Privatna penzija iskustva

Svi legalno zaposleni stanovnici Republike Srbije imaju pravo na socijalno i penziono, a sam poslodavac je dužan da na početku svakog meseca svojim radnicima uplati doprinose, koji se akumuliraju u penzioni fond, i nakon zakonski određenog perioda, postepeno isplaćuju u vidu penzija. Zbog burnih zakonskih promena o godinama, uslovima i visinama penzija koje se isplaćuju, sve više ljudi se interesuje za alternativu, odnosno načine kako bi dopunili svoju penziju, ali o tome često razmišljaju i mladi koji misle o budućnosti, zbog čega je česta tema na internetu privatna penzija.

Učesnici diskusije objašnjavaju da je privatna penzija dobrovoljni penzioni fond, koji je vrsta dobrovoljnog investicionog fonda koji služi za prikupljanje penzijskih doprinosa. Svi doprinosi koji se uplaćuju se dalje ulažu, i ostvaruju profit, a zatim se posle određenog vremena isplaćuju korisnicima fodna. Kao velika prodnost privatnih penzionih fondova se ističe činjenica da član može da bude svako domaće i strano fizičko lice, nezavisno od starosti. Neretko se dešava da privatnu penziju pored samih investitora, za njih uplaćuju roditelji ili rodbina, ili poslodavci. Ljudi koji sami sebi uplaćuju privatnu penziju mogu da je direktno uplaćuju sa svog računa, ili od poslodavca da zatraže administrativnu zabranu. Međutim, kao još jedna od prednosti se ističe činjenica da penziju mogu da uplaćuju i ljudi koji nisu u stalnom radnom odnosnu, odnosno studenti, ili ljudi koji rade povremena ili sezonske poslove.

Visina privatne penzije prema iskustvima korisnika umnogome zavisi od samog fonda u koji se uplaćuje, odnosno njihovog poslovanja, zarade, ali i naknada koje naplaćuju investitorima. U Srbiji, fondove nude gotovo sve veće banke i osiguravajuća društva, kao što su Dunav, DDOR, NBS, Generali, Raiffeisen i druge. Pre samog izbora fonda, vlada mišljenje da se treba dobro informisati o samim uslovima fonda, odnosno kako i u šta oni ulažu, koliku dobit ostvaruju i kolike su naknade. Poslovanje fondova strogo prati Narodna Banka Srbije, pa on mora jasno da definiše u šta i kako ulaže. Pored toga, fondovi su dužni svim potencijalnim klijentima da prikažu svoje poslovanje u predthodnih 6 meseci, godinu dana ili 5 godina. Na kraju, jasno su istaknute i naknade koje uzima fond, koje podrazumevaju do 3% provizije na svaku uplatu doprinosa, i naknadu za upravljanje fondom, koja na godišnjem nivou iznosi oko 1.25% vrednosti imovine fonda. Ovakvim informacijama, svaki potencijalni investitor je jasno upućen u šta će njegov novac biti investiran, kolike su šanse za ostvarivanje dobiti, i koliki su njegovi troškovi za članstvo. S obzirom da je reč o investicijama, uvek postoji doza rizika, o kojoj se malo govori, posebno u razgovoru sa savetnicima.

Kada potencijalni korisnik odluči da uplaćuje privatnu penziju, on sklapa ugovor sa fondom. Kao velika prednost ovakvog vida penzije jeste fleksibilnost. Naime, sam korisnik može da odredi dinamiku plaćanja, odnosno kada i koliko će uplaćivati u fond. Minimalni iznos zavisi od samog fonda i najčešće iznosi oko 200 ili 500 dinara, i to predstavlja sumu koju korisnik uplaćuje mesečno, kvartalno ili godišnje. Ogromna prednost ovakvog vida je činjenica da visina sume i dinamika mogu da se razlikuju iz meseca u meseca. Korisnici tako navode da mogu jednog meseca da uplate 500, drugog 1000 dinara, dok treći mesec ne moraju uopšte da plate ukoliko nemaju sredstava. Iako mogućnosti mnogobrojne, isksutva pokazuju da je najbolje automatizovati uplate putem eBanking aplikacija ili zahteva, tako da uplate prolaze svaki mesec, i većina svedoči da manje sume od oko 1000-2000 dinara uopšte nisu ni primetili. Država takođe stimuliše ulaganja u privatne fondove, pa su uplate do 5984 dinara oslobođene od plaćanja poreza na zarade, bilo da su to fizička lica, ili za njih uplaćuju poslodavci.

Sve uplate i trenutno stanje i vrednost investicija svakog korisnika privatnog penzionog fonda su jasno istaknute, a vrednost njegovih akcija se ažuriraju svakodnevno. Zbog toga se akcenat stavlja na transparentnost, odnosno maksimalnu informisanost svih članova fonda. Fond koristi novac koji uplaćuju njegovi članovi i investira ih dalje u akcije, hartije od vrednosti, depozite, nepokretnost i slično, i tako ostvaruje dobit, ali moguće i gubitak. Korisnici fonda mogu da uplaćuju novac koliko god to dugo žele, a ukoliko nisu zadovoljni poslovanjem, moku da prebace sredstva u drugi fond, ali uz naknadu prebacivanja novca preko banaka. Novac cirkuliše u fondu svakodnevno, a korisnici imaju pristup svojim sredstvima tek nakon navršenih 58 godina, i maksimalno do svoje 70. godine.

Ovaj period je zakonom utvrđen, i korisnici ne mogu da povuču novac sa računa ranije, što znači da je reč o veoma dugim investicijama, koje su namenjene ljudima koji dugoročno razmišljaju o budućnosti. Nakon navršene 58. godine, korisnici mogu da povuču sredstva jednokratnom isplatom, programiranom isplatom, ili prenesu sredstva u društvo za osiguranje. Jednokratnom isplatom se povlači novac iz fonda do 30% ukupne sumne na individualnom računu, ali se ističe činjenica da ovakve isplate podlažu porezu koji iznosi čak 20%. Drugi način je programirano isplaćivanje, koje može da bude mesečno, u vidu mesečnih penzija, a isplata može da potraje i do 30 godina, i svaka isplata podlaže porezu. Treći tip isplate je da se sredstva prenesu društvu za osiguranje, i da korisnici primaju penziju do kraja života, ali ovakav model nije previše čest. Praksa ipak pokazuje da je najbolje kombinovati nekoliko metoda, za šta postoji mogućnost, a o tome se dogovara sa savetnicima.

Ovakav model privatne penzije u dobrovoljnim fodovima prema rečima korisnika ima vidne prednosti u odnosu na državnu, odnosno redovnu penziju, jer pružaju veliku fleksibilnost u vidu dinamike uplate, perioda uplata, sume uplata, a maksimalna i minimalna privatna penzija nije određena zakonom. Tako korisnici mogu da izaberu kada, kako i koliko će uplaćivati, ali i kako će im se isplatiti novac. Međutim, ističe se da je reč o veoma dugoročnoj investiciji, koja može da bude rizična u slučaju ekonomskih i geopolitičkih situacija. Pored toga, poslovanje fondova ne mora da bude uvek pozitivno. Iako je poslovanje predstavljeno i u poslednjih 5 godina, niko ne garantuje da će fond poslovati sa profitom i u budućnosti. To posebno izaziva zabirnutost kod ljudi u Srbiji, koji su devedesitih bili žrtve velikih bankarski prevara, što stvara strah i rizik od prevara. Uopšteno, ceo koncept je prilično dobro osmišljen i ima znatno više prednosti od nedostataka, ali još uvek predstavlja izbor samo za one hrabre, koji razmišlaju dugoročno o svojoj budućnosti.

PRIVATNA PENZIJA – PREDNOSTI:

• Sredstva mogu da uplaćuju korisnici za sebe, poslodavci za radnike ili rodbina svojoj deci ili drugim članovima porodice
• Sam korisnik bira dinamiku plaćanja, odnosno kada i koliko želi da uplaćuje
• Sve informacije su prilično transparentne
• Rad fondova kontroliše Narodna Banka Srbije
• Moguće ostvarivanje profita od uplata
• Sam korisnik bira dinamiku i način isplate penzije
• Ukoliko ne može da plaća, član fonda ne trpi nikakve posledice
• Iznos penzije je direktno vezan za visinu uplaćenih sredstava

PRIVATNA PENZIJA – NEDOSTACI:

• Novac nije dostupan do 58. godine
• Postoji stopa rizika
• Usled troškova i lošeg poslovanja, korisnik može da izgubi deo uloženog novca