Statini iskustva

Statini su lekovi koji snižavaju nivo holesterola u krvi, pa takoi rizik od srčanog i moždanog udara. Oni blokiraju enzim HMG-CoA reduktazu u jetri, koji učestvuje u sintezi holesterola, što znači da, jetra pojačano prihvata holesterol iz krvi, pa nivo lošeg LDL holesterola pada. Statini su među najčešće propisivanim lekovima na svetu, i koriste se pre svega kod osoba koje već imaju povišen holesterol ili su preživele srčani udar, anginu pektoris ili moždani udar.

U praksi postoje dve grupe korisnika statina. Prvi su oni koji ih dobijaju preventivno, jer imaju visok rizik od kardiovaskularnih bolesti – npr. pacijenti sa genetski visokim LDL-om, dijabetesom, hipertenzijom ili porodičnom istorijom infarkta. Drugi su pacijenti koji su već imali srčani ili moždani udar i kojima statin postaje deo doživotne terapije. Njihova iskustva su uglavnom pozitivna: većina navodi da im je vrednost holesterola značajno pala nakon 1 do 3 meseca redovnog uzimanja, a laboratorijski nalazi pokazuju i do 50% smanjenje LDL-a. U tim slučajevima lekari najčešće propisuju atorvastatin, rosuvastatin ili simvastatin, koji se najduže koristi.

Kod pacijenata koji statine uzimaju zbog prethodnog infarkta ili moždanog udara, iskustva su često vezana za to da se osećaju sigurnije jer znaju da lek smanjuje rizik od srčanog udara. Lekari naglašavaju da pacijent ne može sam osetiti koliko su u njegovom slučaju statini efikasni, jer oni ne leči umor, vrtoglavice ili bolove, već utiče na biohemijske procese koji smanjuju rizik na duže staze. Mnogi pacijenti vremenom zaborave na to da su rizični i da im zdravlje zavisi od redovnog uzimanja leka, odnosno preskaču ili prestanu da uzimaju lek, što je velika greška greška. Čim se unos prekine, vrednosti holesterola se vraćaju na opasne nivoe.

Kada je reč o neželjenim efektima, oni su razlog što deo pacijenata ima rezervu prema statinima. Najčešće prijavljene tegobe su bolovi u mišićima, ukočenost i povremeni grčevi, posebno kod starijih ali fizički aktivnih osoba. Ti simptomi se javljaju kod malog procenta korisnika, međutim oni su dovoljno neprijatni da neki zatraže promenu terapije. U tom slučaju lekari često smanjuju dozu, menjaju tip statina (npr. sa atorvastatina na rosuvastatin) ili uvode lekove nove generacije koji su blaži za mišiće. U vrlo retkim slučajevima javlja se oštećenje jetre, zbog čega se na svakih nekoliko meseci kontrolišu jetreni enzimi. Većina pacijenata navodi da, nakon pravilnog podešavanja doze, više nema neželjenih efekata i da terapiju dobro podnosi.

Postoje i oni koji pokušavaju prirodnim putem da snize holesterol – promenom ishrane, uzimanjem omega-3 masnih kiselina, crvenog pirinča ili suplemenata na bazi niacina. Takvi pristupi imaju smisla kod blažih povišenja, ali kod pacijenata sa ozbiljno povišenim LDL-om oni retko daju dovoljan efekat. Mnogi koji su pokušali “prirodne statine” navode da su im rezultati krvi ostali nepromenjeni, dok su po povratku na pravu terapiju vrednosti ponovo pale. Lekari ističu da su statini zapravo poslednji korak, nakon što se promene ishrana i način života, a ne prva opcija, i da ih obično dobijaju pacijenti kod kojih je rizik od infarkta veći od rizika od nuspojava.

Iskustva sa statinima su dakle podeljena, ali uz jasnu tendenciju u korist lekova. Ogroman broj pacijenata ih koristi godinama bez problema, uz redovnu kontrolu krvi, a uspesi terapije najviše zavise od pridržavanja preporuka – ishrane sa manje zasićenih masti, fizičke aktivnosti i ostavljanja duvana.

Statini – prednosti:

• Značajno snižavaju LDL holesterol
• Smanjuju rizik od infarkta i moždanog udara
• Efikasni kod genetski visokog holesterola
• Deluju i kada promena ishrane nije dovoljna.

Statini – mane

• Mogu izazvati bolove u mišićima
• Potrebne su redovne kontrole jetre
• Ne deluju odmah – efekat se vidi posle oko mesec dana