Čaj od omana iskustva

Biljka oman (Panax ginseng), poznata i kao azijski ginseng, je višegodišnja biljka koja se tradicionalno koristi u kineskoj medicini zbog svojih potencijalnih zdravstvenih benefita. Zapravo, oman je lekovita biljka poreklom iz Centralne Azije, Severne Koreje, Kine i Rusije, najčešće raste uz obale potoka i reka, na livadama i obodima šuma, ali se gaji i u baštama. Centralni koren omana je krtolast i mesnat, dok je sporedno korenje vlaknasto.Stabljika je snažna i može dostići visinu i do 2 metra. Veliki listovi ove biljke obrasli su dlačicama, a na vrhu stabljike cvetaju zlatno-žuti cvetovi skupljeni u glavičaste cvasti, koji podsećaju na cvetove suncokreta, jer pripadaju istoj porodici biljaka, Asteracee. Oman je u tradicionalnoj medicini oduvek bio korišćen zbog brojnih lekovitih svojstava. Smatralo se da ova biljka pomaže za poboljšanje cirkulacije, razređivanja gustog bronhijalnog sekreta i da olakšava iskašljavanje. Spoljna upotreba omana u obliku masti, koristila se kao sredstvo za oporavak mišića i zarastanje kostiju posle preloma. Hipokrat je upotrebu omana preporučivao kod bolesti materice. U srednjem veku, omanovo vino smatralo se univerzalnim lekom protiv svih vrsta zaraznih bolesti, neki su verovali, čak i kuge. Ova biljka sadrži laktone gorkog ukusa, triterpene, fitosterole, saponine, sluzi, smole i etarsko ulje bogato kamforom, alantolaktonima i alantolom, a najzastupljeniji sastojak je inulin, koga u jesenjim mesecima u korenu može biti i do 45%.  S obzirom na to da se inulinsmatra probiotikom, što znači da potstiče rast i aktivnost korisnih bakterija u probavnom sistemu, koren biljke oman se koristi kao glavni sastojak mnogih suplemenata i dodacima ishrani koji pospešuju zdravstvene dobrobiti organizma. Prema mišljenju osoba koje se bave travarstvom, biljka oman ubrzava cirkulaciju krvi, izlučivanje žuči i mokraće, smekšava sluz. Pročišćava krv, jetru, bubrege i pluća. Takođe, deluje kao antiseptik kod većine bolesti disajnih organa, angine, bronhitisa, kašlja, astme, upale pluća. Ubrzava metabolizam, pomaže kod šećerne bolesti, dijareje, žutice, upale creva, protiv reume i gihta. U lekovite svrhe mogu se koristiti svi delovi ove biljke. Radi podsticanja apetita, žvaće se dobro očišćen koren  jer njegovi gorki aktivni sastojci stimulišu lučenje sokova za varenje. Pri zarastanju rana i vlažnih ekcema primenjuju se sveži listovi omana. Čaj od korena omana tradicionalno se koristio za lečenje tuberkuloze. 

Čaj od omana - priprema

Biljka oman raste i na našem podneblju, a u narodu je poznata pod nazivima veliko zelje, velika trava, veliki koren, amanovina, aman, ovnak, lepuh, velje zelje ili ivanjsko zelje. U Vojvodini je rasprostranjena na području Srednjeg Banata, u okviru akvatičnih i močvarnih biljnih zajednica. U narodnoj medicini, svi delovi ove biljke, od korena pa sve do cvetova, koriste se za pripremu različitih lekovitih preparata, a najčešće se od omana priprema čaj. Čaj od omana se priprema na jednostavan način: tri supene kašike čaja treba potopiti u 6 decilitara hladne vode i ostaviti da odstoji dva sata, a zatim procediti. Uobičajeno doziranje za korišćenje ovog čaja je piti po jednu šolju nezaslađenog čaja piti tri puta dnevno, pre jela. Neki forumaši informišu da se čaj od omana može napraviti i u toploj vodi tako što se jedna puna kafena kašičica čaja prelije sa dva decilitra hladne vode, zatim se ta smeša prokuva do dva minuta nakon ključanja. Potrebno je da proceđena tečnost odstoji 15 minuta. Čaj treba podeliti na tri ravnomerne količine koje valja popiti u toku dana. U cilju postizanja boljeg i snažnijeg lekovitog delovanja, pogotovo za lečenje bronhitisa i smetnji kod disajnih organa, čaj od omana može se kombinovati sa čajevima od plućnjaka, majčine dušice i čajem od koprive. Korisnici koji piju čaj od omana, napominju da ovaj, kao i sve druge čajeve, treba zaslađivati medom, ukoliko neko ne može da popije nezaslađen čaj.

Čaj od omana se pokazao kao vrlo delotvoran u procesu lečenja zdravstvenih smetnji ka što su upala pluća, astma, bronhitis, hronični kašalj, išijas, usporena cirkulacija, reuma, malokrvnost, smanjeno izlučivanje mokraće iz organizma, dijareja, upala creva, a preporučuje se i osobama sa osetljivim želucem, kao i osobama koje boluju od dijabetesa. Učesnici u internet diskusijama ističu da biljku mogu brati, sušiti i kuvati čaj samo oni koji se razumeju u travarstvo, dok je za sve ostale preporučljiv da čaj kupe u prodavnicama ili apotekama. Čaj od omana treba upotrebljavati u strogo preporučenim količinama, jer u protivnom može prouzrokovati mučninu, povraćanja čak i dijareju. Ovaj čaj se takođe ne preporučuje ako je sluz nakon kašlja žut ili ako je u pitanju suv kašalj, kao ni trudnicama i dojiljama.

ČAJ OD OMANA - PREDNOSTI:

• pomaže kod bronhitisa i problema sa disajnim organima
• dugogodišnje iskustvo u tradicionalnoj medicini
• svi delovi biljke su lekoviti

ČAJ OD OMANA - NEDOSTACI:

• mora se upotrebljavati u strogo propisanim dozama
• u protivnom izaziva nuspojave