Povišen kalcitonin iskustva

Kalcitonin je hormon koji se prirodno proizvodi u štitnoj žlezdi, konkretno u parafolikularnim (C) ćelijama štitne žlezde. Ovaj hormon igra važnu ulogu u regulaciji nivoa kalcijuma i fosfata u organizmu. Glavna funkcija kalcitonina je snižavanje nivoa kalcijuma u krvi tako što podstiče njegovo uklanjanje iz krvi i njegovo ugradjivanje u kosti. Ovo se postiže Inhibicijom aktivnosti osteoklasta, ćelija koje razgrađuju kosti i oslobađaju kalcijum u krvotok, zatim povećanjem apsorpcije kalcijuma i fosfata u kostima. Smanjenjem apsorpcije kalcijuma iz creva, što dovodi do smanjenja nivoa kalcijuma u krvi. Kalcitonin je koristan i terapijski, jer se koristi u medicini za tretiranje određenih stanja kostiju, poput osteoporoze, kako bi se smanjila resorpcija kostiju i poboljšala gustina kostiju. Osim toga, kalcitonin se takođe koristi u dijagnostičke svrhe. Njegova koncentracija u krvi može se meriti kako bi se procenila funkcija štitne žlezde ili identifikovali određeni medicinski problemi, poput tumora štitne žlezde ili drugih poremećaja kostiju. Normalne vrednosti kalcitonina u krvi mogu varirati u zavisnosti od laboratorije, metoda merenja i individualnih faktora, ali se kod odraslih osoba obično kreću između 5 i 10 pg/mL (pikograma po mililitru). Važno je napomenuti da se kod dece i adolescenata normalne vrednosti kalcitonina mogu razlikovati od onih kod odraslih, a takođe se razlikuju i u zavisnosti od trudnoće kod žena. 

Niske vrednosti kalcitonina u krvi 

Niske vrednosti kalcitonina u krvi obično ne ukazuju na prisustvo specifičnih medicinskih problema ili stanja, jer kalcitonin nije osnovni hormon koji održava vitalne funkcije organizma. Međutim, niske vrednosti kalcitonina mogu biti posledica nekoliko faktora ili stanja:

• Hipotireoza je stanje koje nastaje kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno tireoidnih hormona. Kalcitonin se proizvodi u parafolikularnim (C) ćelijama štitne žlezde, pa niske vrednosti kalcitonina mogu biti povezane sa smanjenom funkcijom štitne žlezde.
  
• Hirurško uklanjanje štitne žlezde - ako je štitna žlezda potpuno uklonjena hirurškim putem, kao što je slučaj kod totalne tireoidektomije radi lečenja raka štitaste žlezde ili drugih stanja, proizvodnja kalcitonina može biti smanjena ili odsutna.
• Poremećaji kostiju - kalcitonin ima ulogu u regulaciji metabolizma kalcijuma i fosfata u kostima, pa niske vrednosti kalcitonina mogu biti povezane sa određenim poremećajima kostiju, kao što su osteoporoza ili drugi metabolički poremećaji.
• Hiperkalcemija - povećana koncentracija kalcijuma u krvi (hiperkalcemija) može inhibirati lučenje kalcitonina, što može rezultirati niskim nivoima kalcitonina.
• Nasledni faktori - Retko, niske vrednosti kalcitonina mogu biti posledica genetskih faktora ili naslednih poremećaja.

Niske vrednosti kalcitonina obično nisu razlog za zabrinutost same po sebi, već bi trebale biti tretirane u kontekstu drugih laboratorijskih testova, kliničkih simptoma i medicinske istorije pacijenta kako bi se dobila potpuna slika o zdravstvenom stanju.

Povišene vrednosti kalcitonina u krvi

Povišene vrednosti kalcitonina u krvi obično mogu biti znak nekoliko potencijalnih medicinskih problema ili stanja. Glavni uzrok povišenih vrednosti kalcitonina je obično povezan sa štitnom žlezdom ili drugim medicinskim stanjima, kao što su:

• Medularni karcinom štitaste žlezde - Glavni uzrok povišenih nivoa kalcitonina je medularni karcinom štitaste žlezde, retki, ali agresivni oblik raka koji potiče od C-ćelija štitne žlezde. Ovaj tip karcinoma često proizvodi velike količine kalcitonina, pa merenje nivoa kalcitonina u krvi može biti korisno za dijagnozu i praćenje ovog tipa raka.
  
• Neuroendokrini tumori -  Povišene vrednosti kalcitonina mogu biti povezane sa neuroendokrinim tumorima koji se mogu razviti u različitim delovima tela, uključujući pluća, pankreas, gastrointestinalni trakt ili druga mesta. Ovi tumori moguda proizvode kalcitonin kao jedan od hormona koji izlučuju.
• Neki drugi tumori -  Pored medularnog karcinoma štitaste žlezde i neuroendokrinih tumora, povišene vrednosti kalcitonina mogu se povezati i sa drugim vrstama tumora, iako su ovi slučajevi retki.
• Neke hronične bolesti - Povišene vrednosti kalcitonina mogu se povezati i sa određenim hroničnim bolestima, kao što su hronično bubrežno zatajenje ili autoimuni poremećaji.

Povišene vrednosti kalcitonina u krvi mogu varirati u zavisnosti od laboratorije, metode merenja i individualnih faktora. Ovi rezultati se obično izražavaju u određenim jedinicama merenja i mogu se interpretirati u kontekstu referentnih vrednosti laboratorije. Međutim, kao opšta smernica, povišene vrednosti kalcitonina obično su definisane kao nivoi koji su značajno iznad normalnih vrednosti. Na primer, normalne vrednosti kalcitonina kod odraslih osoba mogu biti između 5 i 10 pg/mL (pikograma po mililitru) u zavisnosti od laboratorije. Kada su vrednosti kalcitonina povišene, one obično prelaze referentni opseg normalnih vrednosti. Konkretno, kod medularnog karcinoma štitaste žlezde, nivoi kalcitonina mogu biti izuzetno visoki, često se meri u stotinama ili čak hiljadama pg/mL. Međutim, tačne vrednosti povišenih nivoa kalcitonina mogu varirati u zavisnosti od individualnih faktora, stadijuma bolesti i drugih faktora. Lekari napominju da samo povišene vrednosti kalcitonina same po sebi ne predstavljaju dijagnozu određenog medicinskog stanja ili problema. Dijagnoza se obično postavlja uzimajući u obzir i druge medicinske podatke, rezultate drugih testova i kliničke simptome pacijenta.

Kalcitonin kao tumor marker

Kalcitonin se može koristiti kao tumor marker, posebno za medularni karcinom štitaste žlezde (MTC), retki oblik raka koji se razvija iz C-ćelija štitaste žlezde. C-ćelije štitaste žlezde su ćelije koje proizvode kalcitonin, pa je medularni karcinom štitaste žlezde često povezan sa visokim nivoima ovog hormona u krvi. Kada se sumnja na MTC ili kada se prati napredovanje bolesti kod pacijenata sa već dijagnostikovanim MTC-om, merenje nivoa kalcitonina u krvi može biti korisno. Visoke vrednosti kalcitonina, naročito ako su značajno iznad normalnih referentnih vrednosti, mogu ukazivati na prisustvo MTC-a. U slučaju kad su vrednosti kalcitonina povišene, ta činjenica sama po sebi ne predstavlja definitivnu dijagnozu MTC-a. Dodatna dijagnostička ispitivanja, kao što su biopsija tkiva, skeniranje, ultrazvuk, ili genetsko testiranje mogu biti neophodna za potvrdu dijagnoze. Osim MTC-a, visoke vrednosti kalcitonina mogu se videti i kod drugih neuroendokrinih tumora koji proizvode ovaj hormon. Stoga, merenje nivoa kalcitonina može biti korisno i za dijagnostiku drugih tumora, posebno kada su prisutni i drugi simptomi ili znaci koji ukazuju na takva stanja. Kao i kod svih tumor markera, interpretacija rezultata kalcitonina treba biti pažljiva i uzeta u obzir u kontekstu drugih kliničkih podataka i dijagnostičkih testova. Ako postoji sumnja na MTC ili druge neuroendokrine tumore, lekar će obično preporučiti dodatne testove radi postavljanja tačne dijagnoze i planiranja odgovarajućeg tretmana. Neki pacijenti na forumima objašnjavaju da im je kalcitonin i nakon operativnog zahvata, ilidtugog načina lečenja primarne bolesti, i dalje ostao povišen.

Kalcitonin i druge bolesti

Iako je glavna uloga kalcitonina u regulaciji metabolizma kalcijuma i fosfata u telu, povećane ili smanjene vrednosti kalcitonina u krvi mogu biti povezane sa određenim bolestima i stanjima, osim medularnog karcinoma štitaste žlezde (MTC) i drugih neuroendokrinih tumora. Na primer, povišene vrednosti kalcitonina mogu se povezati sa osteoporozom, stanjem koje karakteriše smanjenje gustine kostiju i povećani rizik od fraktura. Terapija kalcitoninom može biti korisna za neke pacijente sa osteoporozom kako bi se poboljšala gustoća kostiju. Zatim, povišene vrednosti kalcitonina mogu se videti kod pacijenata sa Gravesovom bolešću, autoimunim stanjem koje uzrokuje prekomernu proizvodnju tireoidnih hormona i hipertireozu. Takođe, povećana koncentracija kalcijuma u krvi (hiperkalcemija) može inhibirati lučenje kalcitonina, što rezultira niskim nivoima kalcitonina. Hiperkalcemija može biti uzrokovana različitim stanjima, uključujući hiperparatireoidizam, sarkoidozu, prekomerni unos kalcijuma ili vitamina D, ili neka oboljenja bubrega. Smanjene vrednosti kalcitonina mogu se videti kod pacijenata sa hroničnim bubrežnim bolestima zbog smanjene funkcije štitne žlezde ili drugih faktora.

DO SMENJENJA KALCITONINA U KRVI DOVODI:

• hipotireoza
• Hirurško uklanjanje štitne žlezde
• poremećaji kostiju
• hiperkalcemija

POVIŠEN KALCITONIN U KRVI UKAZUJE NA:

• medularni karcinom štitaste žlezde
• neuroendokrine tumore
• druge tumore
• hronične bolesti