Upala pljuvačne žlezde iskustva

U ljudskom telu se nalaze tri para velikih pljuvačnih žlezda i na hiljade malih žlezda koje se nalaze ispod sluznice u ustima. One dnevno izluče i 1 do 1,5 litra pljuvačke. Pljuvačka sdrži enzime i bakterijsku hranu koja omogućava normalnu pasažu hrane, vlaži glasne žice, i uopšteno igra važnu ulogu u čuvanju integriteta sluzokože gornjih aerodigestivnih puteva. Međutim, iskustva pacijenata govre da je reč o žlezdi, koja usled loših bakterija može da se upali. Upala pljuvačne žlezde se manifestuje otokom, čija lokacija zavisi od konkretne žlezde, što izaziva veliki strah kod pacijenata, ali iskustva lekara govore da tek u malom broju slučajeva može da bude ozbiljnije stanje.

Lekari u diskusijama objašnjavaju da postoje tri para velikih pljuvačnih žlezda, i to paraotidne, submandibularne i submentalne žlezde, za koje su najčešće i vezane upale. Upala pljuvačne žlezde se naziva još i sialoadenitis, i može biti reč o akutnom ili hroničnom oboljenju. Iskustva pokazuju da su znatno češće akutne upale pljuvačne žlezde, koji mogu biti virusne ili bakterijske prirode. Uzrok je prema njihovim rečima karijes i pokvareni zubi, dehidracija, zapaljenja sluznice, loša orgalna higijena, neregulisan dijabetes i drugo. Kada je reč o simptomima, najčešće se pojavljuje veliki otok, a lokacija zavisi od konkretne žlezde, pa se kod parotidne žlezde otok nalazi ispod uha, kod submandibularne se javlja ispod donje vilice, a kod submentalne žlezde ispod brade. Ulgavnom je reč o otoku koji nije bolan na dodir, ali kod ozbiljnijih stanja može da bude topao, jako bolan na dodir i praćen simptomima infekcije kao što su povišena temperatura, groznica i slično.

Iskustva pacijenata govore da je najčešći oblik upale pljuvačne žlezde, upravo akutni nespecifični parotitis. Ističe se činjenica da je reč o upali koja nastaje kao posledica infekcije iz oralne šupljine, koja se lokalizuje na paratidonoj žlezdi. Od ovog oboljenja retko obolevaju deca, a najčešći uzroci su dehidracija, loša oralna higijena i pad imuniteta u organizmu. U okviru ovog oboljenja, postoje dve forme, serozna i gnojna upala. Kada je reč o seroznoj upali žlezde, iskustva govore da se javlja otok parotidne žlezde, koji se blago uvećava za vreme jela, bolan je, meke kozistencije, ali uglavnom ograničen samo na žlezdu. Simptomi infekcije nisu česti, i prema iskustvima je najčešće reč o blagom oboljenju koje nestaje nakon par dana. Međutim, stanje može da se pogorša, i ovo oboljenje razvije u gnojni paratitis. Kod ovog oboljenja, otok se širi van granica žlezde i praćen je veoma intenzivnim bolovima. Koža iznad otoka je zategnuta i topla, a pritiskom na žlezdu se pojavljuje gnoj u ustima. Ovo oboljenje je često praćeno visokom teperaturom, groznicom, gubitkom apetita, pa je potrebno hitno zatražiti pomoć lekara.

Pored upala koje su uzrokovane virusima i bakterijama, kod pacijenata može da se javi upala kada se formira kamen u izvodnim kanalima pljuvačnih žlezda. Ovo oboljenje se naziva sialolithiasis, i karakteristično je za podviličnu pljuvačnu žlezdu (submandibularnu žlezdu). Usled blokade kanala, javlja se povećanje žlezde u toku jela, ali je za razliku od virusne i infekcijske upale, otok mekan, bezbolan, a koža iznad otoka nije upaljenja. Pored ovih akutnih stanja, postoje i hronični, odnosno rekurentni parotitis, kod kojeg kongenitalne ektazije duktusa parotidne žlezde predisponiraju nastanak oboljenja. Ovo oboljenje je karakteristično za decu, i javlja se različito oticanje parotidne pljuvačne žlezde, koje može biti jako bolno, nema specifičnu terapiju, a često nestaje u pubertetu. U prošlosti, upala pljuvačne žlezde se često javljala i kod bolesnika u postoperativnom periodu, posebno kod težih hiruških zahvata, pre svega zbog smanjenog imuniteta i dehidracije, ali je danas retko, pre svega zbog opreznije pripreme.

Dijagnostika akutnih virusnih oboljenja je prilično laka, jer se javljaju jasni simptomi, odnosno otok u predelu pljuvačnih žlezda, odnosno ispod vrata ili uha. Kada se jave nevirusne upale, dijagnostika može da bude teža, i obuhvata snimanja kojima se traži izvor zapušenja žlezde, ali s obzirom da se javlja karakteristični otok, najčešće pri jelu, ni u ovim situacijama nije težko dijagnostikovati oboljenje.

Kada je reč o lečenju upala pljuvačne žlezde, ističe se činjenica da ono zavisi od same prirode oboljenja. S obzirom da su najčešće akutne upale izazvane bakterijama i virusima, u tretmanu se efikasno koriste antibiotici širokog spektra, na osnovu antibiograma dobijenog kulturom prouzrokovača iz gnojnog sekreta. Kada je reč o blažim upalama koje nisu praćene ozbiljnijim simptomima, lečenje antibioticima uglavnom traje kratko, i pacijenti primećuju poboljšanja već nekoliko dana, odnosno otok se postepeno smanjuje i nestaje. Međutim, kada se javi gnojna upala, ona često može da bude praćena ozbiljnijim simptomima, kada je potrebno hitno lečenje, a u terapiji se pored antibiotika koriste i lekovi za snižavanje temperature i lekovi protiv bolova. Kod nevirusnih upala pljuvačne žlezde, lečenje se vrši uglavnom hiruškim putem. To je najčešći slučaj kada kamenčići zapušpe otvore žlezde, dok se kod hronične upale koriste samo tehnike, masiranje i drugi postupci kojima bi se ublažila trenutna stanja, dok oboljenje vremenom samo nestaje.

UPALA PLJUVAČNE ŽLEZDE – UZROCI:

• Virusi i bakterije
• Loša oralna higijena
• Kvarni zubi
• Dehidracija
• Pad imuniteta
• Kamenčići u kanalima

UPALA PLJUVAČNE ŽLEZDE – SIMPTOMI:

• Otok ispod vrata, uha ili donje vilice
• Otok može biti mekan i u okviru žlezde
• Otok može da bude bolan na dodir, a koža zategnuta i crvena
• Gnojni sekret na pritisak
• Simptomi kao što su visoka temperatura, malaksalost