Kozlac sa Hilandara iskustva

Lečenje ozbiljnih bolesti je uvek osetljiva tema na internetu, posebno kada je reč o malignitetima i tumorima. Konvencionalne metode u lečenju uglavnom zahtevaju ozbiljne zahvate ili terapije koje mogu da imaju izuzetno negativne posledice, ali i pored toga, niko ne garantuje da će doći do potpunog izlečenja. U tom trenutku, stiče se utisak da se brojni ljudi okreću alternativnoj medicini, i spremni su da isprobaju sve iako su često skeptični. Biljka kozlac ima veoma dugu istoriju u alternativnoj medicini, posebno kod lečenja onkoloških pacijenata, i veoma često se sreću pozitivna iskustva na internetu. Iako ova biljka raste u različitim predelima, najčešće se spominje kozlac sa Hilandara, jer su monasi među prvima počeli da proizvode meleme od ove biljke, a zatim i zbog duhovnih verovanja da može da pomogne u izlečenju.

U diskusijama na temu alternative se ističe da je kozlac višegodišnja zeljasta biljka iz porodice kozlaca (Araceae). Cvetovi ove biljke su u obliku grozda, žućkaste boje, prekrivene ljubičastim pegama, pa zbog toga često nosi i ime zmijino grožđe ili zmijin češćalj. Bobice, odnosno grožđe koje raste od ove biljke je veoma toksično po ljude i životinje, zbog čega se u alternativnoj medicini najčešće koristi koren. Rastu biljke veoma pogoduje šumska klima i hlad, zbog čega se veoma često sreće na Svetoj gori, gde je i najviše istražena njegova upotreba od strane monaha. Monasi su višegodišnjim iskustvom uspeli da naprave preparate od ove biljke koja može biti veoma otrovna, i to od korena, koji se u svrhu preparata seče na manje komade, koji se ostavljaju u med. Ovakva mešavina se već duži niz godina koristi u lečenju bolesti želuca, reumatizma, polipa, ali je znatno popularniji u lečenju tumora na dojci, prostati, plućima i drugim. Kozlac sa Hilandara se konzumira svakodnevno 15 dana, a nakon toga se pravi pauza od dva meseca. Iskustva govore da može da ima veoma neprijatan ukus, zbog čega se delić korena guta ceo, bez žvakanja. Ističe se činjenica da ne bi trebalo da se uzima tokom hemoterapije.

Iako biljka kozlac može da raste na najrazličitijim mestima, u Srbiji često pored bagremovih šuma Nišave, ne preporučuje se samostalno branje i spravljanje. Naime, u svim delovima biljke ima prilično aroina, aronina i aronidina, zbog čega mogu da se jave jake reakcije kože pri branju, ali i pri samostalnom uzgajanju bilje. Zbog toga se i u diskusijama najčešće spominje kozlac sa Hilandara, koji pripremaju i dele monasi ovog manastira. Pipremljeni preparat može da se donese direktno sa Hilandara ili poruči u Kancelariji manastira Hilandar u Beogradu, ili drugim manastirima širom Srbije. Stiče se utisak da činjenica da se sama biljka i preparat spremaju u manastiru, budi posebnu duhovnu stranu kod svih konzumenata, posebno onih koji boluju od kancera i drugih teških oboljenja, zbog čega ga veoma često traže rešenja u alternativi.

Jedan od razloga za veliku popularnost kozlaca koji dolazi sa Hilandara jesu i brojna pozitivna iskustva. Na internet forumima mogu da se pročitaju najrazličitija svedočenja ljudi, poznanika ili bližnjih kojima je ova biljka pomogla u borbi sa ozbiljnim bolestima. Iako nije u potpunosti sigurno i dokazano da dobrobiti doprinosi upravo kozlac, pacijenti koji su ozdravili mu uglavnom pripisuju zasluge. Medicina se sa druge strane u potpunosti ograđuje od ove biljke, pogotovo kada je u pitanju lečenje kancera. Tako nema naučnih dokaza da kozlac, kao i ostalo bilje između ostalog, mogu stvarno da ubiju ćelije raka. U tu svrhu se uglavnom sprovode dugoročna, ozbiljna i detaljna klinička ispitivanja, pa medicina bilje uglavnom prihvata sa dozom skepse. Zbog toga neki smatraju da Nije isključeno da se kod vernika, ili pacijenata koji se očajnički bore da prežive kancer javlja placebo efekat, pa se bolje osećaju jer veruju u delotvornost narodne medicine, usko povezane sa religijom.

Na kraju, ističe se i činjenica da kozlac sa Hilandara može da izazove određene nuspojave. Naime, s obzirom da je biljka bogata toksičnim sastojcima, treba biti veoma oprezan tokom branja, pripremanja i konzumacije. Prema iskustvima ,neretko se dešava da toksini izazovu burne reakcije na koži tokom branja, ili u samom ždrelu nakon konzumacije. S obzirom da bezbednost nije medicinski ispitana, većina se slaže da ne treba uzimati kozlac bez prethodne konsultacije sa lekarom. Upotreba kozlaca može da izazove trovanje, iritaciju sluzokože i kože, koji dovode do osećaja pečenja na koži, jednjaku ili želucu, zbog čega pre upotrebe treba biti obazriv.

Kao i sa ostalim preparatima, posebno u lečenju ozbiljnijih bolesti i kancera, sreću se i iskustva ljudi kojima kozlac sa hilandara jednostavno nije pomogao. Oni navode da nije bilo razlike nakon redovne i pravilne upotrebe. Zbog toga se stiče utisak da kozlac, kao između ostali lekovi i preparati, ne moraju da budu efikasni kod svakog pacijenta. Svaki pacijent, odnosno njegov organizam, a zatim i tip kancera, njegova veličina, mesto pojavljivanja i priroda su individualni, zbog čega nema univerzalnog rešenja za ovakve probleme, odnosno ne moraju svi preparati da budu delotvorni.

KOZLAC SA HILANDARA – PREDNOSTI:

• Deli se besplatno
• Pozitivna iskustva na internetu
• Može da bude delotvoran kod određenih oboljenja

KOZLAC SA HILANDARA – NEDOSTACI:

• Zvanična medicina nije dokazala dejstvo
• Ne mora da bude delotvoran kod svih
• Sadrži toksične supstance koje mogu da izazovu brojne nuspojave