Tumor hipofize iskustva

Hipofiza, poznata i kao pituitarna žlezda, je mala, ali izuzetno važna endokrina žlezda smeštena na bazi mozga, tačno ispod hipotalamusa, s kojim je direktno povezana. Često se naziva „glavnom žlezdom“ jer upravlja radom drugih endokrinih žlezda i igra ključnu ulogu u regulaciji mnogih telesnih funkcija. Hipofiza se sastoji iz dva glavna dela: prednjeg režnja (adenohipofiza) i zadnjeg režnja (neurohipofiza), a svaki od njih luči različite hormone. Prednji režanj proizvodi hormone poput hormona rasta (GH), prolaktina (odgovornog za proizvodnju mleka), adrenokortikotropnog hormona (ACTH, koji stimuliše nadbubrežne žlezde), tireoidnog stimulirajućeg hormona (TSH, koji podstiče rad štitne žlezde), te folikul-stimulirajućeg (FSH) i luteinizirajućeg hormona (LH), koji regulišu rad jajnika i testisa. Zadnji režanj hipofize ne proizvodi hormone, već skladišti i oslobađa hormone koje proizvodi hipotalamus – oksitocin (važan za kontrakcije materice i dojenje) i antidiuretski hormon (ADH), koji reguliše ravnotežu vode u organizmu. Kroz sve ove funkcije, hipofiza ima ključnu ulogu u rastu, razvoju, metabolizmu, reproduktivnom sistemu, kontroli stresa i mnogim drugim vitalnim procesima u organizmu. 

Kada hipofiza oboli ili ne funkcioniše pravilno, može doći do ozbiljnih poremećaja u radu celog organizma, jer ta mala žlezda upravlja brojnim vitalnim funkcijama putem hormona koje luči. Oštećenje ili bolest hipofize može dovesti do prekomernog ili smanjenog lučenja hormona, što uzrokuje različite zdravstvene probleme. Među najčešćim bolestima hipofize su hipopituitarizam (stanje u kojem hipofiza ne proizvodi dovoljno hormona), adenomi hipofize (dobroćudni tumori koji mogu uticati na hormone i izazvati simptome poput glavobolja, problema sa vidom i hormonske neravnoteže), zatim akromegalija (uzrokovana prekomernim lučenjem hormona rasta kod odraslih, što dovodi do uvećanja kostiju i tkiva), kao i Cushingova bolest, kod koje dolazi do viška ACTH hormona i prekomernog lučenja kortizola iz nadbubrežnih žlezda. Takođe, prolaktinomi su česti tumori hipofize koji luče previše prolaktina, što kod žena može izazvati izostanak menstruacije i laktaciju, a kod muškaraca smanjenje libida i potencije. Simptomi bolesti hipofize često su suptilni i razvijaju se postepeno, ali mogu ozbiljno narušiti opšte zdravlje ako se na vreme ne dijagnostikuju i ne leče.

Tumori hipofize

Tumori hipofize mogu biti različitih vrsta, a najčešće se dele na funkcionalne i nefunkcionalne tumore, u zavisnosti od toga da li luče hormone ili ne. Funkcionalni tumori luče prekomernu količinu jednog ili više hormona i često izazivaju specifične hormonske poremećaje. Među njima su najčešći prolaktinomi (tumori koji luče hormon prolaktin), somatotropinomi (luče hormon rasta i mogu izazvati akromegaliju), kao i kortikotropinomi (luče ACTH i dovode do Cushingove bolesti). S druge strane, nefunkcionalni tumori ne luče hormone i često se otkriju tek kada postanu dovoljno veliki da pritisnu okolne strukture, izazivajući glavobolje, probleme sa vidom ili poremećaje rada hipofize. Većina tumora hipofize su benigni adenomi, što znači da se ne šire na druge delove tela, ali zbog svoje lokacije mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Retko, tumori hipofize mogu biti karcinomi, odnosno zloćudni tumori, koji imaju tendenciju da metastaziraju. Dijagnostika se obično sprovodi putem hormonskih testova i snimanja (najčešće magnetna rezonanca), a lečenje zavisi od tipa tumora, njegove veličine i hormonske aktivnosti – i može uključivati lekove, operaciju ili zračenje.

Prolaktinomi

Prolaktinomi su najčešći funkcionalni tumori hipofize i karakterišu se prekomernim lučenjem hormona prolaktina, koji je odgovoran za stimulaciju laktacije (proizvodnju mleka u dojkama) kod žena. Ovi tumori su obično benigni adenomi, a mogu se javiti kod oba pola, iako su češći kod žena reproduktivnog uzrasta. Kod žena, simptomi prolaktinoma uključuju neregularne ili izostale menstruacije, neplodnost, galaktoreju (izlivanje mleka iz dojki mimo perioda dojenja), kao i smanjen libido. Kod muškaraca se simptomi obično razvijaju sporije i uključuju smanjenje seksualne funkcije, ginekomastiju (uvećanje grudi), slabost, pa čak i gubitak vida ako tumor naraste i pritisne okolne strukture, poput optičkih nerava. Dijagnostika se zasniva na povišenim nivoima prolaktina u krvi i potvrđuje se slikovnim metodama, prvenstveno magnetnom rezonancom (MR) hipofize. Lečenje prolaktinoma najčešće se sprovodi lekovima iz grupe dopamin agonista (kao što su kabergolin i bromokriptin), koji uspešno smanjuju lučenje prolaktina i veličinu tumora. Hirurško lečenje je rezervisano za slučajeve kada terapija lekovima ne daje rezultate ili kada postoji značajan pritisak tumora na okolne strukture. U retkim slučajevima koristi se i zračenje. Uz pravilno praćenje i terapiju, prognoza za većinu pacijenata sa prolaktinomom je vrlo dobra.

Somatotropinomi

Somatotropinomi su funkcionalni tumori hipofize koji prekomerno luče hormon rasta (somatotropin), a mogu izazvati ozbiljne endokrine poremećaje, u zavisnosti od uzrasta u kojem se javljaju. Kod dece i adolescenata, kod kojih još nije došlo do zatvaranja epifiznih ploča (zonama rasta u kostima), somatotropinomi uzrokuju gigantizam – stanje koje karakteriše ekstreman linearni rast. Kod odraslih, kada su zone rasta zatvorene, prekomerno lučenje hormona rasta dovodi do akromegalije, hronične bolesti koja se manifestuje uvećanjem ruku, stopala, crta lica (posebno nosa, čeljusti i jagodica), zadebljanjem kože, kao i glavoboljama, zamorom i problemima sa zglobovima. Ovi tumori mogu izazvati i metaboličke poremećaje poput dijabetesa tipa 2, hipertenzije, kardiomiopatije i povećanog rizika od karcinoma debelog creva. Somatotropinomi se najčešće otkrivaju putem povišenih nivoa IGF-1 (insulin-like growth factor 1) i potvrđuju se oralnim testom tolerancije na glukozu, tokom kojeg nivo hormona rasta ne pada kao što bi se očekivalo kod zdravih osoba. Vizualizacija tumora vrši se magnetnom rezonancom hipofize. Lečenje uključuje hirurško uklanjanje tumora putem transsfenoidalnog pristupa, farmakološku terapiju lekovima kao što su analogi somatostatina (npr. oktreotid, lanreotid), dopamin agonisti ili antagonisti receptora za hormon rasta, kao i zračenje kod otpornijih oblika bolesti. Prognoza zavisi od veličine tumora, odgovora na terapiju i brzine postavljanja dijagnoze.

Kortikotropinomi

Kortikotropinomi su funkcionalni adenomi hipofize koji prekomerno luče adrenokortikotropni hormon (ACTH), što dovodi do prekomerne stimulacije nadbubrežnih žlezda i povećanog lučenja kortizola. Ovo stanje je poznato kao Cushingova bolest, koja je specifičan oblik Cushingovog sindroma uzrokovan tumorom hipofize. Kortikotropinomi su najčešće mikroadenomi (manji od 10 mm) i češće se javljaju kod žena, naročito između 20. i 40. godine života. Simptomi su posledica hronično povišenog kortizola i uključuju gojaznost u predelu trbuha, okruglo („mesnato“) lice, masne naslage između lopatica („bivolji vrat“), tanke ruke i noge, krhku kožu sa strijama, povišen krvni pritisak, osteoporozu, dijabetes, menstrualne poremećaje, depresiju i slabljenje imuniteta. Dijagnoza se postavlja kombinacijom kliničke slike i laboratorijskih testova, uključujući određivanje slobodnog kortizola u 24-časovnom urinu, test supresije deksametazonom i merenje nivoa ACTH. Vizualizacija hipofize se sprovodi magnetskom rezonancom (MR), iako kod mikroadenoma oni ponekad mogu biti teško uočljivi. Lečenje se uglavnom sastoji u hirurškom uklanjanju tumora putem transsfenoidalne hirurgije, a kod nekompletno odstranjenih ili ponovo aktivnih tumora, može se primeniti radioterapija ili lekovi koji inhibiraju proizvodnju ACTH ili kortizola (npr. ketokonazol, metyrapone, pasireotid). Pravovremeno otkrivanje i lečenje su ključni za sprečavanje ozbiljnih posledica hronične hiperkortizolemije i poboljšanje kvaliteta života pacijenata.

Karcinom hipofize

Karcinom hipofize je izuzetno redak, ali ozbiljan maligni tumor koji potiče iz ćelija hipofize. Za razliku od mnogo češćih benignih adenoma hipofize, karcinom se definiše postojanjem metastaza – bilo unutar centralnog nervnog sistema ili u udaljenim organima, poput jetre, pluća, limfnih čvorova ili kostiju. Najčešće se radi o funkcionalnim tumorima koji luče hormone, najčešće prolaktin (prolaktinomi) ili adrenokortikotropni hormon (ACTH), pa se često klinički manifestuju kao Cushingova bolest ili hipersekrecija prolaktina, ali sa dodatnim znakovima maligniteta. Simptomi mogu uključivati glavobolje, poremećaje vida (usled pritiska na optički hijazma), neuobičajene hormonske disbalanse, kao i znake sistemskog širenja tumora.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, hormonskih nalaza, radioloških snimanja (najčešće MR), ali konačna potvrda maligniteta može se postaviti tek kada se otkriju metastaze. Histopatološki nalaz često ne može sa sigurnošću razlikovati benigni adenom od karcinoma bez prisustva metastaza. Lečenje je kompleksno i obuhvata kombinaciju hirurške resekcije (najčešće transsfenoidalne), zračenja, i farmakološke terapije, uključujući dopaminske agoniste (za prolaktinome), inhibitore adrenalne sinteze kortizola, i novije ciljne terapije. Prognoza je nažalost lošija u poređenju sa benignim adenomima, jer je karcinom hipofize sklon recidivima i sistemskom širenju, a terapijski odgovori su često ograničeni. Uprkos tome, rano prepoznavanje i multidisciplinarni pristup mogu doprineti produženju života i poboljšanju simptoma.

Na forumima i grupama podrške, pacijenti koji su imali ili imaju benigne i zloćudne tumore hipofize dele različita iskustva, ali zajednička im je borba sa dijagnozom koja često kasni zbog nespecifičnih simptoma poput umora, glavobolja, promena vida ili poremećaja hormona. Oni sa benignim adenomima, kao što su prolaktinomi ili somatotropinomi, često pišu o izazovima pronalaženja prave terapije i podešavanja hormonske ravnoteže, ali ističu olakšanje kada terapija lekovima (npr. bromokriptin ili kabergolin) daje rezultate. S druge strane, pacijenti sa zloćudnim tumorima, poput karcinoma hipofize, češće govore o neizvesnosti, ponovnim operacijama, zračenju i terapijama koje imaju ograničen efekat. Emocionalna strana bolesti takođe se često pominje – osećaj izolacije, straha i borbe sa svakodnevicom. Mnogi naglašavaju koliko im je značajna bila međusobna podrška na forumima, razmena saveta i informacija o lekarima i ustanovama koje imaju iskustva sa ovim retkim stanjima. 

TUMOR HIPOFIZE - SIMPTOMI:

• glavobolje i problemi sa vidom
• hormonski disbalans
• opšta slabost i iscrpljenost 

TUMOR HIPOFIZE - LEČENJE:

• terapija lekovima
• zračenje (radioterapija)
• hirurško uklanjanje tumora