Vožnja na metan iskustva

Usled geopolitičke situacije u svetu, cene goriva se menjaju, nekada i iz dana u dan. Cene benzina i dizela u Srbiji su poslednjih godina dostigle nekoliko neprijatnih maksimuma, zbog čega su brojni vozači potražili alternativu, posebno oni koji prelaze veliki broj kilometara, kao što su taksisti, vozači linijskog prevoza, dostavljači ili ljudi koji svakodnevno voze do posla. Plin je oduvek bio povoljna alternativa, ali svedoci smo redovnog rasta cena zbog visokih akciza, dok automobili, posebno oni nešto veći, neretko troše u proseku više od 10l plina. Zbog toga se poslednjih godina sve češće spominje vožnja na metan, kao jedan od najekonomičnijih izbora pre svega zbog pristupačnih cena i prilično ograničene potrošnje. Iskustva su pretežno pozitivna, iako se ističe činjenica da postoje određene poteškoće i dodatni troškovi tokom ugradnje, atestiranja i održavanja.

Vozači u internet diskusijama ističu da je vožnja na metan jedan od najekonomičnijih načina za uštedu, koja je posebno izražena kod ljudi koji prelaze ogroman broj kilometara mesečno i godišnje. Prema iskustvima, metan je uvek u gasovitom stanju, pa se naziva komprimirani prirodni gas (KPG) ili na engleskom CNG (compressed natural gas). U međuvremenu, plin kao znatno popularnija alternativa, jeste tečni naftni gas (TNG) ili na engleskom LPG (liquefied petroleum gas). Zbog toga postoje glavne razlike u merenju potrošnje, tako da se metan meri u kilogramima, dok se plin meri u litrima. Vozila na metan se pretežno razlikuju u zavisnosti od toga da li je metan dodatno ugrađen ili je on fabrički postavljen. Zato i iskustva sa karakteristikama u vožnji mogu znatno da variraju.

Kada se spominje ugradnja metana, najčešće se misli na polovna vozila, najčešće kod vozača koji prelaze ogroman broj kilometara i koji traže ekonomičniju alternativu. Slično plinu, iskustva govore da stručni majstori mogu da ugrade metan kod gotovo svih automobila, ali je opšte poznato da pojedini motori bolje podnose pogon na gas u odnosu na druge. Zbog toga pre same ugradnje treba popričati sa stručnim licima koja se bave ugradnjom. Uopšteno, ističe se činjenica da sama cena ugradnje zavisi od modela, zapremine motora, broja boca i slično. Iskustva su pokazala da prosečna cena iznosi oko 850-1000 evra za motor zapremine do 2000 kubika, ali može da se razlikuje od rešenja majstora i želje vozača. Naime, kao veliki problem se ističe činjenica da boce za metan imaju deblje zidove kako bi izdržale pritisak, pa samim tim mogu da budu veće i teže, što stavlja dodatni pritisak na gume i amortizere. Pored toga, one zauzimaju više prostora, pa se vozači neretko odlučuju za ugradnju više manjih boca, što podiže cenu ugradnje. Postoje i rezervoari od kompozitnih materijala koji su lakši od klasičnih boca, ali su skuplji, što opet utiče na cenu ugradnje.

Sa druge strane, uređaj za metan je prilično sličan onom za plin, pa se i sama ugradnja i način rada ne razlikuju previše. Motor se pokreće na benzin i automatski prebacuje na metan kada se postigne određena temperatura, koja je najčešće niža u odnosu na plin. Nakon ugradnje, vrši se atest koji košta oko 150 evra plus tehnički pregled, što može da bude nešto viši izdatak. Reatestiranje metana se radi svake 4 godine, dok je za plin taj period pet godina, ali je povoljniji od inicijalnog atestiranja. Sa druge strane, boce za metan imaju rok trajanja od 20 godina, dok boce za gas traju 10 godina. Najveći broj majstora koji ugrađuju metan završavaju celokupnu papirologiju i izdaju uverenje, što umnogome olakšava proces.

I dok je ovo svakako ekonomična opcija, iskustva govore da postoje i vozila koja fabrički dolaze sa pogonom na metan. Vozači navode da su ovakva vozila neuporedivo bolja opcija, pre svega jer je i motor fabrički prilagođen da radi na metan. Zbog toga je razlika u performansama prilično neznatna, ali ti motori često mogu da budu veoma specifični, kao što je slučaj kod modela Fiat 500L sa CNG, koji ima svega dva cilindra. Sa druge strane, kod vozila u kojima je naknadno ugrađen metan veoma često je primetan nedostatak snage ili manje izražene performanse tokom vožnje na metan.

Kao najveća prednost koju pruža vožnja na metan se ističe izuzetna ekonomičnost. Naime, automobili u proseku troše 5-6 kg metana na 100 pređenih kilometara, iako to svakako može da zavisi od snage, gabarita vozila i načina vožnje. Cena poslednjih godina iznosi oko 130-140 dinara po kilogramu, što je znatno niže od dizela i benzina koji dosežu 180-200 dinara. Uz niže cene samog gasa, ekonomičnost se odnosi na činjenicu da isti automobili sa benzinskim agregatima prosečno troše 1-2 pa i više litara benzina. Na pređenih 1000 ili 10.000 kilometara, ušteda je i više nego evidentna, zbog čega ga i biraju vozači koji prelaze ogroman broj kilometara, dok kod onih manje zahtevnih to ne mora da bude uvek slučaj.

I dok je vožnja na metan sve popularnija, ističe se činjenica da i dalje postoji ograničen broj pumpi u Srbiji i regionu. Situacija je svakako bolja u odnosu na pre 10 godina, ali vozači ističu da treba isplanirati duža putovanja, posebno odlazak u inostranstvo. Iskustva govore da je i nešto komplikovanija procedura uvoza polovnog vozila sa ugrađenim metanom, pre svega jer postoje dodatni troškovi, atest i takse, kao i evropske potvrde o ispravnost i ugradnje metana.

VOŽNJA NA METAN – PREDNOSTI:

• Izuzetno ekonomična, posebno kod ljudi koji prelaze velki broj kilometara
• Ugradnja se ne razlikuje previše od ugradnje plina
• Automobili sa fabrički ugrađenim metanom
• Niska potrošnja
• Pristupačne cene metana
• Sve veći broj pumpi

VOŽNJA NA METAN – NEDOSTACI:

• Troškovi atestiranja, ugradnje, reatesta ili izdavanja dozvola pri uvozu
• Boce za metan su glomaznije i teže
• Iako sve češće, pumpe i dalje nisu dostupne svuda
• Primetno niže performanse automobila kod kojih je dodatno ugrađen metan