Najbolji prečišćivači vazduha iskustva

Poslednjih godina smo svedoci velikih problema sa kvalitetom vazduha u Srbiji i regionu, a zagrađenja su posebno primetna u velikim gradovima. Neretko se dešava da takav vazduh dospe i u dom, u kome su već prethodno prisutni i alergeni, prašina, grinje, zbog čega ljudi nesvesno postepeno razvijaju niz alergija i respiratornih problema.

Povećanje svesti o važnosti čistog vazduha je umnogome doprinelo popularizaciji i kućnih prečišćivača, koji sve češće postaju neizostavni deo svakog doma. Međutim, popularizacija je dovela i do toga da se na tržištu sreće ogromni broj uređaja, pa se brojni zainteresovani kupci pitaju koji su najbolji prečišćivači vazduha, a iskustva su različita.

Šta je prečišćivač vazduha i kako funkcioniše?

Prečišćivači vazduha su mali kućni uređaji, koji imaju veoma jednostavnu ulogu u domu. Kroz njih cirkuliše vazduh, koji prolazi kroz filtere, ili oni emituju jone i druge čestice koje razlažu zagađenja i loše čestice iz vazduha. Zatim u dom nazad isporučuju čist vazduh, uklanjajući bakterije, viruse, alergene, prašinu, grinje, toksine i uopšteno sve loše čestice koje mogu da ugroze zdravlje ljudi koji borave u domu.

I dok je ovakav princip funkcionisanja prirodno jednostavan, na tržištu se sreću brojni uređaji koji koriste najrazličitije filtere, pružaju različita rešenja i napredne funkcije. Zbog toga mnogima nije jasno koji su to najbolji prečišćivači vazduha, a iskustva govore da pre kupovine prvo treba shvatiti razlike.

Tipovi filtera i njihov značaj

Filter je glavni deo svakog prečišćivača, i on je direktno odgovoran za odvajanje štetnih čestica iz vazduha, a danas postoje najralzičitiji tipovi. Jedan od najrasprostranjenijih, i prema mišljenju najboljih, jeste HEPA (High-Efficiency Particulate Air) filter. Prema standardima Agencije za zaštitu životne sredine, HEPA filter mora da filtrira prosečno 99,97% štetnih čestica koje imaju prečnik 0,3 mikrona. Standardi ne definišu kako je filter izrađen, sve dok on zadržava propisane količine čestica, može da se nazove pravim HEPA filterom. Iskustva govore da prikupovini treba obratiti pažnju na prečišćivače sa HEPA-like ili HEPA-style filterima, koji imaju gotovo istu izradu, ali spadaju u nižu klasu H10-H12, koja filtrira 80-99.5% čestica.

Zbog ovako visokog procenta filtracije, HEPA filteri su danas najrasprostranjeniji, međutim oni poseduju jedan značajan nedostatak. Naime, ovi filteri ne mogu da filtriraju toksične gasove, viruse, dok alergeni često ostaju na njima. Zbog toga pri izradi, prozivođači često dodaju i filter sa aktivnim ugljem. Aktivni ugalj zadržava neprijatne mirise i određene štetne gasove, ali ne i formaldehide, azot ili amonijak, ali ne i čvrste čestice, pa se kombinacijom HEPA i aktivnog uglja, kombinuju prednosti oba tima i nadoknađuju njihovi nedostaci.

U red prečišćivača vazduha često spadaju i ozonizatori, odnosno uređaji koji proizvode ozon. Ozon vezuje određena zagađenja u vazduhu i razbija njihovu molekulsku strukturu, i tako prečišćava vazduh. Međutim, brojna istraživanja su pokazala da mali nivoi ozona nisu tako efikasni u borbi sa zagađivačima, dok veće količine ozona mogu da izazovu respiratorne probleme, zbog čega ih većina ne preporučuje. U ovaj red spadaju i jonizatori, koji su efikasni u uklanjanju finih čestica prašine i dima, ali proces jonizacije može da proizvede ozon, koji opet stvara niz problema.

U borbi sa bakterijama i virusima, brojni proizvođači koriste UV zračenje, odnosno jake UV lampe i plazma tehnologiju. Za efikasno delovanje, potrebne su jake lampe i duga izloženost, što nije često kod svih prečišćivača, jer vazduh i zagađenja prolaze brzo kroz filter. Iako se često reklamiraju kao veoma efikasni, iskustva pokazuju da se ne treba striktno oslanjati na njihovu efikasnost.

Zamena filtera

Što je više filtera u prečišćivaču, on će bolje filtrirati najrazličitije štetne čestice, ali iskustva govore da treba obratiti pažnju i na njihovu zamenu. Najveći deo filtera danas je zamenjiv, pre svega jer može da se sakupi previše čestica, zbog čega njegova efikasnost opada. Najveći broj mehaničkih filtera, kao što je HEPA filter, se menjaju nakon 6-12 meseci, dok se manji, predfilteri peru i čiste redovno. Međutim, filteri sa aktivnim ugljem brže gube saturaciju, zbog čega se menjaju svaka tri meseca.

Iskustva zato govore da pre kupovine prečišćivača, treba razmisliti i dostupnosti i ceni rezervnih filtera, pre svega jer mogu da predstave neočekivani izdatak. Savremeni prečišćivači imaju senzore i indikatore koji pokazuju istrošenost, zbog čega je lako isplanirati zamenu.

Stopa isporuke čistog vazduha – CADR

Nakon filtriranja, prečišćivač mora da isporuči svež vazduh nazad, a stopa kojom se vrši se naziva i stopa isporuke čistog vazduha, ili CADR rejting. Ovaj rejting je izražen u kubnim metrima po satu, i meri se u maloj sobi (dimenzija 3,4x3,4x2,4m). Prečišćivač se postavlja u sredinu sobe, uključuje na najvišu brzinu isporuke, i ostavlja da radi 20 minuta. Ovaj test se ponavlja sa tri najčešća zagađivača – prašinom, duvanskim dimom i polenom, zbog čega se pri kupovini sreću tri različita rejtinga.

Iskustva pokazuju da ovaj rejting ne mora da bude pravo merilo efikasnosti prečišćava, pre svega jer je obavljen u kontrolisanim testovima, postavljen u sredinu sobe, i testiran pri najvišoj brzini rada. U većini doma, uređaj se postavlja u čošćku, u kojoj je cirkulacija vazduha manja, bolkiran je nameštajem, i retko kada se koristi puna snaga. Zbog toga vlada mišljenje da najbolji prečišćivači nisu nužno oni sa najvišem CADR rejtingom.

Površina koju prečišćivač pokriva

Svaki prečišćivač vazduha ima određenu površinu sobe koju može da pokrije i ona se najčešće izračunava uz pomoć ACPH formula. Ove formule izračunavaju promene vazduha po satu, odnosno koliko puta se sav vazduh u sobi zameni čistim vazduhom. Prečišćivači koriste rejting isporučavanja svežeg vazduha da bi odredili efikasnost odnosno površinu koju pokriva, pa neki prečišćivači su pogodniji za manje ili veće sobe.

Iskustva pokazuju da pri kupovini ne treba strogo pratitti preporuke proizvođača. Kao i kod stope isporuke, proračuni su rađeni u kontrolisanim uslovima, pa se dešava da prečišćivači budu manje efikasni nego što je to istaknuto. Zato vlada mišljenje da pri kupovini uvek treba kupiti nešto veći prečišćivač, jer će u turbo modu brzo prečistiti vazduh, a zatim ga veoma lako držati čistim, uz što manju potrošnju.

Što je prečišćivač jači, odnosno namenjen većim prostorijama, to je i veći i samim tim i teži. Zbog toga pri kupovini treba tražiti što bolji odnos snage i dimenzija. Težina velikih prečišćivača može da pređe i 10 kg i pritom mogu da uzmu znatno veće površine, zbog čega jače nije uvek i bolje rešenje.

Energetska efikasnost

Prečišćivači su zamišljeni da rade danonoćno, ali s obzirom da je reč o malim kućnim aparatima, oni uglavnom ne troše previše struje. Ipak, postoje uređaji koji su znatno efikasniji, pa ukoliko vam je ušteda na prvom mestu. Iskustva govore da loša energetska efikasnost ne mora da znači da uređaji troše previše struje. Naime, efikasnost objašnjava koliko „korisne“ struje uređaj troši, ali ne i koliko je to u kilovatima.

Napredne funkcije i senzori prečišćivača

Današnji prečišćvači uglavnom poseduju brojne napredne funkcije, senzore i tajmere, koji nisu ključni pri izboru uređaja, ali mogu umnogome da olakšaju korišćenje. Iskustva govore da gotovo svi uređaji danas imaju senzore za čistoću vazduha, koji detektuju zagađivače, dok oni napredniji mogu da prikažu i temperaturu, vlažnost vazudha i slične parametre. Prečišćivači sa automatskim senzorima, čim detektuju da je nivo zagađenja povišen, uređaj se pali.

Moderniji uređaji se lako povezuju na WiFi mrežu, pa bez problema može da se upravlja bitnim paremetrirma i radom i putem telefona i aplikacija. Podešavanja podrazumevaju i tajmere, kojima se može zadati vreme rada u slučaju da nema automatskog uključivanja, a pored toga većina uređaja pruža i kontrolu ventilatorom, odnosno brzinu rada

Uopšteno, vlada mišljenje da najbolji prečišćivači pružaju dobru sposobnost filtriranja, uz malo buke i potrošnje, uz dovoljno naprednih funkcija koje bi olakšale korišćenje.