Nizak TSH iskustva

TSH, ili tiroidni stimulirajući hormon, je hormon koji proizvodi hipofiza, mala žlezda smeštena u mozgu. TSH igra ključnu ulogu u regulaciji funkcije štitne žlezde, koja proizvodi hormone tiroksin (T4) i trijodotironin (T3). Ovi hormoni su od suštinskog značaja za regulaciju metabolizma, rasta, razvoja i mnogih drugih telesnih funkcija. TSH stimuliše štitnu žlezdu da proizvodi i oslobađa T4 i T3. Kada su nivoi T4 i T3 u krvi visoki, oni signaliziraju hipofizi da smanji proizvodnju TSH. Kada su nivoi T4 i T3 niski, hipofiza povećava proizvodnju TSH kako bi stimulisala štitnu žlezdu. Normalni referentni opseg za TSH može varirati, ali obično se kreće između 0.4 i 4.0 mIU/L (mili-internacionalne jedinice po litru). Testiranje nivoa TSH je osnovni alat za dijagnostikovanje i praćenje poremećaja štitne žlezde, uključujući hipotiroidizam i hipertireozu. Kod osoba koje već imaju dijagnostikovan poremećaj štitne žlezde, TSH test se koristi za praćenje efikasnosti tretmana i prilagođavanje doza lekova. Visok TSH može ukazivati na hipotiroidizam (nedovoljnu aktivnost štitne žlezde), gde štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona. Nizak TSH može ukazivati na hipertireozu (prekomernu aktivnost štitne žlezde), gde štitna žlezda proizvodi previše hormona.

Nizak nivo TSH ili hipertireoza

Nizak nivo TSH (tiroidnog stimulirajućeg hormona) obično ukazuje na prekomernu aktivnost štitne žlezde, stanje poznato kao hipertireoza. Kada je nivo TSH nizak, to obično znači da postoji visoka koncentracija T3 i T4 hormona u krvi, što sugeriše da štitna žlezda radi previše. U ovom stanju, štitna žlezda proizvodi prekomernu količinu hormona tiroksina (T4) i trijodotironina (T3). Ovi hormoni imaju širok spektar uticaja na telo, a njihov višak može izazvati različite simptome i zdravstvene probleme. U internet disksijama, korisnici dele iskustva sa simptomima koje izaziva nizak nivo TSH u organizmu. Osobe sa hipertireozom često imaju ubrzan metabolizam, što može dovesti do gubitka težine uprkos povećanom apetitu. Zbog ubrzanog metabolizma, može se povećati apetit. Kod nekih se javlja brz ili nepravilni otkucaji srca (palpitacije), što znači da srce radi ubrzano ili nepravilno. Hipertireoza takođe može povećati krvni pritisak. Prekomerna proizvodnja hormona štitne žlezde može uzrokovati nervozu, anksioznost i razdražljivost, a može biti prisutno i drhtanje ruku ili drugih delova tela. Usled niskog TSH može doći do povećanog znojenja i osećaja toplote čak i u hladnim uslovima. Koža može postati tanka i vlažna, dok kosa može postati tanka i lomljiva. Ubrzan rad creva može dovesti do čestih stolica ili proliva. Kod nekih osoba prisutna je mišićna slabost, posebno u gornjim rukama i butinama. Dugotrajna hipertireoza može dovesti do gubitka koštane mase i povećanog rizika od osteoporoze. Kod žena, hipertireoza može uzrokovati neregularne menstruacije ili njihovo izostajanje. 

Nivoi TSH (tiroidnog stimulirajućeg hormona) u telu mogu biti pod uticajem različitih faktora. Razumevanje ovih faktora može pomoći u tačnom tumačenju rezultata testova i dijagnostikovanju poremećaja štitne žlezde. Pored poremećaja rada štitne žlezde, neki od faktora mogu biti određeni lekovi, kao što su kortikosteroidi, dopamin, antitiroidni lekovi,  sintetički hormoni štitne žlezde ili amiodaron, lek za srčane aritmije. Zatim, human chorionic gonadotropin (HCG), hormon koji se proizvodi tokom trudnoće, može smanjiti nivo TSH. To je posebno uobičajeno u prvom tromesečju. Nedovoljna aktivnost hipofize može dovesti do smanjenja proizvodnje TSH, kao i tumor hipofize. Teške bolesti ili stres mogu privremeno smanjiti nivo TSH. Pošto je jod ključni element za proizvodnju hormona štitne žlezde, nedostatak ili višak joda može uticati na nivo TSH. Takođe, nedostatak selena može uticati na funkciju štitne žlezde. Nivoi TSH mogu varirati tokom dana, obično su najviši noću i ujutru, a najniži tokom popodneva i večeri. Poremećaji štitne žlezde mogu biti nasleđeni, što može uticati na nivo TSH.

Uzroci niskog TSH u organizmu

Hipertireoza može biti uzrokovana različitim faktorima. Neki od njih su:

Gravesova bolest  - autoimuni poremećaj u kojem imunološki sistem proizvodi antitela (TSI) koja stimuliraju štitnu žlezdu da proizvodi previše hormona. Simptomi uključuju ubrzani rad srca, gubitak težine, nervozu, drhtavicu, netoleranciju na toplotu, i izbočenje očiju (oftalmopatija).

Nodularna (multinodularna) struma - Ovo stanje uključuje prisustvo nodula (čvorova) u štitnoj žlezdi koji postaju hiperaktivni i proizvode previše hormona štitne žlezde. Simptomi mogu biti slični simptomima Gravesove bolesti, ali često manje izraženi.

Tiroiditis - Upala štitne žlezde može izazvati curenje prekomerne količine hormona štitne žlezde u krvotok. Ovo može biti privremeno stanje. Razlikujemo subakutni tiroiditis, obično uzrokovan virusnom infekcijom, praćen bolom u vratu i upalom, porođajni tiroiditis, upala štitne žlezde koja se javlja posle porođaja i tihi tiroiditis, upala koja nije bolna, često autoimunog porekla.

Uzimanje previše sintetičkih hormona štitne žlezde (levotiroksin) kao terapije za hipotiroidizam može dovesti do hipertireoze, kao i  prekomeran unos joda (kroz ishranu ili lekove), koji može stimulisati štitnu žlezdu da proizvodi previše hormona. Osim Gravesove bolesti, drugi autoimuni poremećaji mogu uticati na štitnu žlezdu i dovesti do hipertireoze.  U retkim slučajevima, visoki nivoi LH ili hCG (humani horionski gonadotropin) mogu stimulisati štitnu žlezdu.

Dijagnoza i lečenje hipertireoze

Dijagnoza i lečenje hipertireoze uključuju nekoliko koraka i mogu varirati u zavisnosti od uzroka i težine stanja. Pri pregledu, lekar će uzeti detaljnu anamnezu koja uključuje simptome, medicinsku istoriju i porodičnu istoriju bolesti štitne žlezde. Pacijenti obaveštavaju da lekar prvo pregleda štitnu žlezdu da bi proverio ima li znakova povećanja (struma) ili nodula, kao i simptoma poput ubrzanog pulsa, tremora, i znakova oftalmopatije (izbočenje očiju). Zatim slede laboratorijski testovi koji uključuju proveru TSH, T4 i T3 hormone, kao i antitela. Nizak nivo TSH , kao i povišeni nivoi T4 i T3, ukazuju na hipertireozu. Testiranje na antitela poput TSI (tiroid-stimulirajući imunoglobulin) može pomoći u dijagnostikovanju Gravesove bolesti. Pomoću scintigrafije štitne žlezde, kada se koristi radioaktivni jod ili tehnecijum da bi se procenilo kako štitna žlezda apsorbuje jod, identifikije se uzrok hipertireoze (npr. Gravesova bolest, nodularna struma). Ultrazvuk štitne žlezde može pokazati veličinu štitne žlezde i prisustvo nodula ili cista. U nekim slučajevima radi se test apsorpcije radioaktivnog joda (RAIU), što podrazumeva merenje koliko radioaktivnog joda štitna žlezda apsorbuje tokom određenog perioda.

Lečenje hipertireoze zavisi od uzroka, starosti pacijenta, težine stanja, i drugih zdravstvenih faktora. Glavna opcija su antitiroidni lekovi, kao što su metimazol i propiltiouracil (PTU). Ovi lekovi smanjuju proizvodnju hormona štitne žlezde. PTU se često koristi u prvom tromesečju trudnoće zbog manje rizika za fetus. Nuspojave ovih lekova mogu uključivati osip, bol u zglobovima, povišene enzime jetre i u retkim slučajevima agranulocitozu (ozbiljno smanjenje broja belih krvnih zrnaca). Hiperterioza može se tretirati i radioaktivnim jodom. Radioaktivni jod se uzima oralno i apsorbuje se u štitnoj žlezdi, gde uništava prekomerno aktivne ćelije. Na ovaj način efikasno se smanjuje funkcija štitne žlezde. S druge strane, uzimanje radioaktivnog joda često dovodi do hipotiroidizma koji se lako leči hormonskom terapijom. Može izazvati privremeno pogoršanje simptoma hipertireoze, suve oči, i u retkim slučajevima, upalu štitne žlezde. U slučajevima kada su drugi tretmani neefikasni, kod velikih struma koje uzrokuju simptome kompresije, ili kada postoji sumnja na malignitet pribegava se hirurškom uklanjanju štitne žlezde (tiroidektomiji), koje može biti delimično ili potpuno. Rizici pri operaciji su infekcija, oštećenje paratiroidnih žlezda i povreda glasnih žica. Nakon početka lečenja, pacijenti imaju redovne kontrole kako bi se pratile vrednosti hormona i prilagodila terapija. U zavisnosti od vrste lečenja, pacijenti mogu biti na dugotrajnoj hormonskoj terapiji (npr. levotiroksin za hipotiroidizam nakon radioaktivnog joda ili operacije).  Iako hipertireoza sama po sebi nije uvek opasna po život, komplikacije koje mogu nastati usled nelečene ili loše kontrolisane hipertireoze mogu predstavljati rizik za život. Na primer, može doći do tireotoksične krize, akutnog i ozbiljnog stanja koje se javlja kada se hipertireoza iznenada pogorša. Simptomi uključuju visoku temperaturu, ubrzan rad srca, znojenje, agitaciju, konfuziju i eventualno gubitak svesti. Zato je neophodno posetiti lekara čim se uoče prvi simptomi koji ukazuju na nizak TSH u organizmu.

NIZAK TSH - SIMPTOMI:

• gubitak težine
• brz ili nepravilni otkucaji srca
• povećano znojenje
• nervoznost, anksioznost
• tremor (drhtanje ruku)

NIZAK TSH - LEČENJE:

• antitiroidni lekovi
• Radioaktivni jod
• tiroidektomija