Hašimoto sindrom iskustva

Hašimoto sindrom (Hashimoto tireoiditis) je hronično, autoimuno oboljenje štitne žlezde. Nastaje tako što autoantiitela izazivaju zapaljensku reakciju u štitnoj žlezdi napadajući je. Nije utvrđeno šta navodi imuni sistem da prepozna štitnu žlezdu kao strano telo i napada je. Zbog sve veće učestalosti ovog sindroma, vode se brojne diskusije na forumima, razmenjujući iskustva i savete kako se nositi sa ovim sindromom. Najčešće se javlja kod žena, u bilo kom dobu, ali najčešće tokom srednjih godina. Smatra se da se javlja zbog kombinacije genetskih predispozicija i spoljašnjih faktora, pa rizici za pojavu ovog sindroma mogu biti prisustvo ove bolesti u porodici, kao i postojanje drugih autoimunih oboljenja.

Hašimoto sindrom može da dijagnostikuje specijalista endokrinologije, kod koga će biti upućen pacijent sa sumnjom na ovu bolest. Lekar će obaviti razgovor, fizički pregled, obaviti ultrazvuk štitne žlezde, kao i analize hormona i antitela iz krvi. Najvažniji parametri iz krvi koji ukazuju na Hašimoto su: tireostimulišući hormon (TSH), hormoni tireoidee (T3, T4) i antitireoidna antitela (anti-TPO). Povišena vrednost TSH i snižena vrednost T4 mogu izazvati sumnju na Hašimoto, ali dešava se i da te vrednosti budu u normalnim nivoima, a da antitela budu povišena, što takođe može ukazati na Hašimoto sindrom.

Oboljenja štitne žlezde generalno se dele na ona koja izazivaju ubrzan rad žlezde (hipertireoidizam) i ona koja izazivaju usporen rad žlezde (hipotireoidizam). Hašimoto sindrom se ne može u potpunosti svrstati u neku od ove dve grupe, jer može dovesti do pojave oba stanja, ali ipak, najčešće dovodi u stanje hipotireoidizma. Ponekad bolest počinje uvećanjem štitne žlezde (struma ili gušavost), kao i privremenim hipertireoidizmom, posle čega skoro uvek dolazi do stanja hipotireoidizma. Oštećena štitna žlezda ne može da luči dovoljnu količinu tireoidnog hormona, izazivajući simptome hipoaktivne štitne žlezde, poput povećanja telesne težine, suve kože i umora.

Učesnici diskusija koji se bore sa Hašimoto sindromom, žale se i na probleme sa koncentracijom, osećaj nadutosti i pritiska u vratu, učestale aritmije, opadanje kose i promene raspoloženja. Žene se u velikom broju žale i na neredovne menstrualne cikluse i na otežano začeće. Iako Hašimoto sindrom prati više simptoma koji nisu specifični, uglavnom se radi o relativno prepoznatljivim hormonskim disbalansima, i prilikom pojave bilo kakve sumnje potrebno je obratiti se lekaru.

Lečenje Hašimoto sindroma

Terapija za potpuno izlečenje još uvek ne postoji, ali postoje medikamenti koji su zamena tireoidnog hormona, što je najčešće levotriksin (euthyrox). Kada lekar prepiše levotriksin, veoma velika je verovatnoća da će on morati da se pije do kraja života. Savetuje se da je najbolje lek piti rano ujutru, na prazan stomak, kako bi se što bolje apsorbovao. Pacijenti koji imaju medikamentoznu terapiju prenose da lek zaista pomaže, umiruje simptome i dovodi hormone na željene nivoe. Kod nekih pacijenata, kojima se javlja ubrzan rad srca, mogu biti prepisani beta blokatori, kao što je propranolol, koji se često daje. S druge strane, veliki broj pacijenata, posebno mlađih i tek dijagnostifikovanih, navodi da ne uzimaju medikamente, već samo suplemente poput selena i vitamina D. Mnogi pacijenti navode da je selen uticao na smanjenje broja antitela. Kod pacijenata koji uzimaju terapiju, redovno uzimanje selena omogućava smanjenje doze levotriksina. Operacija u kojoj se vadi deo, ili cela štitna žlezda zbog ovog sindroma se veoma retko sprovodi, ali može biti urađena zbog gušavosti ili suspektnog raka.

Komplikacije Hašimoto sindroma

Komplikacije Hašimoto tiroiditisa mogu dovesti do gušavosti, koja, sem što predstavlja estetsku smetnju, može izazvati i probleme sa disanjem i gutanjem. Vrlo često izaziva i stanje depresije. Mogu se javiti i oboljenja kardiovaskularnog sistema, povišen holesterol, kao i problemi sa fertilnošću. Žene koje imaju potvrđenu ovu dijagnozu, a žele da ostanu trudne, bi trebalo da tokom cele trudnoće budu pod terapijom. Na početku trudnoće, preporučuje se da nivo TSH bude manji od 2,5 mU/L, a tokom ostatka trudnoće, manji od 3,0 mU/L. Neretko se javljaju i žene na forumima kojima se Hašimoto sindrom javio tokom ili nakon trudnoće.

Uticaj Hašimoto sindroma na kvalitet života

Pacijenti koji boluju od Hašimoto sindroma, žale se na loš kvalitet životae. Mnogi navode da zbog manjka energije nekada teško mogu da obave i obične kućne poslove, a zbog čestih promena raspoloženja, teško im pada i da izađu iz stana i druže se. Poteškoće sa koncentracijom mlađim pacijentima prave probleme sa učenjem, a kod onih koji rade, problemi se javljaju na poslu. Saveti mnogih pacijenata jesu zdrava i uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i izbegavanje stresnih situacija, što je više moguće. Mnogi govore da bolje funkcionišu kad uzimaju selen i vitamin D, ali naglašavaju da kontinuirana upotreba suplemenata mora biti pod lekarskim nadzorom.