Povišen anti Tg iskustva

Štitna žlezda igra veoma važnu funkciju u regulisanju metabolizma tela, međutim njen rad je veoma često narušen. Poremećaji u radu štitne žlezde često podrazumevaju njen pojačan ili usporen rad, i oba stanja mogu da imaju najrazličitije posledice po telo. Štitna žlezda proizvodi niz različitih proteina, uključujući i trioglobuilni, koji žlezda koristi za stvaranje aktivnih hormona. Međutim, autoimuna stanja u telu mogu da poremete proizvodnju tiroglobulina. Ova stanja podrazumevaju proizvodnju antitela koja napadaju zdrave ćelije u telu, a često je na udaru i trioglobulin. Kao rezultat napada, stvaraju se trioglobulinska antitela, pa na osnovu prisutnosti, lekari mogu da dijagnostikuju stanje. Iskustva govore da je izuzetno povišen anti Tg najčešće znak ozbiljnih antoimunih stanja kao što su Gravesova bolest ili Hashimoto tireoiditis, dok manje vrednosti mogu da ukažu na druge probleme.

Lekari u internet diskusijama objašnjavaju da se trioglobuilin (Tg) stvara u folikulima štitne žlezde i zajedno s enzimom TPO (thiroid-specific perokidase), nužan je pri jodiranju L-tirozina i stvaranju tiroidnih hormona T4 i T3. Ističe se činjenica da su normalne (referentne) vrednosti za muškarce i žene <115 IU/m, ali analize krvi mogu da pokažu povišene ili snižene vrednosti. Anti-Tg antitela se koriste kao pomoć u dijagnostici autoimunih oboljenja štitne žlezde (kada se određuju zajedno sa anti-TPO i antitelima na TSH receptore. Utvrđivanje nivoa ovih antitela može da posluži i za praćenje terapijskog odgovora autoimunih oboljenja štitne žlezde kao i razlikovanju autoimunih od neautoimunih oboljenja štitne žlezde.

Prema iskustvima korisnika, niže vrednosti uglavnom nisu klinički značajne, dok povišene vrednosti mogu da ukažu na ozbiljna stanja. Iskustva pacijenata govore da lekari predlažu test za otkrivanje anti Tg tela u krvi kada se jave simptomi poremećaja štitne žlezde, kao što su umor, neobjašnjivo povećavnje težine, zatvor ili suva koža. Test se predlaže još i kod gušavosti, ili kada postoji sumnja da su prisutni autoimuni poremećaji.

Samo testiranje prema rečima mnogih je prilično uobičajno, a rezultati se dobijaju iz uzorka krvi. Testiranje na anti Tg tela može da se obavi u brojnim labaratorijama, a lekari mogu da predlože prestanak uzimanje određenih lekova koji mogu da naruše rezultate, kao što su razređivači krvi, ili čak multivitamine, a nekada se izbegava hrana i piće. Rezultati testiranje stižu uglavnom brzo, u zavisnosti od klinike najčešće u roku od jedan dan. Rezultati testa mogu da budu negativni, odnosno kada u krvi nema anti Tg antitela, što ukazuje da nema nikakvih poremećaja. Ukoliko se u krvi nađu manje količine anti Tg antitela, iskustva pokazuju da može da bude znak drugih zdravstvenih problema, kao što su tip 1 dijabetes, nedostatak crvenih krvnih zrnaca usled deficita vitamina B12, reumatodni artritis i druge. Međutim, povišen anti Tg u krvi je najčešće znak ozbiljniji autoimunih poremećaja kao što su Gravesova bolest ili Hašimotova bolest. Zajedno sa antitelima anti-TPO, anti-Tg je dijagnostikovan kod 70-80% osoba obolelih od Hašimoto sindroma, i kod 30% osoba sa Gravesovom bolesti.

U nekim slučajevima, u krvi mogu da se jave anti Tg antitela, al ibez bilo kakvih specifičnih komplikacija. Ipak, ona su često znak da nešto nije u redu u telu, zbog čega lekari traže dalje uzroke koji su mogli da izazovu pojavu ovih antitela. Istraživanja su pokazala da pojava anti Tg antitela u krvi može da ukaže i na kancer tiroidne žlezde, zbog čega ova antitela mogu da budu veoma značajna u dijagnostici brojnih oboljenja koja su vezana za rad štitne žlezde. Uopšteno, sva stanja koja izazivaju povišen anti Tg u krvi mogu da se tretiraju medikamentima ili hiruškim putem ukoliko dođe u poodmaklom stadijum, ali stanja kao što je Hašimotova bolest nisu izlečiva. Tokom tretmana tabletima, postiže se regulacija proizvodnje hormona, pa samim tim i rada štitne žlezde, ali nivo anti Tg antitela mogu da variraju. Terpaija može da ih normalizuje, ali oni mogu opet da se povećaju. Međutim, ističe se činjenica da su nivoi znatno bitniji u dijagnostičkim svrhama, dok kasnije ne igraju tako važnu ulogu.

Ističe se činjenica da i negativni nalaz ne isključuje postojanje autoimune bolesti i da visina titra antitela ne korelira sa kliničkom aktivnošću bolesti. Može se desiti da povišen titar detektovan na početku bolesti postane negativan nakon dužeg perioda bolesti ili tokom remisije. Ukoliko se antitela ponovo pojave nakon remisije, verovatnoća za relaps je jako visoka.

POVIŠEN ANTI TG – INDIKACIJE:

• Kada je blago povišen, može biti rezultat brojnih oboljenja
• Uz TPO i TSH receptore, najčešći je znak autoimunih bolesti štitne žlezde
• Može da ukaže i na pojavu kancera štitne žlezde
• Testiranje se vrši kada postoje sumnje na poremećen rad žleze, ili u toku terpaije
• Može, ali ne mora uvek da odgovara stanju bolesti