Tretiranje visokog i niskog donjeg krvnog pritiska

Krvni pritisak je pritisak koji krv vrši na krvne sudove. Postoje dve vrednosti pritiska koje se mere, sistolni ili gornji pritisak, i dijastolni ili donji pritisak. Sistolni pritisak je maksimalni pritisak tokom jednog otkucaja srca, a dijastolni pritisak je minimalni pritisak između dva otkucaja srca. Kada je krvni pritisak povišen, to stanje se naziva hipertenzija, a kada je snižen, hipotenzija. Smatra se da je normalna vrednost krvnog pritiska oko 120/80 mmHg. Oko milijardu i 28 miliona ljudi uzrasta od 30-79 godina širom sveta boluje od hipertenzije, dok je nemoguće znati koliko ljudi boluje od hipotenzije jer se najčešće javlja bez ikakvih jasnih simptoma.

Nizak donji krvni pritisak

Kada je dijastolni krvni pritisak niži od normalne vrednosti, što se obično smatra manje od 60 mmHg, to se naziva niskim krvnim pritiskom ili hipotenzijom. Koronarne arterije se pune krvlju i kiseonikom tokom dijastolne faze. Kada je dijastolni pritisak nizak, znači da je pritisak u koronarnim arterijama nizak i da srcu nedostaje krvi i kiseonika. To stanje naziva se ishemija, koja je u ovakvom slučaju blaga ali hronična, i nakon nekog vremena može ugroziti srce i dovesti do srčane insuficijencije. Smatra se da je dijastolni pritisak koji je između 90 i 60 mmHg dobar za starije osobe, a kada krene da pada ispod 60mmHg pacijenti počinju da osećaju smetnje, a najčešće se žale na vrtoglavicu, slabost, umor, gubitak svesti i glavobolje.

Šta može izazivati nizak donji pritisak?

Na prvom mestu su lekovi. Pacijenti koji moraju da piju medikamente pod nazivom alfa blokatori, ili antihipertenzivne lekove sa centralnim dejstvom, kao nuspojavu mogu imati snižen dijastolni pritisak, jer ovi lekovi nešto više snižavaju donji pritisak nego gornji. Godine su drugi najčešći razlog, jer kako osoba stari, tako krvni sudovi postaju sve stegnutiji što može uticati na povišenje sistolnog, a sniženje dijastolnog pritiska. Takođe se smatra da su još jedan od najčešćih izazivača generalno niskog krvnog pritiska hormonski disbalansi.

Kako podići nizak krvni pritisak?

Ne postoji proveren način kojim se može regulisati i podići ili sniziti samo donji pritisak ili samo gornji pritisak, već postoje načini na koje se može uticati i na donji i na gornji pritisak. U slučaju da je neki lek koji pacijent uzima razlog niskog krvnog pritiska, trebalo bi proveriti sa lekarom da se taj lek promeni. Ako ne postoji jasan razlog niskog krvnog pritiska postoje neke metode pomoću kojih se on može podići.

• Dovoljan unos vode - Osobe koje ne unose dovoljne količine vode na dnevnom nivou, mogu biti u riziku od niskog krvnog pritiska. Preporučuje se pijenje najmanje osam čaša vode, a obavezno se preporučuje i da se prilikom konzumacije kofeina i alkohola obavezno pije voda jer i jedan i drugi imaju diuretski efekat pa veoma brzo dovode do dehidratacije.
• Povećanje unosa soli - Za razliku od visokog krvnog pritiska, kod niskog krvnog pritiska konzumacija soli može pomoći u podizanju pritiska. Međutim, ne preporučuje se preterana konzumacija soli, već je optimalna količina oko 5-6 grama dnevno. Za trenutno podizanje pritiska preporučuje se da se popije čaša mlake vode sa pola kašičice soli. Isto tako, preporučljivo je uneti nešto od slanih namirnica poput suhomesnatog, sireva i krekera, u umerenim količinama.
• Fizička aktivnost - Vežbanje može poboljšati cirkulaciju i pomoći u regulisanju krvnog pritiska. Preporučuje se lagana do umerena fizička aktivnost kao što su šetnja, trčanje ili plivanje.
• Nošenje kompresivnih čarapa - Ove čarape mogu pomoći u sprečavanju nakupljanja krvi u nogama i poboljšanju cirkulacije i protoka krvi do vitalnih organa. Kompresivne čarape su posebno važne za osobe koje puno vremena provode u stajaćem položaju jer recimo, posao kojim se bave to zahteva od njih.
• Izbegavanje naglog ustajanja - Naglo ustajanje iz sedećeg ili ležećeg položaja može izazvati nagli pad krvnog pritiska. Zbog toga je važno polako ustati i sačekati da se telo prilagodi promeni položaja. Neki pacijenti koji boluju od niskog krvnog pritiska imaju stanje koje se zove ortostatska hipotenzija koja označava nagli pad u krvnom pritisku prilikom zauzimanja uspravnog položaja.

Kada je nizak krvni pritisak izazvan dehidratacijom ili nedovoljnim unosom soli, jedan od najefikasnijih načina da se reguliše je povećanje unosa tečnosti. Postoje još neki napici koji mogu podići nizak krvni pritisak u kratkom roku.

• Kofeinski napici - Kofein može uticati na krvni pritisak jer pojačava protok krvi kroz organizam čime olakšava rad srca. Zbog toga je preporučljivo u slučaju niskog pritiska pokušati njegovo podizanje šoljicom kafe. Zeleni čaj se takođe preporučuje u ove svrhe posebno za one koji ne konzumiraju kafu inače.
• Slatki napici - Konzumiranje šećera podiže nivoe insulina u krvi, što aktivira simpatički nervni sistem i samim tim utiče na rast vrednosti pulsa i krvnog pritiska. Limunada sa puno šećera je vrlo preporučljiva za podizanje niskog krvnog pritiska, kao i gazirana pića poput koka kole koja sadrži i male doze kofeina pa i time utiče na pritisak.
• Prirodni sokovi od voća i povrća - Sokovi od nara, cvekle, jabuke, šargarepe, su veoma zdravi i mogu vrlo pozitivno uticati na kardiovaskularni sistem, jačajući krvne sudove i štiteći srce. Ovi sokovi mogu pomoći u pospešivanju protoka krvi kroz organizam, samim tim povećavajući količine kiseonika koje dolaze do organa čime se krvni pritisak može regulisati na duže staze. Ovi sveži sokovi su uvek i za svakoga preporučljivi.

Međutim, ako je nizak krvni pritisak uzrokovan nekim drugim medicinskim stanjem, poput srčane bolesti, dijabetesa ili anemije, tada će biti potrebno lečenje osnovne bolesti kako bi se regulisao krvni pritisak. U slučaju da ove strategije ne pomažu u podizanju niskog krvnog pritiska ili se simptomi pogoršavaju, treba se obratiti lekaru radi dijagnostike i lečenja. Veoma je važno redovno kontrolisati krvni pritisak i obratiti pažnju na simptome, posebno ako postoji istorija niskog krvnog pritiska ili drugih zdravstvenih problema.

Povišen donji krvni pritisak

Kada dođe do hipertenzije, obe vrednosti krvnih pritisaka budu povišene. Međutim, kod nekih pacijenata se dešava da donji, dijastolni pritisak bude preko 80mmHg dok gornji, sistolni bude normalan. Ovo stanje se naziva izolovani dijastolni pritisak i retko se javlja među hipertenzivnim pacijentima. Mogući uzroci ove pojave mogu biti preteran unos soli, gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, preterano konzumiranje alkohola, stres i anksioznost. Pored toga, neki lekovi mogu izazvati povišen donji krvni pritisak kao što su antidepresivi, nesteroidni antiinflamatorni lekovi i oralne kontraceptivne pilule. Dijastolni pritisak odrasle osobe bi trebalo da bude od 60 do 80 mmHg, pa ako brojke pređu ove vrednosti to se smatra hipertenzijom. Lekarima nije još uvek u potpunosti jasno zbog čega se kod nekih pacijenata javlja povišen dijastolni pritisak, ali neka stanja na koje se sumnja su:

• Oboljenja endokrinog sistema
• Oboljenja renovaskularnog sistema
• Apneja tokom spavanja

Kako regulisati povišen donji krvni pritisak?

Najvažnija metoda za regulisanje povišenog pritiska jeste redovno uzimanje terapije koja je prepisana od strane lekara, kao i poštovanje svih saveta lekara o promenama životnih navika. Povišen donji krvni pritisak nije nešto što bi trebalo regulisati na svoju ruku, i ako se često javlja veoma je važno da bude kontrolisan od strane lekara. U ovom blogu smo pomenuli neke od načina na koje se krvni pritisak može sniziti.

Da li se dešava da vam donji krvni pritisak bude povišen ili snižen, i na koji način ga regulišete? Ukoliko imate neke druge savete i predloge, podelite ih sa nama u komentarima ispod bloga.