Hrono dijeta iskustva

Hrono dijeta je veoma popularna i stalno privlači nove zagovornike, osobe sa viškom kilograma i drugim zdravstvenim tegobama. Postoje dva pravca u dijeti.

Prvi je postavio francuski doktor Alen Delabo 1986. godine u knjizi “Hrono ishrana na francuski način”, gde su objašnjeni osnovni postulati hrono ishrane, i oni koji se bave lečenjem metaboličkih poremećaja. Prema Delabou, dan se započinje čašom vode ili šoljicom biljnog čaja. Hrono dan čine tri glavna obroka (doručak, ručak i večera) i jedna popodnevna užina. Satnicu obroka diktira fiziološka pojava gladi, a u idelnim uslovima bi trebalo da prođe 5 sati između obroka. Za doručak se jedu masti životinjskog porekla (stari sir), protein (pečenica, slanina, jaja) i složeni ugljeni hidrati (hleb bez aditiva i šećera). Ručak čine meso i skrobasto povrće (grašak, pasulj, boranija). Za užinu se jedu orašasti plodovi, avokado, crna čokolada i voće kao priloga. Za večeru, koja nije obavezna, preporučuju se riba, plodovi mora ili belo meso i neskrobno povrće kao što su paradajz, zelena salata ili paprika.

Drugi pravac hrono dijete postavila je doktorka Ana Gifing 2003. godine. Njeni principi se zasnivaju se na individualnom pristupu pacijentima, koji dovodi u optimalnu ravnotežu fiziološke procese u organizmu, sprečava oboljevanje i leči metaboličke poremećaje. Po njoj se hrono ishrana se oslanja na kiselo-baznu ravnotežu u kreiranju obroka, pa se dan započinje čašom limunade. Hrono dan sastoji od tri glavna obroka (doručka, ručka i večere) i jedne popodnevne užine, a količine u obroku nisu ograničene.

Satnica obroka nije vezana za pojavu apetita, već za realnu satnicu tokom dana. Tako se preporučuje da doručak bude oko 10h, ručak oko 15h, užina 16 do 18h, a večera oko 20h. Doručak je obilan i mogu se jesti kiselo mleko, puter, hleb, ali se ne mešaju jaja i mlečni proizvodi. Za ručak se jedu proteini ili ugljeni hidrati, i ne preporučuje se upotreba dve različite vrsta mesa. Užina se sastoji od voća, ili sušenog voća i crne čokolade. Večera, koja je obavezan obrok, sastoji se od ribe, nemasnog mesa i malo povrća.

Učesnici online diskusija,navode da im je hrono dijeta pomogla da uspore procesa starenja, i bila delotvorna kod problema sa pritiskom, holesterolom i trigliceridima. Kao pozitivnu stranu ovog režima ishrane, forumaši navode da su regulisali nivo šećera u krvi. Oni sa insulinskom terapijom su već posle mesec i po dana, prestali da koriste insulin. Hrono ishrana se dobro pokazala kod sportista koji su poboljšali izdržljivost, snagu i brzinu. Ističe se činjenica da nema jo-jo efekta.

I pored brojnih pozitivnih iskustva, korisnici foruma su naveli i nedostatke. Oni ističu da je velika mana ovog režima ishrane, satnica uzimanja obroka, posebno ručka, jer većina zaposlenih nema mogućnost da sprema hranu tokom radnog vremena. Ističe se činjenica da za razliku od ostalih dijeta, ovaj režim preporučuje smanjenje fizičke aktivnosti i izbacivanje teških vežbi. Pored toga, preporučuje se vežbanje ujutru, na prazan želudac, a ne uveče. Kod nekih korisnika tokom trajanja dijete, javljali su se nadimanje, zatvor i drhtavica.

PREDNOSTI REŽIMA ISHRANE HRONO DIJETA:

• Usporava proces starenja
• Rešava problem sa pritiskom, holesterolom i trigliceridima
• Korisnici regulisali nivo šećera u krvi
• Sportisti su poboljšali izdržljivost, snagu i brzinu
• Nema jo-jo efekat

NEDOSTACI REŽIMA ISHRANE HRONO DIJETA:

• Satnica uzimanja obroka
• Preporučuje smanjenje fizičke aktivnosti i vežbanje ujutru na prazan stomak
• Može da izazove drhtavicu, zatvor i nadimanje