Mio inozitol iskustva

Mio-inozitol je supstanca koja prirodno postoji u ljudskom telu i učestvuje u ćelijskoj signalizaciji, naročito u procesima vezanim za insulin i pojedine neurotransmitere. Upravo zbog toga se poslednjih godina intenzivno promoviše kao suplement sa vrlo širokim spektrom dejstva. Iskustva korisnika, međutim, pokazuju da je razlika između realnih efekata i marketinških tvrdnji često velika.

Mio-inozitol nije ni hormon ni vitamin u klasičnom smislu. Ranije je bio poznat kao vitamin B8, ali se danas ne smatra vitaminom jer ga organizam može sam sintetisati, a hemijski pripada grupi šećernih alkohola. Suplementacija ima smisla samo u određenim stanjima gde postoji problem u načinu na koji ćelije koriste signale, a ne zato što ga organizmu generalno nedostaje mio-inozitol.

Iskustva koja su dosledna odnose se na žene sa sindromom policističnih jajnika (PCOS). Kod dela njih, mio-inozitol može doprineti boljoj osetljivosti na insulin, ujednačenijem ciklusu i povoljnijim uslovima za ovulaciju. Efekti nisu univerzalni i ne javljaju se kod svih, ali se u ovoj grupi korisnica najčešće primećuju konkretne promene. Po pitanju plodnosti, efekti su uglavnom indirektni i vezani za PCOS. Kod osoba koje nemaju hormonski ili metabolički disbalans, iskustva uglavnom ne pokazuju nikakav efekat. Kod blažih oblika insulinske rezistencije, iskustva su podeljena. Neki korisnici navode blago poboljšanje, dok drugi ne primećuju razliku. Važno je naglasiti da mio-inozitol nije terapija za dijabetes i da ne deluje brzo niti dramatično.

Na mnogim sajtovima mio-inozitol se predstavlja kao pomoć u stanjima depresije, paničnog poremećaja, a neki sajtovi idu tako daleko da pominju i opsesivno-kompulzivni poremećaj, autiazm, šizofreniju i Alchajmerovu bolest. Spominje se čak i u kontekstu psorijaze i rasta kose. Za ovakve tvrdnje ne postoje klinički dokazi. Često se pominje njegov uticaj na serotonin, uz poređenje sa antidepresivima. Iako mio-inozitol učestvuje u signalnim procesima u mozgu, to ne znači da deluje kao antidepresiv. Tvrdnje o poboljšanju receptora zasnivaju se na teorijskim modelima, a ne na pouzdanim kliničkim rezultatima. Postoje starije studije u kojima su korišćene vrlo visoke doze inozitola, u rasponu od 12 do 18 grama dnevno, kod pojedinih psihijatrijskih poremećaja. Te doze su višestruko veće od onih koje se preporučuju u suplementima, često izazivaju nuspojave i nisu dovele do toga da se mio-inozitol uvede kao standardna terapija u psihijatriji. Upravo taj detalj se u promotivnim tekstovima prećutkuje.

Iskustva sa mio-inozitolom su podeljena jer ga koriste dve potpuno različite grupe ljudi. Jedni imaju konkretan problem na koji ova supstanca može da utiče, poput PCOS-a ili insulinske rezistencije. Drugi ga uzimaju preventivno ili sa očekivanjem da će poboljšati raspoloženje, energiju ili opšte zdravlje. U toj drugoj grupi efekti najčešće izostaju. Cena mio-inozitola dodatno komplikuje očekivanja. Pakovanje od oko 100 g košta oko 2.300 dinara, što ga svrstava u skuplje suplemente, naročito kada se koristi u dozama koje se preporučuju za duži period. Kod osoba koje ne primećuju efekat, iskustvo vrlo brzo postaje negativno upravo zbog osećaja da je uložen novac bez jasne koristi.

Prednosti upotrebe mio-inozitola

• Može pomoći kod PCOS-a i ciklusa
• Podržava insulinsku osetljivost kod određenih korisnika
• Uglavnom se dobro podnosi u praksi
• Efekti su postepeni, bez naglih promena

Nedostaci upotrebe mio-inozitola

• Često nema efekta bez jasne indikacije
• Marketing stvara nerealna očekivanja o delovanju
• Veće doze mogu izazvati stomačne smetnje
• Relativno skup suplement za neizvesne rezultate