Vađenje JJ sonde iskustva

Zdravlje mokraćnog sistema igra veoma važnu ulogu u održanju celokupnog zdravlja organizma, ali se sve češće javlja patološki proces formiranja kamenova u mokraćnom sistemu ili bubrezima. Kamen u bubrezima može da bude dugo prisutan, ali kada dobije na veličini, ili zakrči mokraćne puteve, može da izazove niz neprijatnih simptoma i problema koji mogu potencijalno da budu veoma bolni ili izazovu ozbiljnije komplikacije. Tada se obavlja neka od procedura za razbijanje ili vađenje kamena, dok se u mokraćni kanal postavlja JJ sonda, ili JJ stent. Vađenje JJ sonde prema iskustvima uglavnom nije bolno i radi se u zavisnosti od načina postavljanja, a može da bude rađeno i pod anestezijom. Uopšteno, postupak može da izazove neke neprijatnosti, ali uglavnom nema ozbiljnijih komplikacija.

Učesnici diskusija ističu da je JJ sonda zapravo urinalni stent, koji se najčešće koristi nakon procedura razbijanja kamena u bubregu ili mokraćnim putevima. To je prema iskustvima lekara tanka cevčica koja se plasira u ureter, odnosno kanal između bubrega i bešike, i koristi se kako bi pružila nesmetan protok urina iz bubrega do bešike, kako bi se zaštitile funkcije bubrega nakon intervencija ili kada ima kamenja u kanalu, i tako sprečilo nagomilavanje toksičnih supstanci koje mogu da izazovu propadanje bubrega, ili narušavanja celokupnog zdravlja organizma. Ovaj stent se naziva JJ (eng. double-J), zato što ima zakrivljene krajeve u vidu slova J, kako bi sprečilo spadanje iz bubrega ili bešike. Lekari u diskusijama ističu da se JJ sonda koristi iz različitih razloga, ali najčešće nakon procedura razbijanja i vađenja kamenja u bubregu gde pomože u oporavku, kada postoje infekcije, ili kada kamenje sprečava normalno oticanje mokraće iz bubrega u bešiku.

Iskustva govore da se JJ sonda plasira procedurom koji se naziva cistoskopija. To je procedura tokom koje urolog cistoskopom, iz spoljašnje sredinu kroz uretru dolazi do bešike, i tada radi pregled. Nakon toga se polako plasira JJ stent i uklanja instrument. Plasiranje sonde se uglavnom radi u totalnoj anesteziji, ali je moguće koristiti i samo lokalnu, što će zavisiti od odluke lekara. Tokom plasiranja, moguće su blage neprijatnosti, neprijatan osećaj u bešici ili bubregu, ali i oštećenja ili iritacije kanala, zbog kojeg može da se javi krvarenje. U retkim slučajevima, dešava se da JJ stent ne može da se adekvatno plasira zbog veličine i položaja kamena, anatomije mokraćnih puteva, nesaradnje bolesnika, ili drugih bolesti. Tada se traže alternativne metode ili druge procedure koje bi očuvale funkciju bubrega.

Lekari u internet diskusijama ističu da JJ sonda ne može da stoji zauvek, već se prema preporukama lekara vadi ili menja. Vađenje može da se obavi već nakon nekoliko dana, ukoliko pacijenti brzo izbace ostatke tragova kamenja, ili nakon par nedelja. Vađenje JJ sonde se vrši kada onda više nije potrebna, ili u intervalima od 3-12 meseci kada se menja, što će zavisiti od duže trajanja stenta. Vađenje JJ stenta se može takođe obaviti pod totalnom anestezijom. JJ sonda se prema iskustvima vadi na dva načina, u zavisnosti da li je ugrađeni konac na kraju stenta, koji će olakšati vađenje, ili uz pomoć cistoskopa pomoću kojeg je i ugrađen. Kada postoji konac, uklanjanje je znatno lakše, i uglavnom se primenjuje samo lokalna anestezija ili sedacija. Međutim, kada se uklanja cistoskopom, uglavnom se koristi anestezija koja će umnogome olakšati vađenje i to bez neprijatnih simptoma.

Uopšteno, pacijenti navode da vađenje JJ sonde nije bolna procedura, i uglavnom prolazi bez komplikacija. Ipak, ona može zavisiti od same stručnosti lekara koji izvodi proceduru, zbog čega i tokom vađenja, mogu da se jave neprijatnosti, iritacije ili oštećenja mokraćnog kanala i bubrega. Zbog toga iskustva govore da nakon vađenja mogu da se javi osećaj neprijatnosti, krvarenje tokom mokrenja i slično, ali to nije tako čest slučaj. U izuzetno retkim slučajevima, može doći do perforacije bubrega ili kanala, što može da izazove veoma neprijatne simptome i nelagodne pojave koje mogu da ugroze celokupno zdravlje. Pacijenti navode da treba zatražiti pomoć lekara ukoliko se jave ugrušci, tamni urin neprijatne boje, povraćanje, bol u bubrezima, ili znaci infekcije, kao što su povišena temperatura, groznica i slično. Ukoliko postoji rizik od ponovne pojave kamena u bubregu, što uglavnom utvrđuje doktor na osnovu daljih analiza stanja i samog kamena, predlaže se promenjen način života, kojim bi se izbeglo ponovno formiranje, odnosno neprijatnosti koji prate razbijanje kamenja, ugradnju i vađenje JJ sonde, kao i dalji oporavak.

VAĐENJE JJ SONDE – PROCEDURA:

• Uglavnom nije bolna, iako može da izazove neprijatnosti
• Vadi se uz pomoć konca koji se postavlja nakon uvođenja sonde
• Može da se vadi uz pomoć citoskopa
• Minimalni rizik od daljih komplikacija

VAĐENJE JJ SONDE – KOMPLIKACIJE:

• Mogući osećaj nelagodnosti
• Minimalni rizik od infekcije
• Minimalni rizik od oštećenja ili iritacija
• Moguća pojava krvi, grudvica i slično nakon vađenja