Kozlac negativna iskustva

U poslednjih nekoliko decenija, sa porastom broja obolelih od raka u svetu i regionu, biljka kozlac najčešće se povezuje sa alternativnim načinom lečenja onkoloških pacijenata. Na mnogim forumima, korisnici ističu blagotvornost melema koji proizvode prvenstveno monasi iz manastira Hilandar. U pitanju je poseban način pripreme korena biljke koji se prvo opere od zemlje, a zatim seče ne veličinu zrna kukuruza. Kada se osuši, odlaže se u staklenu teglu i preloje medom. Vremenom, kozlac ispusti svoje sokove pa med deluje razvodnjeno. Ovako pripremljen kozlac besplatno se deli pacijentima sa kancerogenim oboljenjima koji zatraže pomoć u samom Hilandaru, Kancelariji manastira Hilandar u Beogradu, ili drugim manastirima širom Srbije. Učesnici u internet diskusijama uglavnom ističu pozitivne primere: lične ili vezane za najbliže članove porodice. Međutim, dešavaju se i potpuno suprotna iskustva, kada je reč o kozlacu.

Šta je kozlac?

Kozlac  (latinski - Arum maculatum), u narodu poznat i kao zmijino grožđe ili zmijin češalj, je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice kozlaca (Araceae). Cvetovi ove biljke su u obliku grozda, žućkaste boje, prekrivene ljubičastim pegama, koji emituju miris trulog mesa, čime privlače mnogobrojne insekte. Liske su široke, sa lica tamnozelene sa smeđim pegama. Kozlac proizvodi grozdove jarko crvenih bobica, uglavnom krajem leta. Ako se progutaju, Ove bobice su toksične za ljude i životinje.Za alternativnu medicinu najzanimljiviji je koren ove biljke, od kojeg se prave tinkture. Kozlac uspeva u senovitim i vlažnim sredinama, često se može naći u šumama, livadama i duž ivica šuma.

Kozlac ima dugu istoriju alternativnog lekovitog značaja i korišćen je u tradicionalnoj medicini u različite svrhe. Ipak, mnogi delovi biljke su toksični i mogu izazvati iritaciju kože, probleme sa varenjem, ali i komplikacije opasne po život. Pri upotrebi ili uzgoju kozlaca botaničari savetuju krajnji oprez. Hemijski sastav ove biljke nije dovoljno proučen, ali je izvesno da su mnogi delovi kozlaca otrovni. Zvanična medi­cina ne upotrebljava ovu biljku zbog opravdane bojazni od trovanja, a sve se manje koristi i u prirodnoj medicini. Ranije se u narodu smatralo da tinkture od rizoma kozlaca pomažu u lečenju bronhitisa, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, laringitisa, hemoroida. U našoj zemlji i regionu uvreženo je mišljenje da koren kozlaca uništava ćelije raka.

Kozlac kao lek

Teglice korena kozlaca u medu u domove onkoloških pacijenata najčešće dolaze na njihovo insistiranje iz manastira Hilandar. Mit o efikasnosti ovog preparata učvrstila su svedočenja pacijenata na forumima, koji tvrde da su upotrebom kozlaca poboljšali njihovo zdravstveno stanje, smanjili dimenzije tumora, ili da u retkim slučajevima tumor potpuno nestao. Recept za pripremu ovog preparata potekao iz bugarskog manastira Zograf. Legenda kaže da je tamošnji sveštenik, otac Nektarije, preneo znanja o kozlacu hilandarskim monasima. Zbog navodne sposobnosti da uništava maligne ćelije, preporuka monaha je da ovaj preparat preventivno uzimaju i zdrave osobe, bar dva puta godišnje. Monasi tvrde da je konzumiranje kozlaca delotvornije uz molitve za zdravlje pacijenta koje se obavljaju u manastiru Hilandar.

Kozlac se koristi tako što se proguta bez žvakanja jer je jako ljut, a ukus podseća na trulo meso. Uzima se isključivo ujutru, na prazan stomak, najmanje pola sata pre jela. Ne sme se uzimati za vreme hemioterapije ili zračenja. Terapija kozlacem primenjuje se petnaest dana uzastopno i može da se ponovi tek nakon pauze od mesec dana.

Kozlac i nuspojave

U nekim internet diskusijama stručnjaci upozoravaju da uzgoj i konzumiranje kozlaca nosi ozbiljne rizike opasne po zdravlje. U svim delovima biljke ima prilično aroina, aronina i aronidina. Čak i samo branje ove biljke može izazvati jaku upalu kože.

Neki od pacijenata na forumima ističu negativna iskustva sa kozlacem. Nakon konzumiranja,  javlja se jaka upala usta i ždrela. Prema nekim komentarima, mogu se javiti otekline i gorući osećaj u želucu i crevima. Ako otrov iz kozlaca dospe u organizam, osoba postaje razdražljiva, gubi glas, povraća, oseća nepravilan rad srca, i neretko joj je potrebna lekarska intervencija. Rizom kozlaca mora se prethodno dobro osušiti, pa tek onda pripremati. Oni koji pokušavaju da uzgajaju kozlac u kućnim uslovima, a nemaju potrebno botaničko znanje, upozoravaju se na moguće komplikacije koje ugrožavaju život. U internet diskusijama pojavljuju se komentari koji tvrde da otrov kozlaca možda uništava određen broj kancerogenih ćelija, ali se skreće pažnja na insistiranju da do ozdravljenja može doći samo ako konzumaciju kozlaca prate i molitve za zdravlje pacijenta. Nije isključeno da se kod vernika, ili pacijenata koji se očajnički bore da prežive kancer javlja placebo efekat, pa se bolje osećaju jer veruju u delotvornost narodne medicine, usko povezane sa religijom.

Nema naučnih dokaza koji podržavaju tvrdnju da je kozlac ili bilo koji njegov deo lek za rak. Dok su neke biljke u laboratorijskim studijama pokazale potencijal za implementaciju u nove lekove ili tretmane, kozlac nije pokazao svojstva ili nije dovoljno ispitan.  Važno je napomenuti da je lečenje kancera složen proces koji zahteva rigorozno naučno istraživanje, testiranje i klinička ispitivanja. Iako su neke prakse tradicionalne ili narodne medicine možda koristile delove biljke u različite svrhe, uključujući i medicinske,  takvim tvrdnjama mora se pristupiti sa skepticizmom i osloniti se na dokazane medicinske tretmane za bolesti sa visokom stopom smrtnosti, kao što je kancer.

KOZLAC - POZITIVNA ISKUSTVA:

• Ima ih mnogo više na forumima, ali nema slučajeva da je kancer potpuno izlečen samo upotrebom kozlaca

KOZLAC - NEGATIVNA ISKUSTVA:

• Kod nekih pacijenata nije pokazao nikakvo dejstvo
• Mnogi delovi biljke su izuzetno otrovni
• Može doći do trovanja, iritacije kože, sluzokože, osećaj pečenja u jednjaku i želucu
• Nepriznat od stranhe zvanične medicine