Iskustva onih koji imaju povišen PTH a nizak vitamin D

Paratireoidni hormon, poznat još i kao PTH hormon je produkt paratireoidnih ili paraštitnih žlezda, koje se nalaze u prednjem delu vrata, iza štitne žlezde. Ove žlezde su deo endokrinog sistema, ima ih između dve ili šest, a prema iskustvima stručnjaka najčešće četiri, i veoma su sitne. Međutim, iako sitne, ističe se činjenica da ove žlezde proizvode veoma važan PTH hormon razvoja i raspoloženja, koje utiču na regulaciju metabolizma kalcijuma, fosfata i vitamina D. Slično štitnoj žlezdi, i paraštitna žlezda može da radi prekomerno ili nedovoljno, zbog čega se javljaju stanja pojačanog ili smanjenog lučenja hormona, što izaziva stanja kao što su hiperparatiroidizam ili hipoparatireodizam. Iskustva onih koji imaju povišen PTH a nizak vitamin D govore da je reč o stanju pojačanog lučenja PTH hormona, odnosno hiperparatireoidizam, koja je uvek povezana sa nižim nivoima vitamina D.

Lekari u internet diskusijama objašnjavaju da je najčešći uzročnih povećanja nivoa PTH hormona poremećaj rada paratireoidnih žlezda, što izaziva zdravstveno stanje koje se naziva primarni hiperparatireoidizam. Iskustva govore da je reč o poremećaju metabolzima kalcijuma fosfata i vitamina D, od kojih svi igraju veoma važnu funkciju u normalnom funkcionisanju metabolizma i celog tela. Visok nivo PTH hormona je veoma često signal bolesti, kao što su adenom jedne paratireoidne žlezde, hiperplazija celog sistema, ali i karcinom ovih žlezda. U retkim slučajevima, povišen nivo PTH hormona može da se javi usled povećanog lučenja hormona u hroničnoj bubrežnoj insufijeciji, ili usled naslednog deficita vitamina D. Ovakvo stanje se naziva sekundarni hiperparatireoidizam, a iskustva onih koji imaju povišen PTH a nizak vitamin D, govore da je u ovom slučaju nizak nivo vitamina D uzročnik, dok je kod primarnog hiperparatireoidizma nizak nivo vitamina D posledica oboljenja.

Iskustva pacijenta sa simptomima pojačanog rada paratireoidne žlezde su prilično različita, pre svega zato što se razvijaju postepeno i bez očiglednih znakova. Zbog toga se stiče utisak da više od polovine pacijenata i ne zna da boluje od ove bolesti. Stručnjaci navode da je asimptomski hiperparatireoidizam po učestalosti, treće endikronološko oboljenje, a iskustva pokazuju da se najčešće javlja kod žena nakon menopauze. Iako je najčešće reč o dobroćudnoj bolesti, dugotrajno povišene vrednosti kalcijuma kod pacijenata mogu da dovedu do brojnih patološki stanja kao što su kamenje u bubregu, osteoporoza, poremećaj srčanog ritma, povišen pritisak, srčana slabost, depresija, hronični zamor, nesanica, slabost mišića, bolovi u kostima i zglobovima, upala pankreasa i druge. Ističe se činjenica da je dijagnoza hiperparatiroidizma postavljena na osnovu laboratorijskih nalaza, kada se kod pacijenta istovremeno registruju povišene vrednosti PTH i kalcijuma.

U slučaju primarnog hiperparatiroidizma, nizak nivo vitamina D i visok nivo kalcijuma su deo odbranbenog mehanizma organizma. Vitamin D igra važnu ulogu u apsorpciji kalcijuma i fosfora, međutim, kada je nivo kalcijuma povišen usled pojačanog lučenja PTH hormona, telo je zasićeno i kako bi izbeglo patološka stanja koja su povezana za povećanje nivoa kalcijuma, automatski smanjuje nivo vitamina D. Iskustva stručnjaka govore da pacijenti koji boluju od hiperparatiroidizma, u više od 60% slučaja imaju povišen PTH i nizak vitamin D. Ovo oboljenje najčešće izazivaju dobroćudna oboljenja žlezde, koja duguročno ipak mogu da izazovu ozbiljnije posledice. U slučaju da je reč o asimptomskim i lakšim slučajevima, u lečenju se pacijentima predlaže posebna dijeta, veći unos natrijum-hlorida, diuretika i drugo. Međutim, ukoliko je stanje već izazvalo ozbiljnije posledice, jedini način da se smanji nivo PTH hormona je operacija. Iskustva pokazuju da je odstranjivanje paratireoidnih žlezda ugalvnom rutinska procedura, i već nakon nekoliko nedelja dolazi do povlačenja metoda, pa samim tim i povećanja nivoa vitamina D.

Sa druge strane, nizak nivo vitamina D u telu koji izaziva najčešće genetski deficit ovog vitamina, može da izazove i sekundarni hiperparatiroitizam. Reč je o oboljenjenju koje direktno izaziva nizak nivo vitamina D, zbog čega telo može da ima problem da održi optimalni nivo kalcijuma u telu. Usled sniženog nivoa vitamina D, pa samim tim i kalcijuma, mogu da se jave brojni problemi kod dece i odraslih, i najčešće su povezane sa deformacijama skeleta ili nogu kod dece, ili osteoporoze i rizika od preloma kod odraslih. Zbog nedostatka kalcijuma u telu, telo stimuliše veću proizvodnju PTH hormona kako bi normalizovalo metabolizam ovog minerala, zbog čega nivo ovog hormona može da bude povišen. Međutim, iskustva pokazuju da je najčešće o nivoima koji su na gornjoj granici ili tek blago povišeni.

U poređenju sa primarnim hiperparatiroidizmom, iskustva onih koji imaju povišen nivo PTH a nizak vitamin D kao posledicu sekundarnog tipa ove bolesti govore da je nivo kalcijuma na donjoj granici, ne povišen ili visok. Stručnjaci objašnjavaju da je reč o blažem obliku oboljenja, koje nastaje usled deficita vitamina i minerala, pa samim tim je i lečenje znatno jednostavnije. U ovom slučaju, pacijenti najčešće koriste suplemente vitamina D i kalcijuma, kako bi povratili nivo vitamina D koji izaziva probleme, i kako bi izbegli brojne probleme koje nizak nivo kalcijuma može da ima po ceo organizam, posebno kosti. U ovom slučaju nema operacije.

ISKUSTVA ONIH KOJI IMAJU POVIŠEN PTH A NIZAK VITAMIN D – UZROCI:

• Primarni hiperparatireoidizam koji izaziva narušen rad žlezde
• Kod primarnog oblika, povišen PTH a nizak vitamin D prati visok nivo kalcijuma
• Sekundarni hiperparatireoidizam koji izaziva deficit vitamina D
• U ovom slučaju nivoi su blago povišeni ili na gornjoj granici

LEČENJE:

• Suplementi vitamina D i kalcijuma
• Posebne dijete i suplementi u slučaju blažih oblika i sekundarnog tipa bolesti
• Operacija u slučaju da je rad znatno narušen ili usled kacera žlezda