Artičoka iskustva

Artičoka je mediteranska biljka, gde se i danas najviše uzgaja. Raste kao višegodišnja biljka sa velikim srebrnozelenim listovima, a deo koji se jede je zapravo veliki zatvoren cvetni pupoljak. Kada je svež, artičoka izgleda kao velika, zaobljena čaura sa tvrdim laticama koje se skidaju da bi se došlo do mekog srca u sredini. To srce je najvredniji i najukusniji deo. Ljudi kažu da ih je ukus najviše iznenadio jer je nežniji nego što očekuju od povrća koje izgleda ovako “grubo”.

Priprema artičoke je jednostavna, ali zahteva malo čišćenja. Spoljašnje tvrde listove treba ukloniti, vrh skratiti, a unutrašnje fine dlačice izvaditi kašikom. Najčešće se kuva u slanoj vodi sa limunom, kako ne bi potamnela. Može se poslužiti topla sa maslinovim uljem, belim lukom i peršunom, ili hladna kao salata. Često se služi sa jagnjetinom. U italijanskoj kuhinji pravi se “carciofi alla romana”, gde se artičoka puni začinima i lagano dinsta u maslinovom ulju. U grčkoj i turskoj kuhinji često se kuva sa krompirom i šargarepom u maslinovom ulju. Sirće, limun i maslinovo ulje su klasični prilozi, jer naglašavaju njen blago gorkast ukus. Ljudi kažu da je ključ uspeha da se artičoka ne prekuva, jer tada gubi teksturu.

Artičoka nije biljka koja se tradicionalno gaji u Srbiji i nije u širokoj upotrebi. Može se naći povremeno u bolje snabdevenim marketima, najčešće u sezoni. Konzervirane artičoke u ulju ili salamuri dostupne su češće i koriste se u salatama, testeninama i predjelima. Sveža artičoka je ređa i uglavnom se prodaje u većim gradovima. Ljudi kažu da je najpouzdanije kupovati je kada izgleda kompaktno i teže u odnosu na veličinu, jer to znači da nije isušena.

Medicinski, artičoka može biti korisna. Najviše se proučava njen uticaj na varenje i jetru. Ekstrakt lišća artičoke sadrži cinarin i druge gorke materije koje mogu da podstaknu lučenje žuči i olakšaju varenje masne hrane. Neka istraživanja pokazuju blago smanjenje nadutosti i osećaja težine posle jela. Postoje i studije koje ispituju njen potencijalni uticaj na holesterol, ali efekti su umereni i ne mogu se porediti sa medicinskom terapijom. U praksi, artičoka se najčešće koristi za bolji rad digestivnog trakta.

Na forumima vlada i određeno interesovanje za artičoka kapi, što je biljni ekstrakt od listova artičoke, dodatak ishrani za bolje varenje. Obično se razblažuju u vodi pre jela i daju blagi efekat stimulacije žuči. Artičoka kapsule funkcionišu na sličnom principu, samo u obliku suvog ekstrakta. Preporučuju ih osobe koje imaju usporeno varenje ili posle teških obroka. Kod zdravih osoba efekat je uglavnom blag i ograničen, ali mnogi ih uzimaju povremeno upravo zbog tog lakšeg osećaja u stomaku.

Prednosti artičoke:

• Prirodan izvor gorkih materija koje podstiču varenje i rad žuči.
• Može ublažiti osećaj težine i nadutosti posle jela.
• Raznovrsna u kuhinji, sa jasnim mediteranskim ukusom koji dobro ide uz maslinovo ulje i limun.

Mane artičoke:

• Sveža artičoka je retka i sezonska u Srbiji, često skuplja od uobičajenog povrća.
• Digestivni efekti su umereni i nisu zamena za terapiju ozbiljnijih stomačnih problema.
• Preparati (kapi, kapsule) deluju blago i najviše koriste kod povremenih tegoba.