Folna kiselina iskustva

Ljudski organizam je veoma složen, ali on funkcioniše besprekorno sve dok se u njega unosi optimalni odnos vitamina, minerala i ostalih nutrijenata. Međutim, usled sve bržeg tempa života koji podrazumeva unos brze hrane, nezdrave navike, stres, manjak fizičke aktivnost i sna, balans je narušen zbog čega se postepeno javljaju brojni problemi. Jedna od supstanci kojoj se sve više prirodaje pažnje, posebno kdo trudnica i male dece, jeste i folna kiselina, koja je neophodna za čitav niz metaboličih reakcija, deobu ćelija, formiranje eritrocita i slično, pa samim tim i normalno funkcionisanje celog organizma, organa i organskih sistema. Ipak, najveća važnost folne kiseline se ističe u pravilnom razvoju fetusa i stvaranju crvenih krvnih zrnaca, zbog čega je brojni ljudi koriste u ovim presudnim slučajevima.

Stručnjaci u internet diskusijama ističu da je folna kiselina zapravo vitamin B9, koji je jedan od 13 esecijalnih vitamina. To znači da ga organizam ne proizvodi sam, već se u organizam unosi putem hrane ili suplemenata. Iskustva govore da je vitamin B9 najpoznatiji po svojoj ulozi u pravilnom razvoju fetusa, i stvaranju krvnih zrnaca. Učesnici diskusije ističu da treba praviti razliku između folata i folne kiseline. Folati su prirodna forma vitamina B9, koja je početkom 40.-ih godina prošlog veka izolovan iz zelenog povrća. Oni su dobili na popularnosti jer se termičkom obradom gubi najveći udeo ovih vitamina, zbog čega je dnevni unos prilično ograničen. Sa druge strane, folna kiselina je sintetički oblik vitamina B9. On se dobija putem suplemenata u ishrani koji su oboćanei vitaminom. Folna kiselina se rastvara u vodi, pa se određeni deo izlučuje putem urina, zbog čega je veoma važna redovna suplementacija.

Folna kiselina prema rečima korisnika igra ključnu ulogu i pravilnom funkcionisanju mozga. Ona igra važnu ulogu u mentalnom i emocionalnom zdravlju, i pomaže u sintez i i popravci DNK i RNK. Iako se ona unosi putem hrane, povećan unos alkohola ili lekovi koji smanjuju koncentraciju folne kiseline mogu da izazovu deficit. Nedovoljni unos folne kiseline može da izazove poremećenu proliferaciju svih ćelija koje se ubrzano dele, kao što su koštana srž, gastrointestinalni trakt ili reproduktivni sistem, ali i morfoloških promena nekih ćelija nervnog sistema koje se ne dele. Zbog toga može da se javi umor, nesanica i depresija.

Ipak, na internetu je veoma češća tema folna kiselina u trudnoći, jer deficit kod trudnica može da izazove brojne probleme ploda ili spontani pobačaj. S obzirom da utiče na proces deobe ćelije kod embiona i fetusa, deficit može da izazove nisku telesnu masu novorođenčeta, razvoj kongenitalnih anomalija, defekt neuralne cevi. Problem predstavlja činjenica da u trudnoći potreba za dnevnim dozama folne kiseline raste 5-10 puta, zbog reakcija uključenih u deobi ćelija. U ranoj trudnoći, nedostatak folne kiseline može da izazove nepravilan razvoj neuralne cevi, koja se razvija u kičmenu moždinu i mozak.Tako nastaje stanje koje se zove spina bifida, i podrazumeva nepravilni razvoj kičmene moždine i kosti kičme. Deca sa ovim stanjem često imaju doživotne smetnje ili oštećenja mozga, zbog čega je veoma važno obezbediti dovoljni unos folne kiseline. Pored toga, može doći do pojave nekih drugih urođenih defekata kao što su rascep usne, rascep nepca i određenih srčanih mana (viđaju se u 1 od 100 trudnoća).

Iskustva govore da dnevni unos folne kiseline direktno zavisi od godina i pojedinih stanja organizma kao što je trudnoća, ili pojedine bolesti i slično. Istraživanja su pokazala da kod 60% osoba starijih od 65 godina postoji manjak vitamina B9. Neophodne doze folne kiseline se izražavaju u mikrogramima, i kod dece od 0-18 godina variraju od 65 mcg kod novorođenčadi i beba do 6 meseci, do 400 mcg kod dece stare 14-18 godina. Odrasli, odnosno ljudi stariji od 19. godina bi trebali da uzimaju 400 mcg dnevno, dok je zbog povećane potrebe kod trudnica doza 600-800 mcg, dok je za dojilje to oko 500 mcg.

Korisnici istču da se folna kiselina unosi putem namirnica i suplementa, ali zbog ograničene apsorpcije, nešto češći izbor su suplementi. Kada je reč o namirnica, najčešći izvori folata su zeleno povrće, kao što su prokelj, karfiol, spanać, zelena salata, blitva i sličo. Ostali izvori folata su još i voće kao što je avokado, limun, pomorandže, mahunarke, žumanca, orasi, džigerica, masna riba kao što su losos ili tunjevina, mleko, sokov i silčno. Folna kiselina se još dodaje i prerađenoj hrani kao što su žitarice za doručak, hleb, testenine, kukuruzno brašno i slično. Iako se termičkom obradom ograničavaju količine, pre i tokom trudnoće se preporučuje zdrava ishrana koja podrazumeva povećan unos zelenog povrća i ostalih namirnica koje sadrže folate ili folnu kiselinu.

Sa druge strane, danas su na tržištu znatno češći suplementi sa folnom kiselinom, odnosno vitaminom B9. Suplementi se najčešće sreću u vidu kompleksa vitamina ili kombinacije nekoliko vitamina, koji su dovoljni da zadovolje dnevne potrebe korisnika, posebno trudnica. Ističe se činjenica da suplemente treba uzimati redovno bar tri meseca pre planiranog začeća, u prvom trimestru trudnoće i tokom cele trudnoće. Pored toga folna kiselina dolazi i u vidu lekova kao što je Folan, Folnak. Vlada mišljenje da je folna kiselina poprilično sigurna za većinu ljudi. Odrasli ne primećuju nikakve simptome ako se pridržava propisanih doza.

PREDNOSTI SUPSTANCE FOLNA KISELINA:

• Esencijalni vitamin koji se ne proizvodi u telu, već unosi putem hrane ili suplemenata
• Veoma važna za razvoj kičmene moždine i mozga deteta
• Deficit je čest kod starijih ljudi, a potreba posebno izražena tokom trudnoće
• U sastavu brojnih namirnica
• Brojni suplementi koji sadrže čitav kompleks vitamina ili samo B9
• Uopšteno bezbedna ukoliko se uzima u preporučenim dozama

NEDOSTACI SUPSTANCE FOLNA KISELINA:

• Nedostatak i deficit može veoma negativno da utiče na razvoj fetusa
• Deficit može da izazove brojne simptome
• Velike doze mogu da ziazovu stomačne probleme