Lichen planus iskustva

Lichen planus je inflamatorno oboljenje kože i sluzokože koje se manifestuje pojavom karakterističnih lezija (promena na koži) u obliku sitnih, pljosnatih, crvenkasto-ljubičastih papula ili plakova. Oboljenje se može javiti i na noktima, vlasištu i unutrašnjim sluzokožama, poput usne šupljine ili genitalnih organa. Iako uzrok ovog stanja nije u potpunosti poznat, smatra se da je reč o autoimunoj bolesti u kojoj imuni sistem napada ćelije kože ili sluzokože. Stručnjaci komentarišu da Lichen planus generalno nije opasan po život. To je hronično inflamatorno stanje koje može izazvati neprijatne simptome kao što su svrab, bol ili nelagodnost, ali samo po sebi retko predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje ili život.

Lichen planus - simptomi 

Lichen planus može izazvati različite simptome u zavisnosti od toga gde se lezije nalaze. Ovo inflamatorno oboljenje može zahvatiti kožu, sluzokožu, nokte i vlasište. Na koži se obično manifestuje tako što se pojave male, pljosnate, ljubičasto-crvene kvržice (papule) koje se pojavljuju uglavnom na zglobovima, podlakticama, gležnjevima i donjem delu leđa. Mogu se grupisati ili se javljati pojedinačno. Intenzivan svrab je čest simptom, koji može biti vrlo neprijatan i otežavati svakodnevne aktivnosti. U nekim slučajevima, pojavljuju se Wickhamove strije, bele linije ili tačkice koje se ponekad mogu videti na površini lezija. Kada je u pitanju oralni Lichen planus, Wickhamove strije se pjavljuju na unutrašnjim stranama obraza, jeziku, desni i usnama. Upaljene lezije koje mogu uzrokovati bol ili osećaj pečenja, posebno pri jelu ili piću. U težim slučajevima, mogu se pojaviti bolni čirevi u ustima, što otežava žvakanje i gutanje. Lichen planus može da se pojavi i na noktima. U tom slučaju, nokti mogu postati tanji, lomljivi ili deformisani, a pojavljuju se i male jamice ili udubljenja na površini nokta. U težim slučajevima, nokti mogu pucati ili se potpuno odvojiti. U internet diskusijama, korisnici su najzabrinutiji kada se Lichen planus pojavi na genitalijama. Simptomi su obično crvene ili bele mrlje na koži genitalija, uglavnom na vulvi kod žena i glansu penisa kod muškaraca. Promene mogu biti bolne, što otežava seksualni odnos i svakodnevne aktivnosti.  U slučaju zahvatanja vlasišta, Lichen planus može izazvati ožiljke koji dovode do trajnog gubitka kose (cikatricijalna alopecija). Koža vlasišta može postati upaljena, crvena i iritirana. Pacijnti preporučuju da se nakon pojave nekih od ovih simptoma, odmah treba obratiti dermatologu.

Koji su uzroci nastanka Lichen planusa?

Uzroci nastanka Lichen planusa nisu potpuno jasni, ali se smatra da je reč o autoimunom poremećaju, gde imuni sistem greškom napada zdrave ćelije kože i sluzokože. Iako tačan uzrok još uvek nije poznat, postoje određeni faktori koji mogu doprineti njegovom razvoju. Iako se Lichen planus ne nasleđuje direktno, u nekim slučajevima postoji genetska predispozicija za razvoj autoimunih bolesti, uključujući i Lichen planus. Na nekim forumima iznosi se mišljenje da oboljenje Lichen planus može nastati usled različitih infekcija. Povezanost između infekcije hepatitisom C i Lichen planusa je dobro dokumentovana. Osobe zaražene hepatitisom C imaju povećan rizik od razvoja ovog stanja. Pored hepatitisa C, druge virusne infekcije mogu biti povezane sa pokretanjem imunološkog odgovora koji izaziva Lichen planus. Takođe, ovo oboljenje može se javiti i kao reakcija na neke lekove. Ovo se može odnositi na lekove koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, artritisa, srčanih bolesti, kao i neki lekovi za malariju. Lekovi koji najčešće izazivaju ovu reakciju uključuju nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID), beta-blokatore i inhibitore angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE inhibitore). Lichen planus može biti izazvan alergijskim reakcijama na određene hemikalije, metale (npr. zlato ili živa) ili druge supstance, kao što su neki dentalni materijali. Međutim, najveći broj korisnika smatra da se Lichen planus javlja usled velikog stresa. Stres takođe može igrati ulogu u razvoju ili pogoršanju simptoma Lichen planusa. Emocionalni stres ili fizički stres mogu delovati kao okidači ili pogoršati postojeće simptome. Povreda ili iritacija kože može izazvati pojavu novih lezija Lichen planusa u povređenom području. Ovaj fenomen je poznat kao Koebnerov fenomen, a može biti izazvan ogrebotinama, ubodima ili iritacijama kože. Osobe koje pate od drugih autoimunih ili imunoloških poremećaja imaju veći rizik za razvoj Lichen planusa, iako direktna veza nije uvek jasno utvrđena.

Kako se leči oboljenje Lichen planus?

Lečenje Lichen planusa zavisi od težine simptoma, mesta na kojem se lezije nalaze i koliko je oboljenje prisutno u organizmu. Iako oboljenje često prolazi samo od sebe u roku od nekoliko meseci do nekoliko godina, terapija se koristi da bi se smanjili simptomi poput svraba, upale i bolova, kao i da bi se sprečile moguće komplikacije. U nekim slučajevima, oboljenje se leči topikalnim tretmanima. Ovi tretmani se primenjuju direktno na kožu ili sluzokožu, a najčešće se koriste za blage slučajeve Lichen planusa. Načešće su to kortikosteroidne kreme i masti. Ovi lekovi smanjuju upalu i svrab. Mogu se primenjivati lokalno na zahvaćena mesta, posebno na kožu i sluzokožu. Kortikosteroidi pomažu u kontroli simptoma, ali dugotrajna upotreba može izazvati nuspojave kao što su stanjivanje kože. Inhibitori kalcineurina (takrolimus, pimekrolimus) smanjuju upalu i često se koriste kao alternativa kortikosteroidima, posebno kod lezija na osetljivim područjima poput usne šupljine ili genitalija.

Kada je Lichen planus ozbiljan, ili zahvata veće površine kože i sluzokože, neophodni su oralni lekovi u vidu tableta. Kod težih slučajeva, mogu se koristiti kortikosteroidi koji se uzimaju oralno kako bi se kontrolisala upala. Oni su efikasni, ali njihova dugotrajna upotreba može izazvati ozbiljne nuspojave, kao što su povećanje telesne mase, osteoporoza i povišen krvni pritisak. Retinoidi (derivati vitamina A) se koriste za lečenje kožnih lezija, ali se ređe primenjuju jer mogu izazvati neželjene efekte, uključujući suvoću kože i probleme sa jetrom. Kod žena koje su trudne ili planiraju trudnoću, retinoidi se ne preporučuju zbog rizika po fetus. Antihistaminici se koriste za ublažavanje svraba. Obično su efikasni kod blažih oblika Lichen planusa. U slučaju hroničnog ili vrlo ozbiljnog oblika bolesti, lekovi poput ciklosporina ili metotreksata, koji potiskuju imuni sistem, mogu biti najefikasniji.

Neki pacijenti tretiraju se fototerapijom. Ova terapija koristi kombinaciju psoralena (lek koji povećava osetljivost na svetlost) i ultraljubičaste A (UVA) svetlosti. Koristi se kod kožnih oblika Lichen planusa, posebno kada su lezije raširene po telu. Fototerapija može pomoći u smanjenju lezija i ublažavanju simptoma, ali je potrebna pažljiva kontrola zbog mogućih dugoročnih rizika (npr. povećan rizik od raka kože).

Lečenje oralnog Lichen planusa

Lečenje oralnog Lichen planusa fokusira se na ublažavanje simptoma, smanjenje upale i sprečavanje komplikacija, jer ovo stanje može izazvati bolne lezije u ustima, što otežava govor, žvakanje i gutanje. Iako oralni Lichen planus ponekad prolazi spontano, može biti hroničan, pa su često potrebni dugotrajni tretmani. Pre svega, kortikosteroidi u obliku gela, masti ili vodica za ispiranje usta primenjuju se direktno na zahvaćena područja. Oni smanjuju upalu i bol, a najčešće se primenjuju fluocinonid, klobetazol ili betametazon.  druge strane, dugotrajna upotreba može izazvati stanjivanje sluzokože ili povećati rizik od oralnih infekcija, poput kandidijaze (gljivične infekcije). Inhibitori kalcineurina, imunosupresivni lekovi, poput takrolimusa i pimekrolimusa, koriste se lokalno i mogu biti efikasni u smanjenju upale kada kortikosteroidi nisu dovoljni ili se ne mogu koristiti. Prednost ovih lekova je manji rizik od dugoročnih nuspojava u poređenju sa kortikosteroidima. S druge strane,  izazivaju povećan rizik od lokalnih infekcija ili nelagode. Antiseptički rastvori, kao što su hlorheksidin ili benzakain, pomažu u sprečavanju sekundarnih infekcija koje se mogu razviti zbog oštećenja sluzokože. Kada topikalni tretmani nisu dovoljni, mogu se koristiti oralni kortikosteroidi, kao što je prednizon, kako bi se sistemski smanjila upala. Kod primen ovih lekova treba biti oprezan jer mogu izazvati ozbiljne nuspojave, uključujući osteoporozu, povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi i povećan rizik od infekcija. Kod teških slučajeva koji ne reaguju na druge tretmane, lekovi poput azatioprina, ciklosporina ili metotreksata mogu se koristiti za smanjenje aktivnosti imunog sistema.

Lečenje genitalnog Lichen planusa

Kortikosteroidi u obliku krema i masti su prva linija lečenja. Ovi lekovi efikasno smanjuju upalu, svrab i crvenilo na zahvaćenim mestima. Često se primenjuju na područje genitalija u cilju olakšanja simptoma. U težim slučajevima, kada lezije ne reaguju na lokalne tretmane, mogu se primenjivati oralni kortikosteroidi, poput prednizona, kako bi se sistemski smanjila upala. Kada kortikosteroidi nisu dovoljno efikasni, lekovi koji potiskuju imuni sistem mogu biti efikasni. To se odnosi na lekove kao što su azatioprin, ciklosporin, ili metotreksat. Gelovi ili kreme sa lokalnim anesteticima koriste se za ublažavanje bola i nelagodnosti, posebno pre polnih odnosa ili tokom higijene.

LICHEN PLANUS - SIMPTOMI:

• pljosnate, ljubičasto-crvene kvržice na koži
• konstantan i neprijatan svrab
• Wickhamove strije
• bolni čirevi u ustima

LICHEN PLANUS - LEČENJE:

• najčešće se oboljenje samo povlači
• kortikosteroidi
• derivati vitamina A
• Inhibitori kalcineurina