Proleće je omiljeno godišnje doba brojnih ljudi koji uživaju u prirodi koju posle duge zime karakterišu toplo vreme, procvetali pupoljci i olistalo drveće. Međutim, proleće je možda i jedan od od najtežih perioda za oko 20% odraslih ljudi i skoro svako treće dete školskog uzrasta, koji pate od sezonskih alergija.

Alergija predstavlja nepravilno funkcionisanje, odnosno prekomernu aktivnost imunološkog sistema. Zadatak imunološkog sistema je da prepozna strane supstance u telu kao što su polen, grinje, buđ, namirnice i mnoge druge, i učini ih bezopasnim oslobađanjem histamina i drugih hemikalija u krvotok. Međutim, sistem reaguje burno i javljaju se svrab na koži, nos počinje da curi, oči svrbe, u krajnjim slučajevima astma ili čak bolovi u stomaku i proliv. Iako se alergije teško leče, sa alergijama se živi korišćenjem adekvatnih lekova. U ovom blogu dajemo odogovor na pitanje koji su to najbolji lekovi protiv alergije, kada i kako se koriste.

Fotografija: Freepik

Vrste i Uzroci Alergija

Alergije se javljaju kada imuni sistem detektuje supstancu koja je obično bezopasna, i prepozna je kao opasnu. Alergijska reakcija organzima može biti momentala, i tada se javljaju trenutne reakcije (tip 1), ali može da se desi i nakon više sati od kontakta, gde se govori o odloženoj reakciji (tip 2).

Uzroci alergija jesu sami alergeni. Alergeni mogu biti nutrativni (hrana), inhalatorni (polen, grinje, buđ, prašina, dlaka životanja) i drugi (lekovi, aditivi, konzervansi, otrovi insekata).

U odnosu na periode javljanja simptoma, alergija može biti sezonska ili celogodišnja. Ljudi koji su alergični na supstance kao što je polen, najčešće pate od sezonskih alergija, gde najviše problema imaju u proleće. Međutim, tokom leta se alergije javljaju u sezoni košenje sena, gde su glavni alergeni trava i korov, dok je jesen sezona ambrozije. Sezonske alergije su najređe zimi, jer hladno vreme donosi olakšanje, ali tada alergiju mogu da izazovu alergeni iz zatvorenih prostora, kao što su grinje, buđ ili dlake kućnih ljubimaca.

Za razliku od sezonskih, celogodišnje alergije se javljaju u bilo koje doba godine uz promene u intenzitetu. U našim podnebljima su najčešći uzrok celogodišnjih alergija su alergeni grinja, kućne prašine, ređe alergeni krznenih kućnih životinja ili buđi. Treba istaći alergene mačaka i pasa, a ređe hrčka i miševa.

Prema lokalizaciji i težini, alergijske reakcije su vrlo raznovrsne. Postoje opšte alergije, kao što je astma, alergija na koži, kao što su ospa, crvenilo ili ekcem, krvne i ostale. Blaži oblici kao što su ospa ili crvenilo se efikasno leče antihistaminicima, dok se teži oblici alergijskih reakcija leče kortikosteroidima, antihistaminicima i drugim lekovima.

Kao najteži oblik se izdvaja anafalitički šok, koji je urgentno stanje sa potencijalnim smrtnim ishodom. Kod anafilaktičkih reakcija, lek izbora je adrenalin dat intramuskularno (u mišić) ili intarvenski (u venu) u razmacima od 10 min do postizanja poboljšanja, uz standardne lekove za alergiju.

Grupe Lekova za alergiju

Najbolji način da sprečite alergiju jeste ako izbegavate alergene, ali s ozbirom da je to teško, lekari preporučuju lekove. Lekovi za alergiju su svrstani u nekoliko grupa, neki se izdaju na recept, dok su drugi u slobodnoj prodaji. Uopšteno, kao najjefikasnije se izdvajaju nekoliko grupa lekova.

Antihistaminici (Flonidan, Pressing, Claritin, Xyzal i drugi) su naječešći lekovi u lečenju sezonskih alergija. Ovi lekovi deluju protiv hemijskog histamina, koji nastaje kao reakcija imunog sistema na neželjene supstance. Antihistaminici dolaze u obliku tableta, sirupa i sprejeva za nos, gde se sprejevi koriste kod zapušenosti i svraba u nosu, a tablete kod ostalih simptoma kao što je suzenje i svrab u očima, kijanje, svrab i crvenilo.

Kortikosteroidi su najefikasniji lekovi u borbi protiv alergija, ali se uglavnom koriste kod težih oblika alergije i u manjim dozama, pre svega zbog neželjenih efekata. Kortikosteroidi za alergiju dolaze u obliku intranazalnih pumpica i pumpica za donje disajne puteve, gde su dostupni u manjim dozama, pa se koriste dugoročno i preventivno. Međutim, kortikosteroidi se daju u vidu talbeta ili u većim dozama kod težih oblika alergija, gde mogu da izazovu neželjene pojave.

Dekongestivi su sprejevi ili kapi koji pomažu u ublaživanju simptoma nosne kongestije. Ovi sprejevi deluju veoma brzo, najčešće u roku od 30 minuta, gde pomažu korisnicima da ponovo dišu. Ipak, ovi lekovi se koriste samo povremeno (ne duže od nekoliko dana), jer mogu da izazovu kontraefekte kao što je povratna kongestija.

Antileukotrieni (Singular) deluju protiv supstanci koji izazivaju upalu i najčešće dolaze u obliku tableta. Ovi lekovi se u kombinaciji sa kortikosteriodima koriste u kontroli astme smanjujući bronhokonstrikciju i inflamaciju u disajnim putevima.

Neželjeni efekti lekova za alergiju

Kao i ostali medikamenti, lekovi za alergiju mogu da izazovu neželjene efekte kod nekih ljudi. Najčešće neželjene efekte pokazuju antihistaminici, koji mogu da izazovu pospanost i smanjenu kordinaciju, brzinu reakcije, suva usta, zamagljen vid i poteškoće pri mokrenju. Neželjeni efekti antihistaminika koji vas ne čine pospanim su glavobolja, suva usta, uopšteni osećaj da se bliži prehlada.

Koritikosteroidi zbog zadržavanja tečnosti i soli mogu da dovedu do povećanja telesne težine i osećaja otečenosti. Kod dece, kortikosteroidi mogu da utiču na hormon rasta. Kratkotrajna upotreba može da poveća krvni pritisak ili šećer u krvi kod dijabetičara. Međutim, kortikosteroidi za alergiju najčešće dolaze u manjim dozama, pa su kod zdravih ljudi nuspojave retke. Dekongestivi mogu da pokažu neželjene efekte, odnosno da pojačaju neželjene simptome samo kada se koriste duže nego što je to preporučeno.

Faktori pri izboru najboljeg leka za alergiju

S obzirom da su svi lekovi za alergiju klinički ispitani i medicinski testirani, gotovo svi lekovi su efikasni. Međutim, glavna razlika između lekova je to što bolje reaguju u lečenju određenih alergija. Zato smo pri sastavljaju ove liste sve najbolje lekove za alergiju istakli u odnosu na alergije kod kojih su najefikasniji. Kako najveći broj ljudi pati od alergije na sunce, polen, mačke, ambroziju ili grinje i prašinu, predstavljamo lekove koji su najefikasniji u borbi sa ovim alergijama. Pojedine alergije, kao što je alergija na gluten, se ipak teško kontrolišu lekovima, pa se kao najadekvatnije rešenje ističe izbegavanje alergena. Kako naš sajt sakuplja iskustva ljudi, kao jedan od faktora pri izboru ćemo koristiti i iskustva konzumenata sa lekovima za alergiju, jer kao i svi medikamenti, ovi lekovi mogu da deluju različito kod različitih ljudi.

Alergija na sunce

Pod pojmom alergija na sunce opisuju se stanja kože koje nakon izlaganja sunčevoj svetlosti uključuju svrab, crvenilo i osip, ponekad i mehuriće, oderotine ili bolne čvoriće i drugačijeg je izgleda u odnosu na opekotine od sunca.

Fotodermatoze, alergije na sunce ili alergija na koži, sve su učestalija pojava poslednjih decenija, naročito kod dece i osoba svetle puti i svetlih očiju, i čak su 10 puta češće kod žena. Treba napomenuti da je ovo imunološka reakcija organizma na UV zrake, prvenstveno UV-A koji prodiru u dublje slojeve kože, i najčešće se javlja na dekolteu, vratu i grudima, nadlanicama, zadnjem delu šaka i potkolenicama.

Najčšeći oblik alergije na sunce je Polimorfna svetlosna erupcija (PLE). Uglavnom se javlja u kasno proleće ili rano leto sa naglim izlaganjem kože suncu koja je tokom hladnih dana bila zaštićena odećom. Ova alergija uključuje intezivan svrab, uz crvenilo, potom sitne bubuljice ili plikove i pistule.

Solarna urtikarija ili koprivnjača takođe je česta alegija na sunce. Alergija nastaje samo nekoliko minuta posle izlaganja suncu i može se pomešati sa opekotinama od sunca. Praćena je intezivnim svrabom i crvenilom, koprivnjačom.

Prurigo nodularis je takođe vrlo česta alergija na sunce. U odnosu na PLE ne prolazi spontano, zahteva lečenje, simptomi uključuju neizdrživ svrab kože uz bolne čvorove i oderotine uglavnom na izloženim delovima tela.

Najbolji lekovi za alergiju na sunce

Kao i kod drugih alergijskih reakcija, prva medikamentna linija u tretmanu alergije na sunce su antihistaminici, oralni i topikalni. Antihistaminske kreme su takođe efikasne kod ublažavanju simptoma i smanjenja histaminske reakcije na sunce. Na kraju, kod težih slučajeva mogu da se koriste i topikalni kortikosteroidi.

Loratadin - Oralni antihistaminik za alergiju na sunce

Loratadin je noviji antihistaminik triciklične strukture. Ističe se činjenica da je ovo najpopularniji i najpropisivaniji antihistaminik koji polako istiskuje sve ostale antihistaminike. Loratadin je snažan antihistaminik dugog delovanja, sa selektivnom antagonističkom aktivnošću na periferne H1-receptore.

Oralni antihistaminici umiruju simptome svrab, crvenilo, otok koji su česti kod alergije na sunce. Tablete se ne usitnjuju, ne lome i uzimaju se nezavisno od obroka. Velika prednost je i to što se uzimaju samo jednom.

Ovaj lek u obliku tableta mogu da koriste deca do šeste godine, a u obliku sirupa i deca do dve godine. Međutim, ne preporučuje se deci mlađoj od 2 godine. Pored simptoma alergije na sunce, Loratadin može da se koristi i za ublažavanje simptoma alergija različitog uzroka, kao što su alergijski rinitis.

Ističe se činjenica da zbog svog sastava, svi antihistaminici mogu da deluju različito na konzumente. Zbog toga je moguće da Loratadin ne deluje na pacijente, pa se kao alternativa preporučuju lekovi koji sadrže cetirizin, desloratadin ili levocetirizin. U slučaju da nema efekta, treba probati neki od drugih lekova, ali nikako ne uporedno.

Loratadin je takođe i ime za grupu antihistaminika koji sadrže ovaj aktivni sastojak, pa ako ne možete da pronađete konkretno ovaj lek u apotekama, možete da ga zamenite lekom iz iste grupe, kao što je Pressing.

Fenistil Gel - Topikalni antihistaminik za alergiju na sunce

Fenistil gel sadrži aktivnu supstancu dimetinden-maleat (0,1%) pa pripada grupi lekova zvanih antihistaminici. Reč je o topikalnom antihistaminiku koji se koristi kako bi ublažio simptome histaminske reakcije na koži.

Ovaj lek blokira delove histamina koji nastaju kao reakcija tela pri ubodima insekata, kožnim osipima opekotinama od sunca i površinskim opekotinama od sunca. Gel ima i lokalni anestetički efekat, pa kada se primeni na kožu, vrlo brzo ublažava svrab i iritaciju.

Fenistil gel mogu da koriste odrasli i deca starija od dve godine. Gel se nanosi 2-4 puta dnevno na problematična područja, a u slulčaju da deluje slabije ili jače od propisanog treba konsultovati lekara.

Ovaj gel, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih. Najčešće prijavljena neželjena dejstva tokom upotrebe leka su blage i prolazne kožne reakcije na mestu primene.

Treba istaknuti da je ovo blaga antihistaminska krema koja se preporučuje kao lek za alergiju za decu, ali kao i ostali antihistaminici, ne mora da deluje kod svih. Kao alternative preporučujemo kreme kao što su Gistan, Cream krema, Destin mast i Altan mast.

Beloderm – Topikalni kortikosteroid za alergiju na sunce

U slučaju intenzivnih simptoma alergije na sunce, a kada to lekar odluči, koriste se topikalni kortikosteroidi. Među njima se ističe Beloderm, koji sadrži aktivnu supstancu betametazondipropionat i spada u grupu lekova koji se zovu kortikosteroidi za lokalnu primenu.

Ovi lekovi se nanose na površinu kože, kako bi se smanjilo crvenilo i svrab prouzrokovan kožnim oboljenjima kao što su atopijski dermatitis, fotodermatitis, lichen planus, lichen simplex, prurigo nodularis, diskoidni, lupus erythematosusm, necrobiosis lipoidica, pretibijalni miksedem, erythrodermia.

Beloderm krema se koristi najčešće dva puta dnevno i to direktno na obolelu površinu. S obzirom da je reč o kortikosteroidu, Beloderm se koristi ne duže od nedelju, odnosno 5 dana kod male dece.

Neželjena dejstva koja su prijavljena prilikom sistemske primene kortikosteroida (kortikosteroida primenjenih oralno i parenteralno), uključujući supresiju nadbubrežne žlezde. Ukoliko se koristi više od 5 dana kod dece, ova krema može da utiče na hormone, odnosno rast i razvoj dece.

Iako su kokrtikosteroidi najefikasniji u lečenju ozbiljnijih alergijskih reakcija, treba ih koristiti samo po preporuci lekara. Kao alternative se ističu Alfoderm, Elocom, Ultralan.

Alergija na Polen

Polen je fini prah koji proizvode drveće, trava, cveće i korov. On služi biljkama za oprašivanje i razmnožavanje, i od jedne do druge biljke ga prenose razni insekti i životinje, a takođe i vetar. Polen je u suštini za nas bezopasan, ali kada ga udahemo, imuni sistem može da ga greškom prepozna kao opasnost i da izazove imuni odgovor, odnosno alergiju na polen.

Na stotine različitih biljaka oslobađa polen koji može da izazove alergijske reakcije, ali su kod nas najčešći uzročnici breza, hrast, trava i ambrozija. Alergija na polen ili alergijski rinitis je jedna od najčešćih alergijskih bolesti, od koje svake godine pati 35% evropljana.

Alergija na polen se, nažalost, ne može izlečiti, ali se neprijatni simptomi koje ona izaziva mogu uspešno ublažiti. U tome umnogome pomaže prevencija koja ubuhvata izbegavanje faktora rizika i briga o vazduhu u domu. Međutim, kada ovi fatktori ne mogu da se kontrolišu, preostaju lekovi.

Najbolji lekovi za alergiju na polen

S obzirom da alergija na polen najčešće pokazuje blage simptome, u terapiji se koriste antihistaminici u slobodnoj prodaji, odnosno najčešće oni koji sadrže loratadin. Ukoliko se javi intenzivnija alergijska reakcija, mogu se iskoristiti i dekongestivni lekovi za brzo otpušavanje disajnih puteva u nosu.

Pressing – Oralni antihistaminik za alergiju na polen

Pressing je jedan od najpoularnijih antihistaminika koji sadrži loratadin. Lek Pressing ublažava simptome povezane sa alergijskim rinitisom (kao što je polenska kijavica), poput kijanja, curenja ili svraba nosa, peckanja ili svraba očiju. Lek Pressing se primenjuje i za ublažavanje simptoma urtikarije (svrab i crvenilo).

Kao i ostali antihistaminici koji poseduju loratadin, Pressing u vidu tableta mogu da koriste odrasli i deca starija od šest godina, dok deca stara do dve godine mogu da koriste sirup. Velika pogodnost je to što se lek uzima samo jednom dnevno, bez obzira na vreme obroka.

Lek Pressing, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih. Najčešće zabeležena neželjena dejstva kod dece uzrasta od 2 do 12 godina su glavobolja, uznemirenost i slabost. Najčešće prijavljena neželjena dejstva kod odraslih i adolescenata su pospanost, glavobolja, pojačan apetit i nesanica.

Nakon pojavljivanja leka Pressing na tržištu, u veoma retkim slučajevima su primećene teške alergijske reakcije, vrtoglavice, nepravilni ili ubrzani rada srca, mučnine, suva usta, otežano varenje, poremećaj funkcije jetre, gubitak kose, ospe i slabost.

Nafazolin – Dekongestiv za alergiju na polen

Nafazolin spada u grupu simpatomimetika. Dat lokalno otklanja kongestiju i smanjuje otok nazalne sluznice. Ovaj lek se upotrebljava se kod poremećene funkcije nosne sluznice svih uzroka: prehlade, suve sluznice, zapušenog nosa, kijavice i alergije, nakon boravka u zadimljenim prostorijama, klimatizovanim i prostorijama sa centralnim grejanjem.

Lek uspostavlja fiziološku funkciju nosne sluznice, čime se osigurava odstranjivanje nečistoća, omekšava sluznicu i održava je vlažnom, uspostavlja prohodnost gornjih disajnih puteva i olakšava disanje, pospešuje bržu obnovu sluznice. Dozvoljena je istovremena primena sa ostalim kapima za nos (dekongestivima, kortikosteroidima, antihistaminicima).

Nafazolin se koristi nekoliko puta u toku dana po dve kapi u svaku nosnicu. Razmak između pojedinih aplikacija ne treba da bude manji od 4 sata. Terapija ne treba da traje duže od 5 dana. Ne preporučuje se upotreba kod dece mlađe od 6 godina.

Najčešići neželjeni efekat koji se javlja kod primene Nafazolina je naknadna pojačana kongestija. Kod dugotrajne upotrebe može se javiti i rinoreja. Dugotrajna upotreba kapi za nos može izazvati prolazno zapaljenje, bol, suvoću i ulceracije. Nafazolin može izazvati i iritaciju sluznice nosa, praćenu oštrim bolom.

Alergija na ambroziju

Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka visine od 1 do 1,5 metar. U Evropi, koju osvaja neverovatnom brzinom, može se naći oko 20 vrsta ambrozije, a najrasprostranjenija je kratka ambrozija (Ambrosia artemisiifolia, Ambrosia elatior).

Ambrozija je odgovorna za simptome sezonskog alergijskog rinitisa (polenske kijavice) u kasno leto i jesen, u periodu od avgusta i septembra sve do kraja novembra. Alergena svojstva polena potiču od hemijskih jedinjenja koja se nalaze na površini i unutar samog polenovog zrna, tako npr. polen ambrozije sadrži preko 60 različitih proteina, neke od najjačih poznatih alergena.

Kod nas je alergija na ambroziju vrlo raširena, jer se biljka prilično razmnožila. Polen ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima, odnosno ima male kukice kojima se zakači za sluzokožu gornjih disajnih organa. Ova alergija stvara velike alergijske probleme: kijanje (i više od deset puta uzastopno), svrab u nosu, curenje iz nosa, suzne i crvene oči, kašalj, otežano disanje sa osećanjem nedostatka vazduha.

Najbolji lekovi za alergiju na ambroziju

Kao i kod drugih vidova alergije, najbolji način da se štitite od neželjenih uticaja jeste da izbegavate alergene. Međutim, ambrozija je veoma uporna i veoma teško se iskorenjava pa lekari često prepisuju lekove. S obzirom da alergija na ambroziju spada u red sezonskih, simptomi su najčešće blaži do umereni, pa se najefikasnije leče antihistaminicima. Međutim, usled veće izloženosti može doći do intenziviranja simptoma pa se koriste inhalatorni kortikosteroidi ili dekongestivi u vidu kapi i sprejeva za nos.

Robenan – Oralni antihistaminik za alergiju na ambroziju

Lek Robenan sadrži aktivnu supstancu levocetirizin-dihidrohlorid i spada u grupu antihistaminika. Aktivna supstanca vezivanjem na histaminske receptore sprečava dejstva histamina. Namenjen za sprečavanje i lečenje simptoma sezonske i celogodišnje alergijske bolesti nosne sluznice (alergijskog rinitisa), urtikarije i drugih alergijskih bolesti.

Za razliku od leka Pressing, Robenan je dostupan samo u obliku tableta, zbog čega se ne preporučuje deci mlađoj od šest godina. Ipak, kao i ostali antihistaminici, lek se uzima samo jednom dnevno, bez obzira na vreme obroka.

Ovaj lek se ne preporučuje pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega i jetre, ali mogu biti propisane manje doze, u zavisnosti od stepena oštećenja organa. Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju Robenan.

Česta neželjena dejstva koja mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek su suva usta, glavobolja, zamor i pospanost. Povremena neželjena dejstva koja mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek su iscrpljenost i bolovi u stomaku.

Nasonex – Sprej za alergiju na ambroziju

Nasonex sprej za nos sadrži mometazonfuroat pa pripada grupi lekova koji se zovu kortikosteroidi. Lek se koristi u lečenju simptoma polenske groznice (sezonski alergijski rinitis) i celogodišnjeg rinitisa (zapaljenje nosne sluznice) kod odraslih osoba i dece uzrasta od 3 godine i starijih.

Lek Nasonex smanjuje otok i nadraženost u nosu i na taj način ublažava kijanje, svrab, začepljenost ili curenje iz nosa uzrokovano polenskom groznicom ili celogodišnjim rinitisom. Njegova moć blokade alergijske reakcije i upale leži u svojsvu da blokira oslobađanje medijatora alergijske reakcije i upale.

Odrasli i deca starija od 12 godina mogu da koriste sprej Nasonex dva puta dnevno, aplikacijom u svaku nozdrvu po jednom. Deca od 3 do 11 godina sprej smeju da koriste samo jednom dnevno, aplikacijom u obe nozdrve po jednom.

Kada se koriste u visokim dozama tokom dužeg perioda, kortikosteroidni sprejevi za nos mogu izazvati određene neželjene reakcije kao što je usporen rast kod dece. Kada se kortikosteroidni sprejevi za nos primenjuju u visokim dozama tokom dužeg perioda mogu nastati neželjena dejstva zbog resorpcije leka u telo.

Alergija na grinje i prašinu

Za razliku od ostalih tipva alergije koje smo opisali, alergija na prašinu spada u red celogodišnjih, pre svega zato što ste alergenima kao što su grinje i prašina izloženi tokom cele godine. Veliki problem je to što je preosetljivost na grinje prašinu jedan od glavnih faktora rizika razvoja astme. Iako je reč o celogodišnjoj alergiji, prašina i alergija na grinje svoj vrhunac dostiže u julu i avgustu, a alergen ostaje u prašini do kraja zime u velikom broju. To se dešava pre svega zbog činjenice da je grinje najaktivnije pri temperatama do 26 C , i odgovara im vlažnost koja je veća od 70 procenata.

Svako suzenje i svrab očiju kao i curenje nosa, odnosno zapušen nos koje traje duže od 14 dana može biti osnova da se posumnja na alergiju na prašinu. Takođe, česte opstrukcije disajnih puteva mogu biti posledica uticaja ovog inhalatornog alergena. Siptomi alergije na grinje i prašinu mogu da se jave tokom cele godine ali uz manji intenzitet, a njihova izraženost je najviša u jesen ili zimu u uslovima gde je vlažnost velika. Ponavljane opstrukcije mogu dovesti do pojave bronhijalne astme.

Najbolji lekovi za alergiju na grinje i prašinu

S obzirom da je gotovo nemoguće ukloniti sve alergene kao što su prašina ili grinje iz doma, izbegavanje alergena čest nije moguće. Zbog toga se kao deo terapije najčešće preporučuju antihistaminici, koji su glavno sredstvo u ublažavanju simptoma. Ukoliko se simptomi intenziviraju, puno pomoći u ublažavanju mgu uda pruže sprejevi za nos na bazi kortikosteroida. Pomoć u prevenciji mogu da pruže i prirodni preparati, koji mogu da se koriste uporedno sa lekovima.

Folnidan – Oralni histaminik za alergiju na grinje i prašinu

Lek Flonidan sadrži aktivnu supstancu loratadin i pripada grupi lekova koja se zove antihistaminici. Aktivna supstanca je snažan antihistaminik dugog delovanja, sa selektivnom antagonističkom aktivnošću, zbog čega je jedan od najčešćih antihistaminika danas.

Lek Flonidan pomaže u smanjivanju simptoma alergije time što sprečava delovanje histamina. Tako ublažava simptome povezane sa alergijskim rinitisom kao što su kijanje, curenje iz nosa ili svrab nosa, i peckanje i svrab očiju, a može da se koristi za ublažavanje simptoma urtikarije.

Kao i ostali antihistaminici sa loratadinom, Flonidan se koristi samo jednom dnevno. Velika pogodnost je to što je dostupan i u vidu sirupa, pa mogu da ga koriste i deca do dve godine starosti. U zavisnosti od težine, deca do 2 godine mase ispod 30 kg koriste 5mg, a teža deca 10 mg dnevno.

Najčešće neželjene reakcije su umor, glavobolja, pospanost, nervoza, suva usta, gastrointestinalne tegobe, kao što su mučnina, gastritis, i osip. U slučaju da nema efekta, treba probati alternativne antihistaminike kao što su cetirizin, desloratadin, levocetirizin ali nikako ne uporedno sa loratadinom.

Operil – Sprej za alergiju na grinje i prašinu

Operil je sprej za nos koji sadrži oksimetazolin. Oksimetazolin deluje kao nosni dekongestiv. Kao i nafazolin, oksimatezolin je alfa simpatomimetik. Sužavanjem arteriola smanjuje nabreklost sluznice nosa i lučenje sluzi. Olakšava disanje kroz nos i ublažava prateće znakove kijavice.

Međutim, za razliku od nafazolina, oksimetazolin je simpatomimetik sa sporijim početkom delovanja, ali duže i deluje. Njegovo delovanje počinje nakon 15 minuta i traje 6 do 8 sati, a sme se upotrebljavati najviše pet do sedam dana.

Operil sprej za nos se koristi za brzo ublažavanje simptoma zapušenog nosa kod prehlade, alergijskog rinitisa i rinosinuzitisa. Pri kupovini treba razlikovati Operil sprej za odrasle i decu. Odrasli koriste Operil sprej rastvora 0,05%, dok deca stara 6-12 godina koriste Operil P sprej u rastvoru 0,025%.

Doziranje se odnosi u odnosu na starost, ali ukoliko Ukoliko nakon 3-5 dana primene simptomi i dalje traju, treba prekinuti primenu leka i obratiti se lekaru. Lek ne treba koristiti duže od 5 uzastopnih dana jer može doći do pojave rinitisa izazvanog lekom, odnosno pogoršanja simptoma.

Alergija na mačke i pse

Alergija na mačke i pse takođe spada u red celogodišnjih alergija, jer se reakcija imunološkog sistema javlja sve dok su prisutni alergeni. Velika zabluda među ljudima je da alergija nastaje kao rezultat reakcije na samu dalaku ljubimaca. Istraživanja su pokazala da ljudski organizam reaguje proteine, odnosno alergene u pljuvačci i kožnim žlezdama životinja koji se prenose na perut i krzno. Zatim se krzno i perut prenose na nameštaj, tepihe, odeću, gde dolazimo u kontakt sa alergenima.

Reakcije ljudi na ove alergene su drugačije, od blagog šmrkanja i kijanja do razvoja astme. Takođe, reakcija može da se pogorša ukoliko je osoba dodatno izložena i drugim alergenima kao što su polen, prašina, dim cigareta, buđ i drugi. Da li će se pojaviti alergijska reakcija zavisi i od individue i od životinje. Osoba koja pati od alergije na životinje može manje da reaguje na pse sa mekanom dlakom, ili čak jedna mačka ili pas određene rase mogu da izazovu jaču alergijsku reakciju od druge mačke ili psa iste rase.

Najbolji lekovi za alergiju na mačke i pse

Kao i ostale alergije, najbolja zaštita se vrši izbegavanjem alergena, ali s obzirom da brojni vlasnici ne žele da se odreknu svojih ljubimaca, često koriste medikamentnu terapiju. Tu se kao i kod ostalih alergija izdvajaju antihistaminici, u težim slučajevima i kortikosteroidi ili kao najbolje rešenje imunoterapija.

Letizen – Oralni antihistaminik za alergiju na mačke i pse

Lek Letizen sadrži aktivnu supstancu cetirizin-dihidrohlorid i pripada grupi lekova poznatih kao antihistaminici. Kod odraslih i adolescenata starijih od 12 godina, lek Letizen je indikovan za ublažavanje simptoma vezanih za nos i oči kod sezonskih alergija i nesezonskih alergija kao što su alergije na prašinu, dalku ili kućne ljubimce (perenijalni alergijski rinitis) i za ublažavanje koprivnjače.

U odnosu na ostale antihistaminike, nedostatak ovog leka je to što ne mogu da ga koriste deca mlađa od 12 godina, pre svega jer ne postoji mogućnost da se prilagode doze. Ipak, kao i ostali lekovi iz ove grupe, Letizen se koristi samo jednom dnevno u dozi od 10 mg.

Većina nuspojava su blage ili umerene, a javljaju se mučnina, povraćanje, bolovi u trbuhu, proliv, opstipacija i pojačan apetit. Povremena neželjena dejstva su uznemirenost (agitacija), neuobičajen osećaj na koži (parestezija), svrab (na koži), osip, - astenija (osećanje slabosti), malaksalost.

Lek Letizen ne mora da deluje kod svih pacijenata, pa se kao alternative preporučuju antihistaminici koji sadrže loratadin, terfenadin ili ketotifen, ali nikako uporedno sa drugim antihistaminicima.

Nasaleze Allergy Blocker – Prirodni preparat protiv alergije na mačke i pse

Naselaze Allergy Blocker je prirodni preparat koji se koristi preventivno kako bi se smanjila verovatnoća do nastanka alergija. Ovaj sprej se koristi kod sezonskog ali i hroničnog alergijskog rinitisa koji se javlja tokom cele godine gde su uzroci prašina, životinjske dlake i kućni ljubimci.

Kliničke studije su pokazale da se prirodnim jačanjem nazalne sluzi filtriraju alergeni iz vazduha čime se postiže da samo čist vazduh stiže do pluća. Nasaleze deluje tako što formira sloj u vidu bezbojnog gela koji oblaže nazalni put čime blokira alergene i prašinu sprečavajući njihovo vezivanje za receptore i razvoj alergijske reakcije.

Velika prednost je to što ovaj praškasti sprej mogu da koriste i odrasli i deca starija od 18 meseci pod nadzorom odrasle osobe, trudnice i dojilje. Nasaleze je praškasti sprej ne sadrži antihistaminike, steroide i druge lekove, pa ne izaziva pospanost i nema poznata neželjena dejstva.

U cilju efikasne zaštite od vazdušnih alergena, Nasaleze Allergy Blocker se koristi 1-3 puta dnevno kako bi se zaštitni film održavao na sluzokoži nosa, a dejstvo traje i do 6 sati nakon aplikacije.

Alergijske reakcije se mogu razlikovati iz sezone u sezonu, u zavisnosti od koncentracije alergena, što znači da ne treba uvek koristiti lek koji vam je pomogao prethodne sezone. Reakcije mogu biti blaže, jače ili mogu u potpunosti da izostanu, pa nekada treba prilagoditi lek, kombinovati antihistaminike sa kapima i sprejevima za nos, ili kada su alergije izuzetno snažne, uvesti i više lekova kao deo redovne terapije.

Koji vi lek pijete protiv alergije, da li ste iskusili nuspojave, i kakva su vaša uopštena iskustva sa lekovima za alergiju?