klimaks simptomi

Klimaks, poznat i kao menopauza, predstavlja prirodni biološki proces koji se javlja kod žena, ali i kod muškaraca srednjih godina. Kada govorimo o ženama, klimaks je faza u životu žene kada prestaje menstrualni ciklus i dolazi do značajnih hormonalnih promena i obično se javlja između 45. i 55. godine života, iako ta starosna granica može varirati. Najvažniji događaj u klimaksu je smanjenje proizvodnje hormona estrogena i progesterona, što može izazvati različite fizičke i emocionalne simptome. Klimaks se ipak mnogo češće vezuje za žensku populaciju, jer kroz ovaj proces žene prolaze godinama, uz različite psihofizičke promene, individualnog intenziteta.

Perimenopauza

Simptomi klimaksa kod žena variraju od osobe do osobe, i neke žene mogu proći kroz ovaj period sa minimalnim promenama, dok neke druge mogu iskusiti samo neke od simptoma, pa i širok spektar nimalo prijatnih simptoma klimaksa. Ginekolog može ponuditi različite opcije za upravljanje simptomima klimaksa, uključujući hormonalnu terapiju i promene načina života, kako bi se olakšao ovaj tranzicioni period u životu žene. Prema iskustvima koje žene iznose u internet diskusijama, simptomi klimaksa su zaista individualni i skoro da ne postoje dve osobe koje na isti način prolaze kroz klimaks.

Pre svega, žena će znati da je ušla u klimaks tek kad prođe najmanje godinu dana od poslednje menstruacije. Vremenski period koji prethodi menopauzi naziva se perimenopauza i može potrajati nekoliko godina, u nekim slučajevima čak i četrnaest godina. Mnoge žene ulaze u ovaj period sredinom četrdesetih godina života, a u najvećem broju slučajeva, simptomi perimenopauze nastupaju četiri godine pre poslednje menstruacije. Neeki od ovih simptoma su neredovne ili propuštene menstruacije, obilnije ili oskudnije krvarenje nego inače, valunzi (naleti vrućine koji se šire gornjim delom tela), vaginalna suvoća, inkontinencija ili smajena kontrola bešike, emocionalne promene u koje spadaju uznemirenost, nagle promene raspoloženja ili blaga depresija, suvoća kože, očiju ili usta, nesanica, smanjen libido. Prema rečima stručnjaka, ovi simptomi nastaju kao rezultat postepenog prestanka proizvodnje jajnih ćelija, što izaziva pad estrogena koji reguliše reproduktvini ciklus. Rani klimaks (pre 45. godine života) može nastati zbog genetskih predispozicija, autoimunih bolesti, upotrebe alkohola, cigareta ili drugih toksičnih supstanci, epilepsija, zračenje i hemioterapija. Kada žena uđe u period ranog klimaksa, najveći problem žena je neplodnost. Međutim, zahvaljujući savremenoj medicini, u perimenopauzi moguće je ostati u drugom stanju sa sopstvenim ili doniranim jajnim ćelijama, putem nekih od postupaka vantelesne oplodnje.

Klimaks VS Menopauza

Ako se često koriste kao sinonimi, klimaks i menopauza ne predstavljaju isti pjam. Razlika između ova dva termina ogleda se u sledećem:

Klimaks, poznat i kao menopauza, odnosi se na prirodni biološki proces kroz koji žene prolaze u srednjem životnom dobu. Klimaks označava period kada dolazi do postepenog prestanka menstrualnih ciklusa i smanjenja produkcije hormona estrogena i progesteron. Obuhvata period od nekoliko godina pre i posle poslednje menstruacije, a često traje i preko deset godina. Tokom klimaksa, žena može iskusiti različite simptome, uključujući valunge vrućine, neredovne cikluse, obilnija ili oskudnija krvarenja tokom ciklusa, vaginalnu suvoću, bolne odnose praćene krvarenjem kao posledicu suvoće vagine, nevoljno oticanje urina, a od opštih simptoma mogu se javiti nesanica, smanjen libido, anksioznost, promene raspolozenja ili dobijanje na telesnoj masi.

S druge strane, menopauza se odnosi na tačku u vremenu kada žena ima svoju poslednju menstruaciju. Menopauza se dešava tačno na dan poslednje menstruacije i obično se dijagnostikuje retroaktivno, nakon što je prošao period od najmanje godinu dana bez menstruacije. Nakon menopauze, žena ulazi u postmenopauzu, što je period u kojem se ne javljaju menstruacije i hormonske promene su stabilizovane. Dakle, menopauza je tačna tačka u vremenu, dok se klimaks (menopauza) odnosi na širi proces koji uključuje promene koje prethode i prate menopauzu. Važno je razumeti razliku između ova dva termina kako bi bolje razumeli biološke promene kroz koje žene prolaze u srednjem dobu.

Muški klimaks

Usled starenja, kod muškaraca se smanjuje lučenje hormona testosterona, tako da i oni prolaze kroz klimaks koji se naziva andropauza. U ovom peiodu, kod muškaraca se polako smanjuje funkcija testisa, što podrazumeva smanjenu količinu testosterona, broja spermatozoida i njihove pokretljivost. Zbog poremećaja cirkulacije, testisi nemaju dovoljno kiseonika što se odražava na poremećaj metabolizma belančevina i seksualnih steroida, a najviše se ispoljava na koži i mišićima, koji postaju atrofični. Kod nekih muškaraca javlja se i osećaj smanjenja vitalnosti i ukupne životne energije, blagi pad efektivne funkcije, kosti postaju krtije, salo se taloži pogotovo na stomaku, vid i sluh polagano slabe, kosa se proređuje, a raspoloženja osciliraju od tuge i nespokoja do depresije. Kao i kod žena, muški klimaks traje po nekoliko godina.

Negativni simptomi klimaksa

U periodu klimaksa, promena hormonalnog statusa kod žena dovodi do različitih promena, kako fizičkih tako i psihičkih. Valunzi su najčešći simptom menopauze. Pojavljuju se u vidu iznenadne toplote, znojenja i crvenila, posebno na licu, vratu i grudima, a kod nekih žena javlja se i jeza. Valunzi se, pre svega mogu kontrolisati optimalnom telesnom težinom. Na forumima, korisnice ističu da kod nekih žena, valunzi potpuno izostaju, ali to su retki slučajevi. Još jednan simptom koji se na forumima često pominje je povećanje telesne težine, koja se, kako korisnice navode, javlja i kod izbalansiranog režima ishrene. Mnoge žene napominju da nisu mogle da se reše viška kilograma ni kada je period klimaksa završen. Zatim intenzivno znojenje tokom noći koje može ometati san i dovesti do nesanice. Menstruacija postaje neredovna, količina menstrualnog krvarenja može se smanjiti, i ciklus može postati nepredvidljiv pre nego što potpuno prestane. Česte su i promene raspoloženja, uključujući anksioznost, depresiju, razdražljivost i emocionalnu nestabilnost. Određenom procentu žena u klimaksu događa se smanjenje gustine kostiju i povećani rizik od osteoporoze, kao i kardiovaskularni problemi, usled niskog nivoa esrogena. Klimaks je prirodni deo procesa starenja i neki simptomi mogu biti kontrolisani ili ublaženi uz pomoć hormonske terapije ili promenom načina života.

Pozitivna strana klimakteričnih promena kod žena je zapravo zaštita od nekih drugih bolesti, pogotovo onih koje nastaju pod uticajem hormona, kao što je kancer dojke. Sa smanjenjem estrogena, migrene skoro nestaju, nema PMS problema, ali se smanjuje mogućnost nastanka i rasta mioma, kao i izostanak endometrioze.

Proći kroz klimaks može biti izazovno, ali postoje različne strategije i tretmani koji ženama pomažu da se bolje nose sa ovim stanjem, kao što su hormonska terapija, pravilna ishrana, redovno vežbanje, zatim upotreblja vaginalnih ovula ili krema, a u nekim slučajevima i emocionalna podrška okruženja ili terapeuta.