Snižavanje krvnog pritiska je proces koji zahteva vreme i trud, tako da nije moguće značajno smanjiti krvni pritisak u samo nekoliko minuta. Ipak, postoje neke kratkoročne strategije koje mogu pomoći u privremenom sniženju krvnog pritiska. U slučaju da se povišen krvni pritisak učestalo javlja i izaziva velike skokove u vrednosti pritiska, pregled i terapija od strane lekara su neophodni.

Šta je krvni pritisak?

Krvni pritisak je pritisak koji krv vrši na krvne sudove. Mere se dve vrednosti pritiska, sistolni ili gornji pritisak, i dijastolni ili donji pritisak. Sistolni pritisak je maksimalni pritisak tokom jednog otkucaja srca, a dijastolni pritisak je minimalni pritisak između dva otkucaja srca. Kada je krvni pritisak povišen, to stanje se naziva hipertenzija, a kada je snižen hipotenzija. Hipertenzija se javlja kod velikog broja ljudi, i kada se povišen krvni pritisak javlja kontinuirano, neophodan je pregled lekara radi dobijanja odgovarajuće terapije za kontrolu pritiska. Ponekad se porast u krvnom pritisku javi iznenadno, najčešće izazvan stresom, prejedanjem, konzumiranjem alkohola, duvana, kofeina ili kao posledica fizičke aktivnosti.

Vrednosti krvnog pritiska:

• Normalan pritisak: sistolni 120mmHg i niže; dijastolni 80mmHg i niže.
• Povišen pritisak: sistolni 120-129mmHg; dijastolni 80mmHg i niže.
• Hipertenzija stadijum I: sistolni 130-139mmHg ili dijastolni 80-89mmHg.
• Hipertenzija stadijum II: sistolni 140mmHg i više ili 90mmHg i više.
• Hipertenzivna kriza: sistolni 180mmHg i više, i/ili dijastolni 120mmHg i više.

Koje vrednosti su važnije?

Obično se veća pažnja posvećuje sistolnom krvnom pritisku kao glavnom faktoru rizika za kardiovaskularne bolesti kod ljudi starijih od 50 godina. Kod većine ljudi, sistolni krvni pritisak raste postepeno s godinama zbog povećane krutosti velikih arterija, dugotrajnog nakupljanja plaka i povećanog rizika od srčanih i vaskularnih bolesti. Međutim, povišene vrednosti sistolnog ili dijastolnog krvnog pritiska mogu se koristiti za postavljanje dijagnoze visokog krvnog pritiska. Prema nedavnim studijama, rizik od smrti zbog ishemijske bolesti srca i moždanog udara udvostručuje se sa svakim povećanjem sistolnog pritiska od 20 mmHg ili dijastolnog pritiska od 10 mmHg kod ljudi starosti od 40 do 89 godina.

Kako povišen krvni pritisak utiče na organizam?

Kada je krvni pritisak visok, srce mora da pumpa jače kako bi ispumpalo normalnu količinu krvi kroz telo. Jače pumpanje, odnosno jači rad srca dovodi do povišenog pritiska u arterijama što će dovesti do njihovog slabljenja i krvarenja, predstavljajući opasnost za pojavu moždanog udara. Nakon nekog vremena, krvni sudovi mogu postati zadebljani, što se inače dešava kod starijih osoba, ali će povišen pritisak ubrzati ovaj proces. Oštećenje krvnih sudova nije dobro jer zadebljanim i suženim arterijama može biti otežano da pružaju organima potrebne količine krvi. Povišen pritisak u arterijama može dovesti do ateroskleroze, začepljenja koje nastaje u arterijama. Ateroskleroza može dovesti do srčanog ili moždanog udara.

Pored toga, dodatni pritisak srca da pumpa krv jače, izazvan hipertenzijom, dovodi do zadebljanja srčanog mišića što će vremenom dovesti do oštećenja srčanog mišića onemogućavajući mu da normalno pumpa krv. Ovo dovodi do stanja koje se zove srčana insuficijencija ili srčana slabost. Osim srca, povišen krvni pritisak može uticati i na bubrege i oči, a što su duže vrednosti pritiska visoke, to su veće šanse da će se javiti komplikacije.

Iako se u medicini povišen krvni pritisak već dugo proučava, još uvek se ne zna zbog čega tačno do njega dolazi. Ipak, postoje neki faktori koji mogu dovesti do hipertenzije kao što su konzumiranje duvana, alkohola, prekomerna težina i konzumiranje preterano slane hrane. Pored toga, hipertenzija je i nasledna, češće se javlja kod muškaraca, a sa starošću se šanse za razvitak hipertenzije povećavaju.

Koji su simptomi povišenog krvnog pritiska?

U nekim slučajevima, hipertenzija može da bude prisutna neko duže vreme kod pacijenta, a da ne izaziva nikakve simptome. Iz tog razloga se preporučuju redovni sistematski pregledi kod lekara prilikom kojih se proveravaju i vrednosti krvnog pritiska. Simptomi koji se mogu javiti sa povišenim krvnim pritiskom su glavobolje, nedostatak daha, hroničan umor, krvarenje iz nosa, bolovi u predelu grudnog koša i vrtoglavica.

Kako sniziti krvni pritisak u kratkom roku

Ako se skok u krvnom pritisku često javlja, najvažnije je da se pacijent konsultuje sa lekarom koji će utvrditi uzrok i dati određenu terapiju kojom će pacijent moći da svoj pritisak kontroliše. Ipak, postoje neke situacije koje mogu dovesti do iznenadnog porasta pritiska na koje se može uticati na nekoliko načina.

Duboko disanje

Ukoliko je stresna situacija dovela do skoka u pritisku, duboko disanje može pomoći u opuštanju i smanjenju stresa, što može dovesti do sniženja krvnog pritiska u toku od nekoliko minuta. Vežba disanja izgleda tako što se zatvore oči, duboko udiše i izdiše pet minuta uz potpunu koncentraciju na disanje. Fokus na pravilno disanje pomaže jer duboko disanje aktivira parasimpatetički nervni sistem koji smanjuje srčani puls i širi krvne sudove, samim tim smanjujući i krvni pritisak. Kako disanje postaje dublje i sporije, mozak taj proces vezuje za stanje relaksacije što dovodi do potpunog opuštanja tela.

Hidratacija

Kada dođe do skoka u krvnom pritisku, preporučljivo je popiti vode, jer dehidratacija takođe može biti uzrok iznenadnog skoka u pritisku. Kada je telo dehidrirano, ono do čega primarno dolazi jeste pad u krvnom pritisku, što je bolja opcija, međutim može doći i do skoka u krvnom pritisku. Tokom stanja dehidratacije, nivoi natrijuma rastu. Organizam na taj događaj odgovara otpuštanjem veće koncentracije hormona koji se zove vazopresin. Vazopresin može izazvati stezanje i sužavanje krvnih sudova što može dovesti do skoka u krvnom pritisku. Zbog toga se savetuje optimalan dnevni unos tečnosti kako bi se sprečio skok krvnog pritiska izazvan dehidratacijom.

Meditacija

Meditacijom se telo u potpunosti opušta, pa je tokom stresnih situacija ili nakon prejedanja koje je prouzrokovalo skok u krvnom pritisku preporučljivo koristiti ovu tehniku. Takođe, nekad nije tako jednostavno samo se posvetiti disanju i fokusirati se na njega svojom voljom, pa je jednostavnije pratiti neku vođenu meditaciju. Na internetu se mogu pronaći mnogobrojni videi vođenih meditacija pa je potrebno samo umiriti se, zatvoriti oči i prepustiti zvuku, a alternativa je slušanje neke umirujuće muzike posvećujući se pravilnom i dubokom disanju.

Topla kupka

Još jedna metoda koja može pomoći u snižavanju krvnog pritiska jeste tuširanje toplom vodom ili opuštanje u toploj kupki. Kada je telo u toploj atmosferi, mišići se opuštaju i u tom stanju zahtevaju manje krvi i niži krvni pritisak. Topla kupka utiče i na psihičku relaksaciju što šalje signale srcu i cirkulatornom sistemu da se opuste. Pored toga, toplota dovodi do širenja krvnih sudova, odnosno vazodilatacije, što znači i da će doći do pada u pritisku. Topla kupka će pomoći i u termoregulaciji organizma, oslobađajući organizam od preteranog rada kako bi zagrejao telo.

Beli luk

Beli luk se pokazao delotvorno generalno za zdravlje organizma i jačanje imunog sistema, ali i za smanjenje krvnog pritiska. Preporučuje se konzumiranje svežeg belog luka, sat vremena do dva sata nakon obroka, jer se tako aktivira enzim alinaza, koji pretvara alin u alicin, aktivnu supstancu belog luka koja ima antigljivična i antibakterijska svojstva. Pored toga, alicin sprečava proizvodnju angiotenzina, hormona koji je odgovoran za podizanje pritiska zbog kontrakcije krvnih sudova, čime je omogućeno srcu da pumpa krv normalnim tempom.

Važno je napomenuti da ove kratkoročne strategije neće dugoročno rešiti problem visokog krvnog pritiska. Ako postoji problem sa visokim krvnim pritiskom, potrebno je potražiti savet lekara i preduzeti dugoročne mere, kao što su promena ishrane, vežbanje, kontrolisanje telesne težine i uzimanje lekova, ako je potrebno.

Dugoročne mere za snižavanje krvnog pritiska

Smanjivanje telesne težine

Gojaznost je jedan od glavnih rizika za razvoj hipertenzije. Višak masnoće zbog prekomerne težine dovodi do porasta vaskularnog otpora, pa samim tim i opterećenja srca da jače pumpa krv. Ovaj dodatni pritisak na srce izazvaće i povišen krvni pritisak. Regulisanjem ishrane i fizičkom aktivnošću se prekomerna težina može smanjiti, što će direktno uticati i na smanjenje pritiska.

Redovna fizička aktivnost

Redovna fizička aktivnost veoma pozitivno utiče na snižavanje krvnog pritiska, pa tako 30 minuta dnevne aktivnosti može vrlo pozitivno uticati na krvni pritisak i opšte zdravlje. Kako fizička aktivnost bude uticala na sve mišiće, tako će uticati i na srčani mišić, jačajući ga što će mu pomoći da pumpa krv sa manje snage. Svakodvnevne šetnje mogu biti dovoljne i vrlo značajne za svakoga, ako ne postoji mogućnost za intenzivnijom fizičkom aktivnšću.

Izbacivanje duvana

Pušači dodatno rizikuju da razviju hipertenziju, jer se već dugo zna da pušenje izaziva skok u krvnom pritisku i srčanom pulsu. Nikotin koji se nalazi u cigaretama i ostalim duvanskim proizvodima dovodi do suženja krvnih sudova, što opterećuje srce zahtevajući da brže pumpa krv, a to dovodi do skoka u krvnom pritisku. Mnoga istraživanja su pokazala da prestanak pušenja dovodi do smanjenja u sistolom i dijastolnom krvnom pritisku.

Smanjivanje stresa

Stresne situacije mogu i privremeno, ali i dugoročno uticati na krvni pritisak. Stres je često neizbežan u svakodnevnom životu zbog suočavanja sa raznim situacijama koje mogu biti izazivači stresa. Kako bi se stres redukovao, preporučuju se aktivnosti koje deluju smirujuće kao što su šetnja, slušanje muzike, joga i meditacija, koje će pomoći u smanjenju stresa, a samim tim i sa povišenim pritiskom. Uz to je veoma važan redovan i kvalitetan san, jer neispavanost takođe može uticati na pojačan osećaj stresa i izazivati hipertenziju.

Izbegavanje soli u ishrani

Prevelike količine soli u ishrani mogu dovesti do skoka u krvnom pritisku jer dolazi do zadržavanja viška vode u organizmu, a taj višak će napraviti dodatni pritisak na krvne sudove. Ne preporučuje se konzumiranje više od 6g soli dnevno, što je oko jedne kašičice. Osim toga, generalno zdrava ishrana koja podrazumeva konzumiranje većih količina voća i povrća, a manje masnih prerađevina i crvenog mesa, uz prihvatljive količine soli, može uticati na održavanje optimalnih vrednosti krvnog pritiska.

Smanjivanje unosa kofeina

Kofein je jedan od uzročnika hipertenzije koji može izazvati iznenadan skok pritiska, pa ako je to nešto što se često dešava, obavezno je konsultovati se sa lekarom jer je možda potrebno potpuno izbacivanje kofeina iz upotrebe. Još uvek nije u potpunosti razjašnjeno na koji način kofein utiče na krvni pritisak, ali se ne preporučuje konzumiranje više od četiri šoljice kafe dnevno.

Smanjivanje unosa alkohola

Alkohol povećava koncentraciju hormona renina u krvi, koji dovodi do suženja krvnih sudova, a osim toga smanjuje i količinu tečnosti koju telo eliminiše putem urina. Konzumiranje više od preporučenih količina alkohola, što je više od jednog alkoholnog pića za žene, i više od dva alkoholna pića za muškarce, može dovesti do iznenadnog skoka u krvnom pritisku, dok redovna konzumacija alkohola vremenom sve više oštećuje krvne sudove i dovodi do pojave hipertenzije.

Da li vam se nekada desio iznenadni skok u krvnom pritisku koji ste uspeli da regulišete kod kuće? Ukoliko imate i neke druge savete i predloge, podelite ih sa nama u komentarina ispod bloga.