Kalcifikat u dojci iskustva

Kalcifikati su male naslage kalcijuma koje se talože u tkivu dojke, i javljaju se često kod žena različitih godina. Reč je o pojavama koje su uglavnom male i ne primećuju se tokom rutinskog pregleda, a stručnjaci objašnjavaju da postoje razni razlozi za pojavu. Najčešće su to prirodno starenje, upala ili trauma područja, ali se stiče utisak da žene najviše brine činjenica da kalcifikat u dojci može da bude znak prekancerogenih ćelija ili ranog raka dojke. Stiče se utisak da su brojne žene na forumima zabrinute nakon rezultata mamografa, ali ukoliko se rano utvrdi njihovo stanje, uglavnom nema razloga za brigu.

Učesnice diskusije objašnjavaju da su kalcifikat u dojci pronašli lekari nakon redovnog pregleda mamografom. Ove bele tačke su uglavnom nasumično raspršene u dojci i najčešće se sreću kod žena starijih od 50 godina, ali mogu da se jave i u 10% slučajeva kod mlađih i uglavnom su to benigne promene. Kalcifikacija u dojkama ne izaziva simptome i premale su da bi se osetile prilikom rutinskog pregleda, a obično se prvo primete tokom mamografije. Lekari na forumima objašnjavaju da kalcifikati uglavnom nastaju iz degerativnih promena, odnosno skuplajnje kalcifikata oko oštećenih i mrtvih tkiva, usled starenje tkiva, fibrocističnih promena ili upalnih procesa. Bez obzira na uzrok, nakon mamografa se pristupa obradi rezultata.

Iskustva govore da se prema veličini, kalcifikat dojke deli na makro i mikrokalcifikate. Makrokalcifikati su velike naslage kalcijuma koje su veće od pola milimetra i na mamografu se javljaju kao linije ili tačkice. Reč je o kalcifikatima izazvanim degenerativnim promenama u dojci i češći su kod starijih žena. Ističe se činjenica da makrokalcifikati gotovo nikada nisu znak raka dojke, i najčešće se ne pristupa daljim analizama i biopsiji. Sa druge strane, mikrokalcifikati su male naslage kalcijuma koje na mamografu izgledaju kao bele mrlje. Ovi kalcifikati u dojci su manji od 0,5 mm i najčešće su razlog fibrocistične promene u tkivu dojke. U nekim slučajevima, rezultati mogu da pokažu mešavinu makro i mikrokalcifikata, a nekada se javljaju i punktiformni kalcifikati u vidu malih tačkica koje su bezopasne. I dok u većini sluajeva nema razloga za brigu, lekar može da pristupi daljoj proceni stanja kalcifikata, kako bi se smanjio rizik od razvoja kancerogenih ćelija.

U cilju provere, lekar može da uradi još jedan snimak mamografom kako bi utvrdio da li je kalcifikacija benigna, verovatno benigna ili sumnjiva. Iskustva pokazuju da ukoliko je kalcifikacija bengina, postoji manje od 2% rizika od raka dojke. U tom slučaju se uglavnom ne pristupa daljim ispitivanjima i biopsiji i kalcifikati se opisuju kao bezopasni, što je u najvećoj meri slučaj. Kada se kalcifikati karakterišu kao verovatno benigni, njihovo stanje se prati kako bi se otklonio svaki mogući rizik. Kalcifikat se prati svakih šest meseci tokom jedne godine, a nakon toga se pregledi obavljaju jednom godišnje, kako bi se pratilo njihovo stanje. U slučaju da kalcifikacija tokom dva pregleda znatno napreduje, opisuju se kao sumnjiva kalcifikacija koja ne mora, ali može da bude rani znak raka dojke. Kako bi se detlajnije utvrdilo stanje, pristupa se biopsiji kalcifikata.

Biopsija kalcifikata podrazumeva izvlačenje komadića tkiva, kako bi se utvrdilo da li postoje maligne ćelije u sumnjivom području. Pre biopsije mogu da se urade i pregledi kao što su ultrazvuk i magnetna rezonanca, kako bi se utvrdile potencijalne promene na tkivu, ali se većina slaže da je najpouzdanija metoda biopsija. Biopsija može da se radi mamografskim uređajem i pod lokalnom anestezijom, i tada se radi stereotaksijska biopsija, ili hiruška, kada se tkivo uzima operativnim putem, i šalje na dalju analizu. Studije su pokazala da je kalcifikacija u velikom broju slučajeva znak ranog raka dojke, međutim iskustva su veoma često suprotna. U velikom broju slučajeva, rezultati mogu da budu lažno pozitivni, zbog čega je potrebno praćenje stanja i češće kontrole.

Slično je i sa rizičnim grupama. Kod žena koje su lečile rak dojke ili imaju visoki genetski rizik od razvoja raka, kalcifikati ne moraju da znače da je došlo do ponovne pojave, odnosno recidiva. Lečenje raka, kao što su operacije i radioterapija uzrokuju oštećenje tkiva, koje možda bude podložno taloženju kalcifikata. Ipak, stanje kalcifikata se i u tim slučajevima pomno prati kako bi se što pre otkrio potencijalni rizik ili otklonila sumnja. Kao i kod samog raka dojke, rana dijagnoza i utvrđivanje stanja kalcifikata dojke je ključno za što uspešnije izlečenje i blagovremenu intervenciju.

KALCIFIKAT U DOJCI – UZROCI:

• Starenje tikva
• Degenerativne promene
• Starije povrede ili infekcije dojke
• Ciste i benigne promene
• Rani uzroci raka dojke

KALCIFIKAT U DOJCI – INDIKACIJE:

• U velikom broju slučajeva benigne promene
• Proverom se utvrđuju da li su benigne, verovatno benigne ili sumnjive promene
• Prati se stanje ili u slučaju sumnjivih radi biopsija