Kapilarna vlaga u zidovima iskustva

Vlaga je jedan od glavnih uzročnika i najrasprostranjenijih problema kod objekata koji nisu adekvatno izolovani, što je najčešći slučaj kod starijih objekata, kada nije previše pažnje pridavano ovom problemu. Pojava vlage izaziva mrlje na zidovima, koji pored estetske funkcije, vremenom mogu da izazovu urušavanje maltera i zidova, naruše konstrukciju zida, instalacije, ali i zdravlje usled pojava buđi i plesni. Stručnjaci objašnjavaju da se vlaga u objektu javlja na nekoliko načina, i posledice mogu biti različite i opasne. Međutim, stiče se utisak da veoma veliki problem pravi kapilarna vlaga u zidovima, koja je posledica zakona kruženja vode u prirodi.

Stručnjaci na internet forumima objašnjavaju da se kapilarna vlaga u zidovima pojvljuje kada se voda pokrene kroz porozni materijal, suprotno gravitaciji, odnosno kreće se na gore. Da bi se pojavila, dovoljno je da postoji dugoročni izvor vlage u tlu, odnosno voda. Kod objekata koji nemaju adekvatnu hidroizolaciju temelja i zidova, padavine ili podzemne vode se upijaju u tlo, a zatim u porozan materijal ukopanih delova objekata. Niz povezanih pora čini kapilaru, a niz kapilara kapilarni sistem. S obzirom da nema horizontalne hidroizolacije, voda koja je zasitila pore temeljnog zida, od mesta sa višim kapilarnim pritiskom kreće naviše, ka mesta sa niskim pritiskom. Voda se diže naviše, sve dok ne dođe do određenog nivoa, gde se uspostavlja vodno-vazdušni režim. Na tom mestu se stvara zona evaporacije, na kome isparava vlaga, i ceo sistem kruženja vode se zatvara. Međutim, svaki molekul koji ispari nadoknadi se upijanjem vode iz temelja, tako da proces kapilarnog penjanja vode ne može da se zaustavi bez adekvatnih intervencija.

Iskustva govore da najveći problem prave soli i ostaci organskih materija koj sa sobom nosi voda. Kada ona ispari, ove čestice ostaju na samoj površini zida. Usled čestog vlaženja i sušenja, dolazi do gomilanja, pa samim tim i razaranjem površinskog sloja, odnosno otpadanje maltera. Pojava kapilarne vlage prema iskustvima može da se zanemari tokom leta, jer se vazduh lako zasićuje isparavanjima pa nema tragova. Međutim, to je veoma retko kod novogradnje i novih objekata, kod kojih je hidroizolacija od izuzetne važnosti, i korak koji ne sme da se preskoči. U slučaju da se blokira mesto na kojem se pojavljuje isparivanje vode, dolazi do povećanja kapilarnih sila, pa se voda penje na neku novu visinu, zbog čega se sa problemom veoma teško bori.

To potvrđuju i korisnici foruma, koji zbog problema sa kapilarnom vlagom traže rešenja na internetu. Stiče se utisak da je najčešće reč o starijim objektima, kod kojih rešavanje kapilarne vlage najčešće veoma ozbiljna ali i skupa investicija. U prošlosti, najčešće se koristilo nekoliko metoda, kao što su drenažni sistemi, drenaža temelja i presecanja deljek prodora vode. Drenažni sistemi se prema rečima stručnjaka najčešće postavljaju pri izgradnji objekata, i oni rade po principu kapilarnosti. Sva kapilarna vlaga se skuplja u ovim sistemima, dok su zidovi zaštićeni. Hidroizolacija temelja je prema rečima mnogih najbolje rešenje, ali ako nije odrađena pri samoj izgradnji, često se radi presecanje daljeg prodora voda. Različitim metodama se skidaju slojevi zida, zasecaju zidovi ili buše rupe, i u njih unose posebni materijali koji zatvaraju pore kroz koje prolazi voda.

Pored ovih, ističe se da postoje i moderne metode za uklanjanje kapilarne vlage u zidovima, a jedno od krajnjih rešenja jeste atmosferska drenaža zidova. Stručnjaci objašnjavaju da se zidovi isušavaju bušenjem rupa pod kosinom, duž zida. U rupe se postavljaju porozne cevi koje su nagnute i zaštićene rešetkom. Ovako se sprečava da se vlaga penje iznad nivoa drenaže. U slučaju da ne postoji previše soli u vlažnom zidu, koristi se elektroosmoza. Elektroda se postavlja u zid, a druga u teren pored zida, i sistem priključuje na jednosmernu struju. Voda se tako kreće iz zida u tlo i zidovi isušuju. Uklanjanje starog, zagađenog maltera i ugradnja novog maltera je samo privremeno maskiranje posledica kapilarnog provlažavanja, ali se bez detaljnog pristupa u rešavanju problema ne postiže trajno rešenje.

KAPILARNA VLAGA U ZIDOVIMA – PROBLEMI:

• Soli i organske materije se talože na površinama zidovima
• Supstance mogu da zapuše pore
• Dolazi do pojave mrlja i na kraju urušavanja maltera
• Kapilarno penjanje je zatvoren proces koji mora da se prekine kako bi se rešio

KAPILARNA VLAGA U ZIDOVIMA – REŠAVANJE PROBLEMA:

• Hidroizolacija pri izgradnji
• Postavljanje drenažnih sistema
• Atmosferska drenaža
• Sprečavanje dovoda vlage
• Moderne metode kao što je elektroosmoza ili elektroforeza