Prinudna naplata iskustva

Zvanični sajt Narodne banke Srbije prenosi da se pod prinudnom naplatom, podrazumeva ovlašenje NBS da sa računa ljudi koji imaju bilo kakav račun (dinarski ili devizni), bez njegove saglasnosti, izvrši plaćanje određenih obaveza pa izvršnim rešenjima, po nalogu poreskih, carinskih, sudskih ili drugih organa. Ističe se činjenica da se prinudna naplata sprovodi u skladu sa brojnim zakonima, kao što su Zakon o platnom promentu, Zakon o izvršnom postupku, Zakon o stečaju i mnogi drugi.

Kada su u pitanju visokorizična potraživanja, gde banke ne žele da troše svoje resurse, one često zaključuju ugovor o servisiranju, gde se proces prinudne naplate poverava ljudima koji se profesionalno bave naplatom potraživanja. Ova lica dobijaju procenat od potraživanja koji može biti izuzetno visok, i najčešće zavisi od rizika naplate, visine potraživanja i drugih faktora.

Učesnici diskusije objašnjavaju da su bili veoma neprijatno iznenađeni kada je počelo sa opomenama i učestalim pozivima, gde su dužni da plate dugovanje u celini, ili uz delimičan otpis kamate. Dužnici na forumima navode da pretnje o prinudnoj naplati često dolaze bez bilo kakvih dokaza o visini potraživanja, a posebno bez obračuna kamate. Zbog toga većina smatra da na kraju iznos dugovanja može da bude izuzetno visok, a da toga nisu ni bili svesni, pa deluje kao prilično nerealan.

Ukoliko dužnik ne izmiri dugovanja, pokreće se sudski postupak. U sudskom postupku banka detaljno prikazuje visinu dugovanja, svojim jednostrano sačinjenim ispravama. Dužnici koji nisu detaljno pripremljeni i nemaju dovoljno dokaza da ospore visinu naknade ili znanje i dokaze da ospore loše računanje kamate, najčešće gube spor, a presuda postaje prevosnažna i neosporiva. Tada se pristupa prinudnoj naplati, gde je visina naknade često znatno viša od realne i početnog dugovanja, ali dužnici ne mogu ništa da učine povodom toga.

Iskusniji korisnici foruma objašnjavaju da svaki dužnik ima pravo da od banke potraži obaveštenja i dokaze o visinu ukupnih potraživanja banke. Dužnici tu mogu da provere da li je klijent stvarno podigao i visinu podignutog novca, a kada se obračunava kamata, može da proveri datume, stope i metod obračune kamate. Tek kada se dužnik uveri u visinu, on potpisuje priznanice ili saglasnosti, čime ima relevantan dokaz. Ukoliko se sume na suđenju o prinudnoj naplati potraživanja i prehodnom dokazu banke razlikuju, dužnik ima pravo na žalbu.

Kada je žalba dužnika osnovana, i ima konkretne dokaze kojima bi osporio visinu zatražene sume, može da zatraži od banke da povuče tužbu. Kada su manje sume u pitanju, većina banaka se povlači, jer sudski troškovi mogu da premaše potraženu sumu, a to može i sam sud da uradi umesto korisnika.

Međutim, sa foruma se stiče utisak da je praksa često drugačija, te brojni dužnici komentarišu da im je sa računa skinuta suma, a račun blokiran, bez bilo kakve sudske presude ili prethodnog obaveštenja. Dužnici na forumima neretko komentarišu da su im naplaćene kamate i dugovi koji su i više godina stari, gde je celokupna vrednost duga bila ekstremno visoka.

PRINUDNA NAPLATA - POTEŠKOĆE:

• Novac se skida sa računa bez saglasnsti
• Blokiraju se računi
• Visoke kamate
• Često se naplaćuju znatno više sume od početnog dugovanja

PRINUDNA NAPLATA - POGODNOSTI:

• Moguće žalbe i uvid u dugovanja
• Kod nižih iznosa, banke nekada odustaju od spora