Epilepsija iskustva

Epilepsija je neurološki poremećaj koji se karakteriše ponavljajućim napadima, odnosno epileptičnim napadima (epi napadi). Ovi napadi mogu biti različitog intenziteta i trajanja, a mogu se manifestovati kao grčevi, gubitak svesti, promene ponašanja ili senzorni poremećaji. Od epilepsije boluje oko 1% populacije i ovo stanje je u većini slučajeva doživotno, ali se može poboljšati tokom vremena. Epi napadi su naleti električne aktivnosti u mozgu koji privremeno utiče na njegov rad i može izazvati određene simptome. Epileptični napadi se nekad javljaju i u sklopu nekih drugih stanja, poput visoke febrilnosti, infekcije i tumora, a ne samo u sklopu epilepsije. Pacijenti na forumima koji boluju od epilepsije često razmenjuju svoja iskustva pa imaju i mnogo pitanja u vezi sa epilepsijom.

Uzroci i simptomi epilepsije

Do pojave epilepsije dolazi kada postoji problem sa dotokom kiseonika do ćelija mozga, pa se tako može javiti usled moždanog udara, tumora mozga, bolesti krvnih sudova, urođenih poremećaja mozga, kao i zbog oštećenja nakon povrede mozga ili infekcije mozga. Neki metabolički poremećaji kao što su dijabetes, alkoholizam i korišćenje narkotika. Veoma često se epilepsija javlja i idiopatski, odnosno bez jasnog uzroka. Neki pacijenti koji boluju od epilepsije navode da im se epi napadi javljaju najčešće nakon stresnih situacija ili prevelike fizičke iscrpljenosti. Epilepsija može biti nasledna, ali to još uvek nije u potpunosti dokazano. Međutim skorašnja istraživanja su pokazala da je epilepsija uvek u nekoj meri nasledna, i da uvek postoji određen nivo genetičke tendencije koja je dovela do njenog razvoja.

Postoje različite vrste epilepsije koje zahvataju različite delove mozga, pa i od toga zavisi kakvi će se simptomi javiti kod pacijenta. Postoje parcijalni (fokalni) i generalizovani epileptični napadi. Kod parcijalnih epi napada može i ne mora doći do gubitka svesti, može doći do trzanja, poremećaja vida i sluha, pokreta koji se ponavljaju i nerazgovetnog pričanja. Generalizovani napadi izazivaju ozbiljnije simptome, a posebno veliki napad (grand - mal), gde dolazi do gubitka svesti, potpune ukočenosti, pacijent često ugrize jezik i nekontrolisano mokri.

Epilepsija se može javiti u bilo kom uzrastu pa se tako javlja i kod beba i dece. Ako beba pokazuje bilo kakve neobične znake poput ponavljajućih pokreta, prekida u disanju ili pokazuje potpuni gubitak svesti o dešavanjima oko nje, to može ukazivati na epileptični napad. Kod dece se najčešće javlja generalizovani apsans (petit - mal) napad kada dolazi do prekida aktivnosti, obično se dete zagleda u jednu tačku i ovaj napad kratko traje. Veliki broj dece preraste epilepsiju nakon nekog vremena i nastavi da živi bez pojave epileptičnih napada.

Iskustva pacijenata koji boluju od epilepsije opisuju različite napade. Određen broj pacijenata objašnjava da kod njih napad počinje sa vizuelnim ili auditornim halucinacijama dok su još uvek pri svesti, nakon čega nastaje stanje zbunjenosti i gubitak osećaja u ekstremitetima, prelazeći u kompletan gubitak svesti i trzanje celog tela. Kod drugih pacijenata se ne javljaju halucinacije već određeni signali poput osećaja golicanja ili peckanja najčešće na glavi, a ta pojava se zove aura, nakon čega izgube svest i probude se na podu, a nekad se napad desi i bez ikakvih naznaka. Mnogi pacijenti ističu da najgori bude osećaj nakon napada, jer dizorijentacija dugo traje, a često može doći do povreda od gubitka svesti i trzanja, kao i do privremenog gubitka pamćenja. Često se nakon napada javi i glavobolja zbog čega pacijenti moraju momentalno da se odmore i naspavaju.

Epilepsija u snu

Epilepsija u snu, poznata i kao noćna epilepsija, je stanje u kojem se epileptični napadi dešavaju tokom sna. Ova vrsta epilepsije je relativno retka, a pogađa oko 10% ljudi koji imaju epilepsiju. Osobe koje imaju epilepsiju u snu često nisu svesne da imaju napad, što može otežati postavljanje dijagnoze. Međutim, postoje neki znaci koji mogu ukazati na epileptični napad u snu, kao što su glasan smeh ili plakanje tokom sna, nagli pokreti rukama i nogama, nedostatak reakcije na spoljne podražaje. Napadi epilepsije u snu mogu biti različitog intenziteta i trajanja, i mogu se javiti u bilo koje doba noći. Najčešće se javljaju tokom prvih sati sna. Epileptični napadi u snu mogu biti uzrokovani različitim faktorima, kao što su stres, umor, preterana stimulacija mozga pre spavanja, kao i promene u nivou hormona u telu. Takođe, epilepsija u snu može biti povezana sa drugim tipovima epilepsije. Kao i kod ostalih vrsta epilepsije, dijagnostika i lečenje su isti.

Dijagnostikovanje i lečenje epilepsije

Dijagnostikovanjem epilepsije bavi se lekar specijalista neurologije. Najčešći metod pomoću kojeg se epilepsija dijagnostikuje i kod mlađih i kod starijih pacijenata jeste elektroencefalografija (EEG), pomoću koje se beleže abnormalnosti u moždanim talasima. Šifra koju lekari koriste pa se često se može naći na nalazu EEG testa koji potvrđuje neke promene ukazivajući na epilesiju je g40. Pacijenti navode da se često suočavaju i sa tim da im se dešavaju epi napadi, ali EEG ne zabeleži nikakvu abnormalnost koja bi ukazivala na epilepsiju. To je zbog toga što je veoma teško neke vrste epilepsije uočiti tokom EEG-a, jer je moguće da EEG prikaže abnormalnosti samo ukoliko se dogodi napad tokom testa, što se ne desi uvek svakom pacijentu. Pored toga, za dijagnostiku koriste se i CT i MRI snimci glave.

Kada se ustanovi epilepsija, lekar pacijentu prepisuje antiepileptike. To su lekovi koji specijalno leče epilepsiju tako što utiču na nivoe hemikalija na mozgu čime sprečavaju napad, i moraju se uzimati svakodnevno. Antiepileptici pomažu u ublažavanju i smanjenju broja epi napada, a nekad se može postići i potpuno sprečavanje pojave napada nakon čega možda više neće biti potrebno koristiti ove lekove. Operacija je još jedan vid lečenja epilepsije, i može se vršiti samo kad se pronađe tačno mesto odakle se javljaju električni impulsi koji izazivaju epileptični napad. U takvim situacijama, otklanja se to mesto odakle dolaze električni impulsi, a nakon operacije je često potrebno nastaviti sa korišćenjem lekova ali u manjoj meri. Epilepsija se ne može izlečiti u potpunosti, ali se može uspešno kontrolisati pomoću antiepileptika.

Uticaj epilepsije na kvalitet života

Za neke pacijente je lakše, a za druge teže da se nose sa dijagnozom epilepsije. Najveći strah za pacijente koji boluju od ovog stanja jeste strah od toga da im se dogodi epi napad u trenutku kada su sami, da će imati napad u snu ili da će imati napad a niko ih neće na vreme čuti. Pored toga, pacijenti vrlo često imaju socijalnih poteškoća iz straha da neko ne vidi i ne ismeje njihovo stanje, a često se, posebno mlađi pacijenti, susreću sa odbijanjem od strane društva iz straha i neznanja kako da pomognu prijatelju koji ima epi napade. Međutim, većina pacijenata nauči da se nosi sa ovom bolešću i žive prilično normalne živote bez prevelikih ograničenja. Ističu da je važno da članovi porodice i najbliži prijatelji budu upućeni kako bi trebalo da reaguju ako se epileptični napad dogodi u njihovom prisustvu.

Epilepsija i ishrana

Ishrana je važan faktor u kontroli epilepsije. Kod nekih pacijenata se može desiti da određene namirnice ili pića izazovu epileptične napade kao što su alkohol, kofein, aspartam od pića, a od hrane to često može biti čokolada, pa bi ovakve namirnice trebalo izbegavati u slučaju da je primećeno da utiču na pojavu napada. Za neke osobe sa epilepsijom, promene u ishrani mogu biti korisne i smanjiti broj epileptičnih napada. Ishrana koja se najčešće preporučuje pacijentima koji boluju od epilepsije je ketogena dijeta, a sastoji se od masti, sa malim količinama proteina i ugljenih hidrata. Cilj je da telo uđe u stanje ketogeneze, gde telo koristi masti umesto ugljenih hidrata kao izvor energije. Ketogena dijeta se pokazala kao korisna za decu sa teškim oblicima epilepsije. Pacijenti koji boluju od epilepsije se često pitaju da li jedenje banani može izazivati epi napade, jer su banane bogate kalijumom, koji šalje električne impulse do mozga, pa prevelike količine kalijuma bi mogle da utiču na pojavu napada, stoga bi trebalo ne konzumirati više od jedne banane dnevno.

Epilepsija -simptomi: 

• Ponavljajući pokreti
• Gubitak svesti
• Vizualne halucinacije
• Auditorne halucinacije
• Zbunjenost
• Gubitak osećaja u ekstremitetima
• Nerazgovetno pričanje (mumlanje) 

Epilepsija - lečenje: 

• Antiepileptični lekovi
• Operacija ako je moguće
• Ketogena dijeta
• Izbegavanje namirnica i situacija koje mogu izazvati napad