Kako prepoznati rane znake demencije?

U svetu, pa i kod nas, sve više se govori i piše o raznim promenama koji prate starost, a koja mogu bitno ograničavajuće uticati na opšte funkcionisanje čoveka. Nekada je veoma teško napraviti razliku između normalnih promena koji prate proces starenja i onih koje i te kako treba da budu znak za detaljniju analizu i dijagnostiku. 

Shodo tome danas ćete sve češće biti u prilici da čujete da je neko oboleo od demencije, a isto tako shvatićete da simptomi koji se mogu manifestovati kod iste dijagnoze mogu biti raznovrsni. 

Generalno gledano reč je o progresivnom i nepovratnom propadanju intelektrulanih sposobnosti čoveka, promenama na mozgu i kod drugih mentalnih funkcija poput pamćenja, učenja, mišljenja, govora, ali i pada kada su kognitivne funkcije u pitanju. A postoji preko sto oblika što dovoljno govori o njenoj složenosti i mogućoj rasprostranjenosti.

Uzroci za razvoj ovih tegoba koje nikako ne treba pripisati pukom procesu starenja, mogu biti razni, od Alchajmerove bolesti do moždanog udara i brojnih drugih oboljenja i poremećaja.

Kako je prepoznati i preventirati?

Praćenje opšteg funkcionisanja osobe

Kako je reč o oboljenju koje obuhvata širok spektar znakova koji se odnose na pamćenje, razmišljanje, govor i društvene sposobnosti jedne osobe može se reći da se svaki poremećaj u nekom od pomenutih segmenata odražava i ozbiljno ometa svakodnevni život te osobe. 

Ukoliko ne živite sa osobom koja ispoljava rane simptome demencije, veoma je izazovno uočiti ih u nekim izolovanim i pojedinčanim situacijama. Razlog za to je što se u početku promene dešavaju periodično, povremeno i bez predvidivosti i učestalosti. 

Iako se smatra da ovo stanje uglavnom pogađa osobe starije od 65 godina starosti, noviji podaci pokazuju da se beleži porast broja i kod mlađih ljudi. 

Epizode zaboravljanja nekih stvari, lokacija i sećanja mogu se javljati sporadično tokom godina i teško ih je označiti kao uzbunu sve dok ne postanu učestalija i očiglednija. 

Iako je rano otkrivanje retko, takvi pacijenti ipak imaju najveće šanse za dobre efekte tretmana i lečenja. 

Čak i kada drugo lice uoči probleme i teškoće koji bi mogli zahtevati dalju dijagnostiku, lice koje ih ispoljava obično teško prihvata tu činjenicu, dolazi do negacije i nepriznavanja, te odlaganja odlaska kod lekara.

Poteškoće sa uobičajenim zadacima i poznatim oblastima 

Promene koje donosi demencija, a koje se mogu ispoljiti odnose se pre svega na one koji su lako uočljive i to na poteškoće osobe u snalaženju sa uobičajenim svakodnevnim zadacima i snalaženju u poznatim oblastima funkcionisanja. 

Tako se na primer može manifestovati gubitak sposobnosti pamćenja nedavnih događaja kao što je reprodukovanje sadržaja nedavno odgledanog filma, ono što je neko govorio ili teškoće sa povratkom kući. 

To može dovesti i do problema i teškoća u komunikaciji jer sve češće ,,nedostaju“ reči tokom razgovora pa će biti više opisivanja uobičajenih pojmova, a što može dovesti i do promena u raspoloženju. 

Posebno su uočljive teškoće u dnevnoj rutini od kojih je već pomenut povratak kući sa neke poznate lokacije, raspolaganje novcem, te snalaženja u prostoru generalno i pamćenju gde je koja stvar odložena ili gde inače stoji. Kao i u pripremi nekih uobičajenih obroka, poštovanju terapije koja se uzima i slično. 

Razlikovati normalno starenje od patoloških promena

Stručnjaci kažu da je opadanje nivoa koncentracije, teškog pronalaženja reči sa vremena na vreme i slabijeg pamćenja normalan deo starenja, posebno kod lica starijih od 50 godina života. 

Učestalnost i intenzitet javljanja simptoma demencije mogu se značajno razlikovati od osobe do osobe. U zavisnosti od starosne dobi u kojoj se javlja i uzroka, ona se može razviti brzo ili se godinama potajno prikradati i postepeno razvijati. Ne bira pol niti nacionalnost ili nivo inteligencije, može se javiti kod bilo koga i na bilo kom uzrastu iako je češća kod starijih lica.

U odnosu na uobičajene poteškoće treba razlikovati one teškoće koje osoba ispoljava, a koje se odnose na vizuelno-prostorne funkcije, rasuđivanje, uvide i apstraktno rezonovanje. Zabrinjavajuće stanje je ono koje se odnosi na probleme osobe sa pronalaženjem doma, orijentacijom u vremenu i prostoru, teškoćama u racionalnom raspolaganju sa novcem i slično. 

Takođe, prisutna je promena u raspoloženju te su osobe sa demencijom razdražljivije, lako se frustriraju, emotivni su i uznemireni, a mogu biti i letargični. Može biti prisutna i rasejanost, kao i promene vezane za ritam spavanja. Sve ovo treba pažljivo pratiti i proceniti jer nije svaka kratkoročna promena nužno simptom demencije. 

Važno je napomenuti da će se simptomi demencije razlikovati od osobe do osobe, te da je lekarsko mišljenje ključno za krajnju dijagnozu, koji će svakako u obzir uzeti razne analize i tehnike dijagnostike.

Alchajmerova bolest kao najčešći oblik u praksi

Zvanični dostupni podaci pokazuju da je u rasponu od 60-80% slučajeva obolelih od demencije reč o Alchajmerovoj bolesti, a drugo mesto pripada vaskularnom tipu koji se javlja zbog mikroskopskog krvarenja i začepljenja krvnih sudova u mozgu. 

Kod Alchajmerove bolesti jasno su vidljive i prepoznatljive promene koje se mogu videti na mozgu pacijenta. A vodeći faktor rizika jeste starost, ali to može biti i autozomno-dominantne nasledni oblici bolesti.

Dolazi do poremećaja pamćenja, jezičkih funkcija, pažnje i ponašanja, ali i vizuospacijalnih funkcija. Za dijagnostiku i lečenje potreban je stručan nadzor i lekarska pomoć. 

Ako postoji sumnja da neka vama bliska osoba iz rizične starosne grupe ispoljava neki od zabrinjavajućih simptoma ne odlažiti razgovor i odlazak kod lekara koji će preduzeti dalje mere u dijagnostici i eventualnom lečenju pacijenta.