Aroma za rakiju iskustva

Aroma za rakiju je dodatak o kome se često diskutuje, kako među malim proizvođačima, koji uglavnom peku rakiju za sebe i prijatelje, kao i u diskusijama o alkoholnim pićima generalno, na primer o kvalitetu rakija koje se služe u restoranima. Aroma za rakiju može se kupiti online, po cenama od dve od osam hiljada dinara za 500ml, što je dovoljno za 250l pića, tako da je cene praktično beznačajna, i samo je pitanje da li te arome zaista poboljšavaju ukus ili ne, kao i u kojim slučajevima se preporučuju, a u kojima ne.

Generalno, proizvođači se slažu da arome mogu da poboljšaju ukus i miris pića, ali i da mu oduzmu autentičnost ako se ne koriste pažljivo. Arome su koncentrisane mešavine mirisnih jedinjenja – estera, terpena i laktona – koje se u malim količinama dodaju u gotovu rakiju kako bi joj pojačale ili izmenile aromatski profil. Neke arome imaju ukus i miris određenog voća, neke određenog pića (npr. burbon), a neke različitih tipova drveta/bureta.

U praksi, aroma za rakiju koriste uglavnom proizvođači koji nisu zadovoljni kvalitetom svog destilata ili žele da postignu specifičan miris koji ne mogu lako dobiti prirodnim putem. Ako je fermentacija bila prekratka, voće slabijeg kvaliteta ili destilacija grublja, dodatak arome može ublažiti te nedostatke. Međutim, stručnjaci za destilaciju ističu da arome mogu samo „maskirati“ greške, ne i ispraviti ih. Istraživanja o destilatima pokazuju da su prirodne arome koje nastaju tokom fermentacije i destilacije hemijski stabilnije i trajnije, dok sintetička aroma za rakiju može vremenom da oslabi ili promeni miris, posebno ako se piće duže čuva.

Iskustva proizvođača sa foruma i stručnih radionica ukazuju da se efekat aroma najbolje primećuje kod sveže rakije, naročito ako se planira konzumacija u narednih nekoliko meseci. Kada se rakija odlaže da odleži, dodate arome obično izgube deo intenziteta, a u kontaktu sa kiseonikom ili drvetom menjaju miris i postaju „veštačke“. Zbog toga proizvođači premium rakija gotovo nikada ne koriste arome, već isključivo prate proces fermentacije i odvajanja frakcija kako bi prirodno dobili željeni miris i ukus.

Kod industrijskih i poluindustrijskih proizvođača situacija je drugačija. U velikim serijama, aroma za rakiju se ponekad koriste za ujednačavanje proizvoda – kako bi svaka tura imala isti miris i ukus, čak i ako sirovine nisu identične. To je česta praksa i u drugim granama industrije pića, pa se smatra tehnološki opravdanom ako je aroma deklarisana i ako ne menja osnovnu prirodu pića. Kod domaćih proizvođača, arome se uglavnom koriste za rakije za koje konzumenti realno neće očekivati prirodnu aromu za jeftinije rakije (med, orah, itd).

Oni koji su eksperimentisali sa aromama prenose da najveće greške nastaju kada se arome predoziraju. Tada rakija poprima prejak miris koji podseća na parfem, a ukus postaje neujednačen. Na forumima o pečenju rakije korisnici koji su eksperimentisali sa aromama navode da se najbolji rezultat dobija kada se aroma razredi i doda probno u manjoj količini, jer je lakše povećati intenzitet nego ga kasnije ublažiti. U umerenim količinama, aroma može „zaokružiti“ ukus rakije i prikriti oštrinu, ali samo ako je destilat već dovoljno čist.

Arome za rakiju - prednosti

• pogodne su za rakije kojima nedostaje prirodna aroma

Arome za rakiju - nedostaci

• ne traju dugo
• veštačka aroma se uglavnom može osetiti