Granični poremećaj ličnosti iskustva

Granični poremećaj ličnosti (GPL), poznat i kao borderline poremećaj ličnosti, je mentalni poremećaj karakterisan nestabilnošću u emotivnim stanjima, ponašanju, odnosima i identitetu. Ljudi s graničnim poremećajem ličnosti mogu imati intenzivne i turbulentne odnose, probleme s kontrolom emocija i impulsa, i izražene strahove od napuštanja.

Granični poremećaj ličnosti je poremećaj koji spada u grupu poremećaja ličnosti i karakteriše ga intenzivna emocionalna nestabilnost, impulzivnost, i problemi u interakcijama sa drugima. Osobe s ovim poremećajem često imaju problema s regulacijom emocija i samopouzdanjem, a njihovi odnosi s drugima su često intenzivni i konfliktni.

Simptomi:

• Intenzivan strah od napuštanja i napori da se izbegne stvarna ili zamišljena razdvajanja
• Nestabilni i intenzivni odnosi s drugima, često smenjujući idealizaciju i devalvaciju
• Poremećen osećaj identiteta, uključujući značajne promene u samopoimanju i vrednostima
• Impulzivnost u dve ili više oblasti (npr. trošenje, seksualnost, upotreba supstanci, vožnja, prejedanje)
• Ponavljajuće samoubilačke misli, gestovi ili ponašanja, ili samopovređivanje
• Intenzivne i nestabilne emocije, poput naglog preokreta raspoloženja
• Hroničan osećaj praznine
• Teškoće u kontrolisanju besa, često praćene verbalnim ili fizičkim ispadima
• Kratki epizodi paranoidnih misli ili disocijativnih simptoma u stresnim situacijama

Dijagnoza graničnog poremećaja ličnosti obično se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i razgovora sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Dijagnoza se zasniva na prisustvu simptoma definisanih u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5).

Postoji nekoliko različitih načina lečenja graničnog poremećaja ličnosti. Psihoterapija - terapija, posebno dijalektičko-bihevioralna terapija (DBT) i kognitivno-bihevioralna terapija (KBT), dokazano su učinkovite u lečenju graničnog poremećaja ličnosti. Ove terapije pomažu osobama da nauče veštine za regulaciju emocija, poboljšanje komunikacije i rješavanje konflikata.

Lekovi mogu biti propisani za lečenje komorbidnih stanja kao što su depresija, anksioznost, ili impulsivnost. Podrška porodice i prijatelja može biti važna za osobe s graničnim poremećajem ličnosti. Grupe za podršku takođe mogu biti korisne. U teškim slučajevima ili kada postoji rizik od samoubistva, može biti potrebna hospitalizacija.

Lečenje graničnog poremećaja ličnosti često zahteva dugoročni pristup i kombinaciju različitih metoda. Važno je potražiti pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje kako bi se osiguralo odgovarajuće lečenje i podrška. Nakon uspostavljanja ravnoteže i normalnog sistema funkcionisanja, neophodno je nastaviti sa radom na održavanju takvog stanja.