Koji je najbolji antidepresiv? (SSRI, SNRI, MAOI, TCA)

Depresija je jedan od takozvanih mentalnih poremećaja, što je  čiji simptomi mogu biti blaži, u vidu apatije i neraspoloženja i tugovanja, ali i veoma ozbiljni, koji uključuju deluzije, očajavanje i gubitak dodira sa realnošću. Ukoliko dugo traju, emotivna patnja i osećaj beznađa mogu da dovedu i do suicida. Depresija se ne može tretirati samo lekovima, ali antidepresivi su ključan faktor u borbi protiv depresije, koja osim upotrebe lekova obuhvata angažovanje pacijenta, lekara i okoline pacijenta.

Uprkos upozorenjima stručnjaka, značajan procenat obolelih veruje da je depresija stanje tuge koje prolazi samo od sebe i ne zahteva ozbiljan tretman. Osobe koje pate od paničnih napada i anksioznosti često pokušavaju da ove simptome prevaziđu bez stručne pomoći, što dovodi do pogoršanja zdravstvenog stanja. Danas je jasno da je depresija ozbiljan zdravstveni problem koji može da dovede do fatalnog ishoda ukoliko se sa lečenjem ne započne na vreme.

Prema podacima Svetske psihijatrijske asocijacije, depresija bi do 2030. godine mogla da postane vodeći zdravstveni problem u svetu, čak ispred kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Pored ubrzanog i stresnog tempa života, ekonomskih kriza i ličnih trauma, uzrok depresije može da bude i nasledni faktor. Psihijatri upozoravaju da se simptomi depresije ne smeju ignorisati. Anksioznost i napadi panike su signal da je osobi potrebna hitna medicinska pomoć, koja će najčešće rezultirati terapijom lekovima, tako da nema razloga da se obraćanje lekaru odlaže zbog straha od institucionalizacije. Savremeni način lečenja kombinuju psihoterapiju i upotrebu najdelotvornijih medikamenata za tretiranje depresije. Pacijent nema mnogo uticaja na to šta će mu lekar prepisati, ali je sasvim prirodno da se pacijenti interesuju za prirodu lekova koje su dobili, između ostalog jer praktično ne postoji lek bez barem blagih nuspojava.

Šta su antidepresivi?

Biohemijski posmatrano, na pojavu depresije utiče smanjenja aktivnosti neurotransmisera kao što su serotonin, noradrenalin i dopamin. U pitanju su hormoni koji obavljaju prenos električnih signala između nervnih ćelija u ljudskom mozgu i utiču na raspoloženje. Pored hormona, na pojavu depresije utiču genetika i životne traume, ali mi ćemo se ovoga puta posvetiti isključivo biohemijskom aspektu. Ukoliko dođe do disfunkcije neurotransmitera, psihičko stanje pacijenta se naglo pogoršava. Za tretiranje ovih disfunkcija koriste se antidepresivi – grupa lekova koji nakon određenog vremena povećavaju nivo i podstiču rad serotonina i noradrenalina u mozgu, što dovodi do poboljšanja opšteg psihofizičkog stanja pacijenta.

Na osnovu koncentracije neurotransmitera koje je potrebno stimulisati, antidepresivi se dele na selektivne inhibitore preuzimanja serotonina (SSRI), inhibitore preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI), inhibitore mono-amino-oksidaze (MAOI) i triciklične antidepresivi (TCA).

Zoloft

Kompanija Fajzer je 1991. godine na tržište plasirala Zoloft, antidepresiv koji pripada grupi selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI). Kao i drugi medikamenti iz ove grupe, Zoloft se koristi za lečenje umerene do teške depresije, anksioznosti, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, posttraumatskog stresnog i paničnog poremećaja. Iako je prvenstveno namenjen odraslima, u slučajevima opsesivno-kompulzivnog poremećaja, uz strogi nadzor lekara, mogu ga koristiti deca i adolescenti.

Osnovni sastojak leka Zoloft je sertralin, čija je efikasnost u lečenju depresije slična starijim tricikličnim antidepresantima, ali sa manje izraženim neželjenim efektima. Tablete Zolofta uzimaju se jednom dnevno, najčešće ujutru. Uobičajena doza iznosi 50 mg/dnevno i može se povećavati za po 50 mg u intervalima od najmanje jedne nedelje tokom dužeg perioda. Maksimalna preporučena doza iznosi 200 mg dnevno. Zoloft se uzima isključivo po preporuci psihijatra.

Najčešći neželjeni efekti leka Zoloft su mučnina, nesanica, vrtoglavica, pospanost, glavobolja, dijareja, suvoća usta, neuspešna ejakulacija ili zamor. Ređe se javljaju pojačan apetit, lupanje srca, poremećaj čula vida ili ukusa, nervoza, anoreksija, osip, bol u grudima. Neželjeni efekti javljaju se na početku lečenja i nakon nekoliko nedelja uglavnom nestaju.

Lečenje Zoloftom traje od 6 do 12 meseci, a ukoliko postoji potreba, i duže. Prvi terapijski učinak primećuje se nakon tri do četiri nedelje od početka primene leka. Doza leka Zoloft se postpeno smanjuje tokom nekoliko nedelja, do potpunog prekida terapije. Nagli prestanak upotrebe Zolofta može dovesti do neželjenih posledica, stoga dozu treba smanjivati postepeno, prema preporuci lekara.

Velafax

Jedan od antidepresiva iz grupe inhibitora preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI), Velafaks, prema mišljenju lekara pokazao se kao efikasan kod lečenja epizoda izražene depresije kod odraslih, a najčešće se prepisuje ako se pored depresije javljaju i teži oblici anksioznosti. Aktivna supstanca Velafaxa je venlafaksin, složeno jedinjenje, koje se nalazi u lekovima 70 svetskih proizvođača, a u Srbiji se najčešće koristi Plivin Velafax. Ovaj medikament ne preporučuje se mlađima od 18 godina. Velafex je indikovan i za prevenciju rekurentnih epizoda velike depresije kod odraslih osoba.

Lek se koristi prema uputstvima dobijenim od lekara i ne sme se uzimati samoinicijativno. Preporučena početna doza kod terapije Velafaxom je 75 mg/dan, podeljena u dve doze od 37,5 mg/dan. Lek postiže optimalni učinak ukoliko se uzima uz obrok. Kada preporučena doza ne dovede do poboljšanja, doza leka se može povećavati maksimalno do 375 mg/dan. Lečenje ovim antidepresivom traje nekoliko meseci ili duže. Kliničko delovanje očekuje se nakon nekoliko nedelja. Do tada je neophodno da pacijent bude pod strogim nadzorom lekara zbog povećanog rizika od samopovređivanja, suicida ili pogoršanja simptoma depresije.

Najčešće nuspojave tokom terapije lekom Velafax su glavobolja, znojenje i mučnina. Teži neželjeni efekti vezani su za poremećaj srčanog ritma i povišen pritisak, zbog čega se preporučuje oprez ukoliko pacijent već pati od srčanih oboljenja. Ovaj lek ne sme se uzimati zajedno sa MAO inhibitorima ili drugim serotonergičkim lekovima jer se može javiti serotoninski sindrom, potencijalno smrtonosno stanje. Kao i kod drugih antidepresiva, nuspojave uglavnom nestaju nakon nekoliko nedelja. Ukoliko neželjeni efekti traju duže, neophodno je obratiti se lekaru.
Nagli prekid terapije Velafaxom izaziva vrtoglavice, mučninu i povraćanje, anksioznost i poremećaje spavanja. Stoga se preporučuje da se lek ukida postepenim smanjivanjem doze u trajanju od nekoliko nedelja. U pojedinim slučajevima, psihijatar može produžiti terapiju ovim antidepresivom i nakon poboljšanja psihičkog stanja pacijenta u cilju prevencije novih epizoda.

Moklobemid

Moklobemid je antidepresiv iz grupe inhibitora monoaminske oksidaze (MAO inhibitori), pri čemu je u pitanju reverzibilni inhibitor monoamin oksidaze A (RIMA), čija je osnovna prednost nad starijim MAO inhibitorima u tome što nuspojave leka ne uključuju kardiovaskularne komplikacije, moždano oštećenje, toksično dejstvo na jetru ili hipertermiju. MAO inhibitori starije generacije kao što su Fenazlin ili Tranilcipromin, i pored efikasnosti pokazali su se kao veoma opasni po život pacijenata. U interakciji sa drugim lekovima ili hranom koja sadrži supstancu tiramin, MOI inhibitori mogu da izazovu krvarenje u mozgu i dovedu do fatalnog ishoda. Oni su stoga izbačeni iz upotrebe, a zamenili su ih revirzibilni inhibitori čiji je predstavnik lek Moklobemid. Ovaj antidepresiv inhibira dejstvo monoaminskih oksidaza, blokirajući procese razgradnje noradrenalina, serotonina, a u manjoj meri i dopamina.

Moklobemid je jedan od medikamenata koji omogućavaju normalnu moždanu aktivnost nakon hemijskog disbalansa koji dovodi do stanja depresije. Međutim, slično antidepresivima iz grupe SSRI I tricikličnih antidepresiva, ovaj medikament prouzrokuje neželjene efekte kao što su vrtoglavica, nervoza, nesvestica, insomnija, a ređe kardiovaskularni problem i problem sa digestivnim traktom.

Iako Moklobemid nije opasan po život, danas ga proizvodi ograničen broj farmaceutskih kompanija, a u mnogim državama, uključujući i SAD, nije odobren za upotrebu. Kad god je to moguće, pacijentima se prepisuju antideprsivi iz grupe SSRI ili triciklični antidepresivi, dok se Moklobemid I drugi predstavnici reverzibilni inhibitor monoamin oksidaze primenjuju samo u slučajevima kada drugi lekovi ne daju željene rezultate.

Amitripilin

Jedan od najšire korišćenih tricikličnih antidepresiva (TCA) je amitriptilin. Efikasnost ovog medikamenta poredi se sa delovanjem lekova novije generacije SSRI. Indikovan je kao lek koji redukuje simptome depresiju, ali i delotvoran kod glavobolje usled napetosti, napada anksioznosti i nekih od simptoma šizofrenije. Smatra se da umiruje agresivno i nasilno ponašanje pacijenata. Amitriptilin spada u stariju klasu tricikličnih antidepresiva, sa sedativnim dejstvom i proverenom efikasnošću.

U zavisnosti od stepena bolesti, koristi se oralno, u tabletama, ili intravenozno, u vidu injekcija. Veruje se da lekovi iz grupe TCA postižu učinak u lečenju depresije tako što deluju na inhibiciju unosa monoamina kao što su serotonin i noradrenalin, ali njihovo delovanje na ostale receptore u telu dovodi do širokog spectra nuspojava. Najčešće se javljaju pospanost, vrtoglavica, parestezije u rukama i nogama, ali može doći i do opasnih srčanih komplikacije, kao što su hipotenzija, tahikardija, aritmija ili srčani zastoj. Takođe, u neželjene efekte ovog leka spada I seksualna disfunkcija, povećanje telesne mase, pretarana pospanost. Amitriptilin se ne preporučuje starijim osobama, najčešće zbog drugih bolesti i lekova koje upotrebljavaju, te farmakološka interakcija sa antidepresivima može da dovede do neželjenih komplikacija.

S obzirom na to da Amitriptilin ima relativno dugo vreme poluraspada, prepisana doza se koristi jednom dnevno, najčešće pre spavanja, uzimajući u obzir njegovo visokoseditirajuće svojstvo. Ovaj medikament, kao I mnogi drugi iz grupe TCA depresiva, dugo su prisutni na tržištu, a njihova prednost je u tome što iza njih stoji veliki bbroj istraživanja sprovedenim na pacijentima koji ih koriste. Treba napomenuti da su TCA antidepresivi veoma toksični, koji mogu dovesti do fatalnog ishoda, ukoliko dođe do predoziranja. Pcijenti kod kojih su kontraindikovana oboljenja srca ili jetre, kao i trudnice, ne smeju koristiti Amitriptilin.

Očekivano dejstvo antidepresiva

Budući da depresija poslednjih decenija beleži uzlazni trend, antidepresivi spadaju u grupu najprepisivanijih lekova u svetu. Uprkos dokazanim pozitivnim efektima u lečenju depresije i drugih poremećaja psihičkog stanja, i brojnim stručnim studijama, ne postoji koherentno objašnjenje na koji način antidepresivi zaista utiču na ljudski organizam. Istorija upotrebe lekova za tretiranje psihičkih poremećaja počinje pedesetih godina, kada je utvrđeno da supstanca iproniazid utiče na poboljšanje apetita, osećaj euforije i regulisanje sna kod pacijenata obolelih od tuberkuloze. Na osnovu ovih iskustava, psihijatri su pokušali da iproniazid uključe u lečenje kliničke depresije i zabeležili da ova supstanca delimično ili potpuno eliminiše simptome depresije, te se ovaj lek može smatrati prvim antideprsivom.

Kasnijim ispitivanjima utvrđeno je da ova i slične supstance deluju kao inhibitori monoamine oksidaze. Ako znamo da su monoamine supstance koje ljudski organizam koristi za slanje signala između ćelija (adrenalin, dopamine, serotonin i drugi), jasno je da bilo kakav disbalans među moždanim monoaminima, drugim rečima neurotransmiserima, dovodi do posledica koje izazivaju psihosomatske promene. Antidepresivi deluju na razmenu materija u centralnom nervnom sistemu i normalizuju količinu neurotransmitera. Na taj način omogućavaju oporavak pacijenata koji pate od psihičkih poremećaja. Ova grupa lekova nema momentalno dejstvo. Obično je potrebno dve do tri nedelje do pojave prvih razultata terapije, a često se baš u periodu latencije javljaju pojačani simptomi bolesti koji kasnije nestaju.

Radi postizanja optimalnih rezultata, neophodno je da se antidepresivi uzimaju u tačno propisanoj dozi, pod strogim nadzorom lekara. Lečenje traje od šest meseci do godinu dana, a u nekim slučajevima i duže. Nakon poboljšanja stanja pacijenta, neophodno je nastaviti terapiju antidepresivima kako bi se sprečiloda se bolest vrati. Ovaj period naziva se profilaksa, a njeno trajanje određuje lekar.

Nuspojave i mere predostrožnosti

Antidepresivi spadaju u lekove sa čestim, a ponekad i veoma opasnim neželjenim efektima. Upravo zato se strogo preporučuje da se ovi lekovi ne smeju uzimati samoinicijativno, već isključivo u dozama koje prepisuje specijalista. Pre svega, antidepresivi u interakciji sa drugim lekovima mogu da izazovu pogoršanje zdravstvenog stanja, te je od izuzetne važnosti napomenuti psihijatru koje medikamente pacijent već koristi. U prvim nedeljama terapije, simptomi depresije, anksioznosti i drugih poremećaja mogu biti pojačani. U toku same terapije, zavisno od grupe antidepresiva, javljaju se nuspojave najčešće vezane za poremećaje sna, povećanje ili smanjenje telesne težine, nervoze, glavobolje ili kardiovaskularnih smetnji. Ukoliko se nuspojave nastave duže od predviđenog vremena, doza leka se smanjuje ili se prepisuje drugi lek za lečenje depresije.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da se najviše neželjenih efekata javlja ukoliko pacijent naglo prekine terapiju. Pacijenti se žale na mučninu, povraćanje, vrtoglavice, glavobolje, ali i na atipične neželjene efekte koji variraju od osobe do osobe. U tom slučaju lekar može nastaviti terapiju nekim drugim antidepresivom, sve dok sporedna dejstva ne nestanu. Mlađima od 18 godina, kao i starijoj populaciji, antidepresivi se prepisuju u krajnjoj nuždi, uz konstantno praćanje zdravstvenog stanja pacijenta.

Nuspojave nisu razlog za neuzimanje leka

Čak i u savremenim uslovima, veliki broj osoba obolelih ignoriše da boluje od depresije. Smatrajući je prolaznim stanjem, pacijenti se povlače u sebe, postaju socijalno disfunkcionalni, a stručnu pomoć traže tek kada bolest uzme maha. Stoga je veoma važno obratiti se lekaru sa pojavom prvih simptoma, obavestiti porodicu ili najbliže okruženje o promenama koje oseća, i razumeti da je reč o ozbiljnom oboljenju koje zahteva lečenje. Uz blagovremenu psihoterapiju i upotrebu antidepresiva u skladu sa preporukama lekara, šanse za postizanje uspeha su velike, a period lečenja kraći i lakši.