Zanimljiva Arhitektura: Kako se gradi danas?

Vrtoglave visine 

Prva zgrada sa čeličnom konstrukcijom u Čikagu izgrađena je 1885. godine i bila je bila visoka 55 metara. Iako je ovo bila velika prekretnica u arhitekturi, tek slede monumentalne građevine.

Početkom 20. Veka Njujork uzima primat nad izgradnjom nebodera. Empajer Stejt Bilding 1931. godine sa 443m postaje najviša zgrada na svetu i tu titulu nosi skoro pola veka.

Da bismo stekli predstavu o vrtoglavom napretku tehnologije u arhitekturi, dovoljan nam je podatak da danas ta građevina ne spada ni među 45 najviših zgrada na svetu.

Titulu najviše zgrade danas nosi Burdž Kalifa u Dubaiju, visine 828m, a iza nje stoje Merdeka 118 (679 m) u Maleziji i Šangajski toranj (632 m) u Kini.

Kroz istoriju ogromne građevine predstavljale su vladare, religiju, raskoš nacije i pojedinaca. I dan danas tendencija ka obaranju rekorda i građenju nečega još većeg i boljeg ne jenjava.

Međutim, moderna arhitektura koliko god stremila visinama, sada ima tendenciju da ispuni mnoge kriterijume kako bi postala ekološki održiva.

Zelena gradnja

Zelena gradnja podrazumeva poštovanje svih principa kako bi se minimizovala potrošnja vode, otpada, ugljen- dioiksida, upotrebom materijala koji nisu štetni po životnu sredinu.

Da li će se neka gradnja smatrati zelenom, zavisi od toga da li ispunjava neki od međunarodnih nezavisnih standarda i ima odgovarajući sertifikat (najrasprostranjeniji je američki LEED sertifikat). U zavisnosti koliko kriterijuma zadovoljava, zgrada može posedovati obični, srebrni, zlatni ili platinum sertifikat.

Kod nas je trenutno aktuelno 5 projekata zelenih zgrada. Neki od njih su IT park u Inđiji i predškolska ustanova u Pančevu. Ovakvi projekti predstavljaju značajnu uštedu i otvaraju priliku da se u budućnosti praktično zaradi, a uloženo višestruko isplati.

Najnoviji trendovi

Po pitanju tehnologije, 3D štampanje i produžena stvarnost AR- (augmented reality) uveliko olakšavaju uklapanje nameštaja u prostor i vizualizacija izgleda zgrade u nekim početnim fazama planiranja. 

Smart home podrazumeva prostor za život gde vlasnik na daljinu kontroliše aparate, osvetljenje, temperaturu i ostale funkcije sopstvenim glasovnim komandama.

Karbonski otisak jedan je od ključnih termina u gradnji danas, a njegove smanjenje prioritet. Zbog toga se daje prednost zgradama sa solarnim panelima i geotermalnim sistemima, odnosno gradi se tako da građevina ne troši više energije od one koju sama proizvede.

Transformacija starog u korisno, odnosno prilagodljiva upotreba prostora znači da se objekti koji su izgubili svoju prvobitnu namenu ne ruše, već dobijaju novu svrhu ( od stare fabrike do centra za kulturu ili poslovnog objekta).

Modularna gradnja ubrzava ceo proces, jer se gotovi segmenti zgrada izrađuju u fabrikama i dinamika ne zavisi od spoljašnjih faktora, kao što su nepovoljni vremenski uslovi. 

Inkluzivni dizajn je nešto što dugo postoji u arhitekturi, ali sada se naročito radi na njegovom usavršavanju, gde arhitekte i dizajneri sarađujući sa stručnjacima iz različitih oblasti kako bi sve bilo pristupačno svima.

Mašine na ceni: Telehenderi, Makazaste platforme i samohodne korpe

Mašine su bez kojih danas ne možemo zamisliti rad na visini (ovde podrazumevamo sve od 3 i više metara od čvrste podloge) 

Upravo zbog toga, telehenderi (teleskopski viljuškari) su jedne od najčešće korišćenih mašina na gradilištu čiji je zadatak da velike terete prenesu sa jednog mesta na drugo, da utovare ili istovare isti ili prosto raščiste teren i pripreme ga za dalji rad.

U zavisnosti od namene oni dolaze u dve varijante, kao klasični i rotacioni telehenderi.

Rotacioni telehenderi su multifunkcionalne mašine sa kojima se može obavljati više poslova istovremeno. Poseduju različite nastavke na koje se kače dodaci kao što su makaze, viljuške, platforme, čekrk i slično.

Kada je rec o telehenderu cena kao i kod drugih mašina zavisi da li će se one iznajmljivati na određen vremenski period ili kupiti. 

Makazaste platforme su mašine koje služe za pravolinijsko i stabilno podizanje tereta i ljudi na velike visine (od 11 do 17m). U zavisnosti da li će se koristiti napolju, mogu da dolaze u dizel varijanti ili električnoj, ukoliko se posao obavlja u zatvorenom prostoru gde nema opasnosti od emisije štetnih gasova po sredinu.

Samohodne korpe uveliko olakšavaju rad u malim prostorima, prostorima sa preprekama i teško dostupnih uglova. Zbog toga se koriste i za molerske radove, ali i za radove na otvorenom. Dolaze u različitim veličinama, gde se u zavisnosti od potreba bira adekvatna. Takođe, postoje varijante sa dizel i električnim motorom.

Sve ove mašine za rad na visini uveliko olakšavaju posao, međutim ne treba da zaboravimo faktor sigurnosti i bezbednosti koje pružaju. Ne postoji dovoljno mala visina koja ne bi trebala da se osigura upotrebom neke od ovih mašina, pitanje je samo prilagoditi njen izbor trenutnim potrebama.

Upravo zbog toga, u zavisnosti da li se zida manji objekat ili cela sportska hala zbog svoje funkcionalnosti i prilagodjivosti jedna ovakva mašina menja veliki broj manjih, samim tim stvara veliku uštedu na kraju.

Efektivnost i brzina radova u značajnoj meri se povećava upotrebom mašina za visokogradnju. Na kraju, vidimo koliko su one neizbežan i krajnje važan deo svih građevinskih radova bez obzira da li se zida manji prizemni objekat ili pak gradi veliki poslovni kompleks vrtoglavih visina.