Mononukleoza iskustva

Mononukleoza je infektivna bolest koju izaziva najčešče Epštajn-Barov virus, a tek u retkim slučajevima citomegalovirus. S obzirom da se ova infektivna bolest prenosi pljuvačkom, često je poznata i kao bolest poljupca. Međutim, ova bolest ne mora da se prenese samopoljupcem, već i dodirivanjem delovima tela na kojima se nalazi pljuvačka. Učesnici diskusije se slažu da je ovo najčešće bezopasno, ali jako uporno oboljenje, gde posledice u većini slučajeva nisu ozbiljne, ali je potrebna upornost u lečenju.

Stručnjaci na forumima objašnjavaju da od mononukleoze često oboljevaju deca i adolescenti, a nešto ređe odrasle osobe. Kod male dece i mlađih osoba simptomi su veoma blagi, pa često može da se desi da prođe nezapaženo. Međutim, kod odraslih može doći i do komplikacija i jačih simptoma kao što su umor, bol u grlu, povišena temperatura, otečene limfne žlezde ili krajnici. Zbog toga se na forumima ističe da lekari dijagnozu mononukleoze se postavljaju i na osnovu laboratorijskih analiza. Krv se najčešće uzima iz prsta, ili brze metode kao što je Monospot test ili Paul Bunello-ov test.

Sa foruma se stiče utisak da su brojni ljudi bili zabrinuti kada je njihovoj deci dijagnostikovana mononukleoza. Roditelji mlađe dece su posebno zbunjeni, jer često o mononukleozi razmišljaju kao o bolesti poljupca. Međutim, lekari navode da deca lako mogu da obole usled pada imuniteta. On još objašnjavaju da je period inkubacije prilično dug, i traje 4 do 6 nedelja, a glavni početni simptomi su izrazita malaksalost i zamaranje, gubitak apetita, glavobolja.

Nakon dijagnoze, pristupa se lečenju koje kod blažih slučaja obuhvata najčešće mirovanje i lečenje organa koje je mononukleoza zahvatila. Mirovanje i odsustvo fizičke aktivnosti je važno zbog potencijalnih komplikacija, obično u vidu zapaljenja jetre (hepatitisa) ili oštećenja slezine. Lekari objašnjavaju da se kod trećine pacijenata javlja streptokokna infekcija grla, gde se mogu uključiti i antibiotici, obično iz grupe penicilina.

Učesnici diskusije objašnjavaju da veliki broj ljudi strahuje od prenošenja mononukleoze. Iako je reč o infektivnoj bolesti, vlada mišljenje da je karakteriše niska stopa prenošenja, pa se oboljenje ne javlja u formi epidemija. To potvrđuju i forumaši, koji navode da nisu preneli oboljenje svojim bližnjima, porodici ili čak partnerima, iako su se ljubili. Ističe se činjenica da je razlog nešto jači imuni sistem partnera, zbog čega nije dolazilo do infekcije.

Iskustva lekara govore da oboleli pacijenti nakon preležane mononukleoze ostaju više meseci u sekundarnoj imunodeficijenciji, odnosno periodu kada su podložniji svim vrstama infekcije. Pored povećanog rizika od infekcija, kod nekih pacijenata se razvija i sindrom hroničnog zamora, koji se javlja više godina nakon opsežne virusne infekcije, gde su ljudi stalno umorni. Zbog toga se u okviru terapije, ali i nakon preležane bolesti, pažnja posvećuje pravilnoj ishrani. Zbog toga treba uvrstiti više svežeg voća i povrća a preporučuje se primena mulitivitaminskih preparata. Neki pacijenti su koristi i preparati na bazi cinka, koji šitite od virusnih infekcija, kao i određenih vrsta probiotika, koji oblažu digestivni sistem i sprečavaju prodor mikroorganizama.

SIMPTOMI OBOLJENA MONONUKLEOZA:

• Umor i bol u grlu
• Groznica
• Otečeni limfni čvorovi u vratu i pazuhu
• Otečeni krajnici
• Glavobolja i osip po koži
• Meka, natečena slezina
• Povećanje slezine

LEČENJE OBOLJENJA MONONUKLEOZA:

• Mirovanje
• Lekovi ukoliko utiče na određene organe
• Promenjen režim ishrane
• Povećan unos vitamina