Odvikavanje od pelena iskustva

Život mališana u najranijem dobu je veoma dinamičan i ispunjen različitim izazovima. Put od privikavanja na hranu, preko prvih reči, hodanja i spoznavanja svog tela može nekada biti veoma brzo, ali može da se razlikuje od deteta do deteta. Kao jedan od velikih izazova, na internet forumima se veoma često spominje odvikavanje od pelena. Iskustva govore da je odvikavanje od pelena i privikavanje na nošu, a kasnije i wc šolju, značajna prekretnica u životu deteta. Međutim, čitajući iskustva, stiče se utisak da ovaj proces stvaranja novih navika za pojedinu decu može da bude veoma dug i mukotrpan. Sa druge strane, sreću se iskustva roditelja kod kojih su deca veoma svesno prešla sa pelena na nošu, i na nju se privikli za svega nekoliko dana. Svi se slažu da ne postoje pravila kada će se to desiti ili koliko će trajati proces privikavanja na nošu. Ipak, stručnjaci i iskustva govore da postoje određeni znakovi koji mogu da ukažu na to da je dete spremno, a pritom postoje i pojedine situacije u kojima roditelji forsiraju decu, čime samo produžavaju period adaptacije.

U gotovo svim diskusijama u kojima se govori o odvikavanju dece od pelena, ističe se da ne postoji određeno doba kada će se to desiti, ili koliko će trajati privikavanje na nošu. Iskustva roditelja govore da odvikavanje od pelena mora da teče prirodno, bez forsiranja, svađe i borbe sa decom kako bi im se nasilno usadila navika da moraju da koriste nošu. Prema rečima roditelja, takva praksa može da ima sasvim suprotan efekat, i da kod dece izazove strah od noše ili da odbiju da skinu pelenu. Kako bi odvikavanje išlo prirodnim putem, stručnjaci navode da treba razgovarati sa decom i pratiti njihove navike. Oni navode da postoje jasni znakovi kada su deca spremna ili nisu spremna da se odviknu od pelene i priviknu na nošu.

Na prvom mestu, ističe se da roditelji ne bi trebalo da uče decu da se odvikavaju od pelena, već da im pomogu da stekne kontrolu nad sopstevnim fiziološkim potrebama. Krajnji cilj je da dete prepozna osećaj pune bešike ili creva, i na to reaguje tako što kaže roditeljima ili odlaziti u toalet ili pronađe nošu. Pre nego što nastane takva navika, postoje određeni znakovi da dete nije spremno za korišćenje noše. Neki od najčešćih znakova nespremnosti jeste kada dete stoji iznad noše ali piški na pod, kada samo skida pelenu ali kaki na pod, ili se krije ispod stola, iza ormara ili u ćošku kako bi obavilo nuždu. Deca nisu spremna i kada reaguju, odnosno opiru se i vrište na skidanje pelene, hodaju punim pelenama bez osećaja nelagodnosti, ili kada negoduju i burno reaguju kada im se predloži noša ili WC. Pokušaji odvikavanja od pelena u ovim slučajevima može da deluje kontraproduktivno na decu, i većina se slaže da ih ne treba terati na silu.

Sa druge strane, postoje određeni znakovi da je dete samo spremno za odvikavanje od pelena. Prvi znakovi su kada je dete u stanju da mirno sedi neko vreme, odnosno nema potrebu da se stalno kreće ili stoji na nogama, što se najranije dešava oko 18 meseci, ali veoma često kasnije. Dobro vreme za početak odvikavanja je i kada dete razume šta mu roditelji govore, odnosno može poslušati molbu složenu od dva uputstva. Deca u ranim dobima počinju da oponašaju roditelje, pa često mogu i sami da oponašaju odlazak u WC. Pored toga, oni postaju svesni svog tela i osećaju se neprijatno sa pokvašenim pelenama, i odvijaju nuždu u predvidivo vreme, tako da se u njima polako razvija potreba da sami odlaze u WC ili na nošu, a na roditeljima je da im pomognu u tome.

Prepoznavanje pravog vremena je važno za odvikavanje od pelena, ali postoje određene stvari koje roditelji mogu da urade kako bi pomogli dedetu da stvori naviku. S obzirom da deca uče na primeru i oponašaju roditelje, oni preporučuju da treba dozvoliti deci da ih prate u kupatilo, ili uče uz drugu decu koja već sama odlaze u WC ili na nošu. Noša bi prema iskustvima trebalo da bude uvek na dohvat ruke, kako bi dete moglo da vežba. Upoznavanje sa nošom može da znači na početku i sedenje na njoj u odeći, kako bi se razbio strah, a zatim i razvila želja da deca sama sede, ali kada im se ide u WC. Na roditeljima je da prepoznaju kada se deci ide u WC, što nije teško, posebno kada ima potrebu da kaki, jer će tražiti privatnost, odnosno pokušati da se sakrije. Tada treba predložiti detetu sedenje na nošu, a ono će kasnije samo razviti osećaj da je to prava praksa. Stručnjaci predlažu i slavljenje uspešnog sedenja na noši. Kada dete uspešno piški ili kaki, treba aplaudirati, vikati bravo i slaviti male korake. Nekoj deci više odgovara WC daska od noše, pa se preporučuje i dečija WC daska, koja je njima i interesantna, a može da im pomogne da se priviknu.

Nakon što dete razvije predvidivost u obavljanju nužde, treba postavljati decu na nošu u isto vreme, iz dana u dan. Karakteristično vreme su odmah ujutru, posle doručka, pre užine ili posle ručka, kako bi prihvatili da je to vreme za odlazak u WC. Noše često kod dece izazivaju anksioznost i strah, pa je treba spominjati u zabavnom kontekstu, napraviti od toga igru ili pesmice.

Osim toga, postoje i loše navike koje mogu da odgode ili uspore odvikavanje od pelena, čak iako je dete spremno na to. Stručnjaci na prvom mestu ističu da ne treba požurivati decu, ne forsirati ih previše ili na silu postavljati kada žele da ustanu. Ne treba burno reagovati i grditi decu ukoliko im se omakne da se upiške na tepih. Optimističan stav znači puno detetu, dok pogrdbe mogu da deluju sasvim suprotno. Ne treba preterivati sa entuzijazmom, i ne treba forsirati oblačenje donjeg veša ukoliko dete u potpunosti nije spremno na to.

SAVETI ZA ODVIKAVANJE OD PELENA:

• Treba dati detetu primer
• Noša treba biti uvek na dohvatu, poželjno u svakoj sobi i kupatilu
• Noša treba da postane rutina
• Upoznavanje sa nošom treba da bude zabavno
• Treba slaviti uspešno sedenje na noši
• Noša ne odgovara svakom detetu, pa može i dečja WC daska da pomogne
• Treba stvoriti detetu naviku za samostalno korišćenje noše
• Ne treba forsirati i požurivati decu
• Ne treba preterivati sa entuzijazmom

KADA SU DECA SPREMNA ZA ODVIKAVANJA OD PELENA:

• Kada su u stanju da sede mirno neko vreme, odnosno nemaju potrebu za stalnim kretanjem
• Kada razumeju roditelje i mogu da poslušaju molbu složenu od dva uputstva
• Kada počinju da stavljaju stvari na svoje mesto
• Kada žele da budu zadovoljni onim što su postigli, a ne kako bi zadovoljili roditelje
• Kada oponašaju roditelje
• Kada obavljaju nuždu u predvidivo vreme
• Kada su svesni svog tela