Melatonin iskustva

Šta je melatonin?

Melatonin je hormon koji mozak proizvodi kao odgovor na mrak. Ovaj hormon pomaže u regulaciji biološkog sata, odnosno cirkadijalnog ritma ili ciklusa koji se ponavlja svakih 24 sata, i uopšteno pomaže ljudima da zaspe. Međutim, vremenom proizvodnja melatonina slabi, a izloženost svetlosti tokom noći takođe može da naruši proizvodnju, pa se javljaju problemi sa redovnim snom, koji mogu umnogome da naruše funkcionalnost. Zbog toga su poslednjih godina sve popularniji suplementi koji sadrže melatonin, a istraživanja su pokazala da ovaj hormon ima pozitivna dejstva koja prevazilaze samo redovni san.

Učesnici diskusije objašnjavaju da je melatonin veoma jednostavan hormon koji proizvodi mozak. Kada mozak detektuje mrak, proizvodi više melatonina i daje telu signal da je vreme za spavanje. Sa druge strane, kada detektuje svelto, mozak smanjuje proizvodnju i daje telu znak da treba da se probudi. Istraživanja su pokazala da brojni ljudi koji imaju problema sa snom, upravo pate od manjka melatonina. To je veoma često kod starijih ljudi kod kojih proizvodnja vremenom opada, ljudi koji rade po smenama, često putuju ali i kod određenih poremećaja.

Upotreba melatonina

S obzirom na njegovu prirodu, melatonin se uopšteno koristi kod brojnih stanja koja su povezana sa problemima sa spavanjem, ali posednjih godina je usled velike popularnosti našao upotrebu kod stanja kao što su depresija, hronični bolovi, demencija i mnogi drugi. Tokom pandemije, melatonin je čak predlagan i pacijentima obolelim od COVID-19 virusa, zbog čega su izvršene brojne studije i ispitivanja. Ispitivanja su izvršena na gurpama ljudi koji pate od brojnih poremećaja kod kojih se koriste suplementi sa melatoninom, a najčešće kod stanja kao što su džet leg, proemećaji spavanja kod dece i odraslih i ansioznosti pred operacije.

Ljudi koji često putuju avionom i prelaze kroz različite vremenske zone, imaju veliki problema sa poremećajem koji se naziva džet leg. To je u stvari odgovor organzima na remećenje ustaljenih fizioloških i bioloških ritmova, koji mogu da izazovu niz simptoma kao što su poremećaj sna, umor tokom dana, probleme sa varenjem, koji na kraju narušavaju uopštenu funkcionalnost osobe. Melatonin i suplementi na bazi melatonina bi kod ovih ljudi trebalo da vrati normalno funkcionisanje bioritma, pa su u tu svrhu izvršene nekoliko studije. Dve studije koje su sprovedene na srednjim grupama čestih putnika su pokazale da su putnici koji su uzimali melatonin, pokazali uopšteno blaže simptome džet lega od onih koji su koristili placebo. Kada je u pitanju sam kvalitet sna, istraživanja su pokazala da melatonin suplementi nisu doneli značajna poboljšanja.

Melatonin se često preporučuje i ljudima sa poremećajem sna, odnosno kod ljudi koji ležu između 2 i 6 ujutru i ustaju između 10 i 1 popodne. Ovakva praksa može umnogome da naruši normalni bioritam i funkcionisanje sistema u telu, pa je sprovedeno nekoliko studija. Studije pokazuju da je ljudima koji uzimaju melatonin, u proseku trebalo pola sata manje da se uspavaju u odnosu na one koji su uzimali placebo. Pored toga, određena ispitivanja su pokazala da je melatoni kod ljudi poboljšao kvalitet sna u prvoj trećini noći i olakšao funkcionisanje sutradan.

U određenim slučajevima, melatonin može da se predloži i deci koja imaju određene poremećaje kao što su atropski dermatitis, astma, ADHD ili autizam. Zbog brojnih problema koje ovi poremećaji izazivaju, deca mogu da imaju poteškoće da zaspe ili spavaju kraće nego što je to očekivano. Jedna od studija je pokazala da su deca sa nekim od poremećaja, koja su uzimala melatonin, u proseku brže zaspala i njihov san je trajao duže u ondnosu na onu koja su uzimala placebo. Ipak, stručnjaci upozoravaju da dejstvo melatonina na decu još uvek nije detaljno ispitano, pogotovo aspekti o trajanju terapije i doza koje bi bile dovoljne za decu. Samim tim, zbog nedovoljne ispitanosti, još uvek nije poznato da li melatonin može da utiče na rast i razvoj dece, pa se ne preporučuje upotreba bez prethodne konsultacije sa lekarom.

Iskustva su pokazala da skoro 80% pacijenata pred operacije i zahtvate pati od anksioznosti, nervoze i stresa, što samim tim može da utiče i na kvalitet sna i uopšteno stanje na dan pre ili posle operacija. U određenim slučajevima, pacijenti su dobili melatonin pred zahvate, a istraživanja su pokazala da može da pomogne da umanji anksioznost pre procedure, ali nije jasno da li deluje i na anskioznost posle operacija.

Nejasna ili nedovoljno ispitana upotreba melatonina

I dok su brojna ispitivanja, ali i iskustva korisnika, potvrdila da melatonin može da pomogne kod određenih poremećaja i stanja, nastale su i tvrdnje da melatonin može da pomogne u specifičnim slučajevima kao što je COVID-19, simptomi kancera, insomnija ili rad po smenama.

U određenim slučajevima, pacijentima u ranim stadijumima COVID-19 virusa je predložen melatonin koji bi trebao da olakša simptome i spreči razvoj bolesti, ali studije još uvek nisu završene, odnosno nema jasnih rezultata. Neki stručnjaci tvrde da melatonim može da ublaži i simptome kancera ili hemoterapije, međutim istraživanja su pokazala podeljene i nedovoljno pozitivne rezultate da bi se potvrdilo dejstvo. Pored toga, stručnjaci upozoravaju da treba biti oprezan pri uzimanju suplementa sa melatoninom i zvanične terapije kancera. Kod poremećaja sna zbog insomnije i rada po smenama, melatonin je pokazao određene pozitivne rezultate u vidu lakšeg uspavljivanja, ali nije uticao na kvalitet sna i normalno funkcionisanje nakon terapije.

Melatonin – nuspojave

Melatonin se uopšteno smatra bezbednim, pre svega jer je reč o hormonu koji se nalazi u telu. Međutim, stručnjaci upozoravaju da nuspojave nakon uzimanja većih doza od preporučene nisu još uvek dovoljno ispitane. Pored toga, većina se slaže da melatonin pokazuje dobre kratkoročne rezultate, dok nuspojave i dejstvo nakon dugotrajnije upotrebe nisu dovoljno istražene.

Iako nuspojave melatonina uglavnom nisu ozbiljne ili česte, kod konzumenata su se u nekim slučajevima javile glavobolje, dizorijentacija, ošamućenost, ili pojačano morenje pred odlaska u krevet. Pored toga, treba voditi računa o alergijskim reakcijama, pre svega kod suplemenata koji pored melatonina sadrže i druge supstance.

MELATONIN – PREDNOSTI:

• Hormon u mozgu koji utiče na normalno funkcionisanje bioritma
• Može da pomogne kod ralzičitih poremećaja sna
• Može da pomogne kod čestih putnika koji pate od simptoma džet leg-a
• Može da pomogne kod dece koja imaju neki od poremećaja koji narušavaju san i normalno funkcionisanje
• Može da pomogne u smanjenju anksioznosti pre operacije i zahvate

MELATONIN – NEDOSTACI:

• Ne mora uvek da poboljša kvalitet sna
• Nije dovoljno ispitana upotreba kod dece
• Može da izazove blage nuspojave
• Nije potvrđeno delotvoran kod stanja kao što su simptomi raka i terapije, korona virusa ili insomnije