Čaj od krušine iskustva

Krušina je biljka koja se vekovima koristi u narodnoj medicini, prvenstveno u Evropi i delovima Azije. Raste kao žbun ili manje drvo u vlažnim šumama i uz vodene tokove. Kao lekoviti deo koristi se isključivo kora, i to pravilno osušena ili odležala, jer sveže ubrana kora može biti iritantna i izazvati mučninu. Čaj od krušine se u Srbiji može kupiti u svakoj biljnoj apoteci, a najviše poverenja većina korisnika ima u Josif Pančić čajeve.  Vekovima je na Balkanu čaj od krušine poznat kao prirodni laksativ. Njegovo delovanje potiče od antrahinonskih glikozida koji stimulišu pokretljivost creva i olakšavaju pražnjenje. Zbog tog mehanizma, efekat se ne javlja odmah, već nakon 8 do 12 sati, pa se čaj najčešće pije uveče. Ljudi kažu da delovanje nije naglo, već „polako pokrene creva“ do sledećeg jutra.

Na pojedinim sajtovima krušini se pripisuju i antibakterijska, antifungalna, pa čak i detoksikaciona svojstva. Iako kora sadrži tanine i flavonoide koji imaju opora i blago zaštitna dejstva, u realnoj primeni čaj od krušine se ne koristi za lečenje infekcija, dizenterije ili trovanja. Takva tumačenja više pripadaju istorijskim i narodnim opisima nego savremenoj fitoterapiji. Suštinski i dokazivi efekat krušine ostaje vezan za pražnjenje creva. Korisnici čaja od krušine najčešće ga piju povremeno, kod zatvora koji traje nekoliko dana, osećaja težine u stomaku ili nelagodnosti zbog neredovne stolice. Često se pominje i kod hemoroida, ne zato što leči problem, već zato što mekša stolicu i smanjuje naprezanje.

U poređenju sa drugim laksativima, čaj od krušine po jačini delovanja stoji između blagih biljnih sredstava i klasičnih farmaceutskih laksativa. Za razliku od vlakana poput psilijuma ili lana, koji deluju tako što povećavaju zapreminu stolice i zahtevaju redovnu upotrebu i dovoljno tečnosti, krušina direktno stimuliše rad creva i zato daje brži i pouzdaniji efekat. U odnosu na senu, koja ima sličan mehanizam, krušina se često doživljava kao nešto blaža, ali i dalje dovoljno snažna za zatvor koji traje nekoliko dana. U poređenju sa laksativima iz apoteke, poput bisakodila ili laktuloze, efekat krušine je funkcionalno sličan, ali manje predvidiv po jačini i trajanju, jer zavisi od doze i individualne osetljivosti. Zbog toga se najčešće pije uveče, kako bi se pražnjenje dogodilo narednog jutra na prirodniji, ali siguran način, bez naglog i neprijatnog delovanja.

U poređenju sa drugim prirodnim preparatima za zatvor, krušina spada u jače biljne opcije. Suve šljive deluju blaže jer kombinuju vlakna i prirodne šećere koji omekšavaju stolicu, pa su pogodnije za svakodnevnu regulaciju i sporiji ritam varenja. Laneno seme i psilijum zahtevaju redovnu upotrebu uz dosta tečnosti, zbog čega nisu praktični kada je zatvor već izražen. Slično krušini deluje sena, ali se u praksi često opisuje kao agresivnija i kao mogući izazivač grčeva, pa se krušina doživljava kao nešto uravnoteženija varijanta istog tipa preparata. Ricinusovo ulje se ponekad pominje kao prirodno rešenje, ali se zbog naglog i neprijatnog efekta danas retko preporučuje. U tom kontekstu, krušina ima smisla kao povremeni izbor kada blaži prirodni preparati poput suvih šljiva ne daju rezultat, ali se i dalje želi biljno, a ne farmaceutsko rešenje.

Korisnici se slažu da je čaj od krušine efikasan prirodni preparat, ali samo kao laksaziv. On nije čistač organizma i nije bezazlen ako se koristi neumereno. Svi koji imaju realna očekivanja obično su zadovoljni efektom, dok oni koji očekuju neku vrstu generalnog spremanja organizma ostaju razočarani.

Prednosti čaja od krušine:

• Deluje pouzdano kod zatvora koji traje nekoliko dana.
• Jače i brže dejstvo u odnosu na vlakna i blage prirodne preparate.
• Najčešće daje efekat narednog jutra ako se uzme uveče.

Mane čaja od krušine:

• Nije pogodan za dugotrajnu ili svakodnevnu upotrebu.
• Može izazvati iritaciju creva ako se koristi neumereno.
• Nije zamena za regulaciju hroničnog zatvora ishranom i stilom života.