Život bez štitne žlezde iskustva

Štitna žlezda je endokrina žlezda koja je smeštena u vratu, i proizvodi dva glavna hormona, tiroksin T4 i trijodtironin T3. Ova dva hormona su veoma važna za regulaciju brzine kojom telo uzima energiju iz hrane, što kod dece utiče na pravilan rast i razvoj, dok kod odrslih utiče na održavanje telesne temperature, srčanog ritma, funkcije mozga i slično. Međutim, često se dešava da je usled promena u radu koju izazivaju brojni faktori, njen rad ubrzan i usporen. Usled usporenog rada dolazi do usporavanja metabolizma, pa samim tim i celog tela što izaziva umor i gojenje, dok se ubrzanim radom javljaju neplanirani gubitak težine, ubrzan srčani ritam, nemir i slično. Ova stanja se uglavnom lako dijagnostikuju i tretiraju odgovarajućom terapijom hormonima, ali ukoliko ne reaguje na terpaiju, neophodna je operacija. Operacija može da obuhvati uklanjanje samo čvorića i problematičnih delova žlezde, ali i odstranjivanje cele štitne žlezde. Zbog toga je česta tema na internetu život bez štitne žlezde, a iskustva korisnika govore da uglavnom nema većih poteškoća.

Lekari u internet diskusijama objašnjavaju da se operacija štitne žlezde vrši tek u određenim slučajevima, odnosno kada ne reaguje na terapiju lekovima i hormonima. To je najčešće kod urođenih malformacija, kod ozbiljnijih poremećaja funkcije, kod zapaljenskih oboljenja i kod tumora. U odnosu na probleme, lekari preporučuju delimično ili potpuno vađenje štitne žlezde. Jednostrana i bileteralna operacija i vađenja žlezde se vrši kod jednostranih benignih tumora i toksičnih čvorića, delimična obostrana operacija se vrši kod denenerativnih i toksičnih struma. Međutim, iskustva govore da je kod malignih tumora, degenerativnih netoksičnih struma i hipertireoza najčešći tip operacije totalna tireidoktomija, odnosno uklanjanje potpunog tkiva. Nakon dijagnoze i zakazane operacije, brojni ljudi se pitaju kako izgleda život bez štitne žlezde.

Sa foruma se stiče strah da samo vađenje štitne žlezde izaziva veliki strah kod pacijenata, pre svega zato što ne znaju da očekuju. Iskustva pokazuju da je danas najčešće reč o rutinskim procedurama koje prolaze bez većih komplikacija. Ističe se da život bez štitne žlezde prvo podrazumeva oporavak nakon operacije, a pacijenti navode da su česta krvarenja, poteškoće sa govorom i bolovi. Iskustva govore da su nakon vađenja, najčešće pojave nelagodnost i bolovi u grlo, i za to se primenjuje određena terapija. Paicjenti spavaju u uzdignutom položaju kako bi se smanji otok, ali u većini slučajeva mogu da idu već sledeći dan, nakon doručka kući. Tokom oporavka, vlada mišljenje da treba izbegavati veću fizičku aktivnost. Nakon vađenja štitne žlezde, ostaje ožiljak, koji može biti izdignut ili crven, zbog čega se savetuje upotreba zaštitne kreme i godinu dana nakon operacije. Nakon vađenja može da se javi nepokretnost jedne glasne žice, pa samim tim i promuklost, koja s postepeno, određenim vežbama vraća. I dok potpuni oporavak nakon vađenja žlezde može da bude veoma dug, iskustva govore da se pacijenti nakon jedne do dve nedelje vraćaju normalnom funkcionisanju, odnosno mogu da rade i vrate se normalnim aktivnostima.

U zavisnosti od stepena otklanjanja štitne žlezde, odnosno da li je to delimično ili potpuno, propisuje se terapija koja će pratiti ceo dalji život bez štitne žlezde. Ukoliko su uklonjeni samo delovi, meri se nivo hormona u krvi, i terapijom nadoknađuje. U određenim slučajevima se dešava da i pored vađenja određenih delova žlezde, uklanjanjem nedostataka ona povrati i nadoknadi svoju funkciju, zbog čega i nije potrebna terapija. Međutim, kada se u potpunosti izvadi štitna žlezda, uglavnom se sprovodi određena terapija hormonima koja se pije ujutru, do kraja života, a kod starijih ljud je to često samo jod. Dužnost lekara je da proveri i utvrdi nivo hormona, i dalje prilagodi i prati terapiju do kraja života. Provere se vrše na nekoliko meseci, i u tom periodu može da bude potrebno prilagođavanje, odnosno mogući su simptomi ubrzanog ili usporenog rada. Ipak, jednom kada se prilagodi, terapija se pije do kraja života i uglavnom bez većih problema.

Život bez štitne žlezde prema iskustvima pacijenata može da prati i određena ishrana, posebno ukoliko je zbog problema u radu došlo do nagomilavanja kilograma. Vlada mišljenje da treba izbegavati začinjenu, masnu i jaku hranu, kako bi se organizam i metabolizam vratili u normalu. Tako lekari često preporučuju da treba izbegavati grickalice, konzerviranu hranu, mesne prerađevine i industrijske sokove. Nakon operacije i vađenja štitne žlezde, može da dođe do poremećaja vitamina i minerala u organizmu, najčešće magnezijuma, kalcijuma i vitamina D koji se vezuje za ove minerale. Zbog toga lekari mogu da prepišu i određene suplemente, kojima se nadoknađuju nivoi ovih vitamina. Ljudi koji ne preferiraju suplemente, radije biraju namirnice kao što su bademi, susam, suve smokve, leblebije, kelj, orašasti plodovi, integralne žitarice, morski plodovi i slično. Ove namirnice su bogate magnezijumom i kalcijumom, koji još utiču i na vitamin D. Iskustva pokazuju da zbog hormosnke terapije pacijenti mogu da imaju problema sa gubljenjem kilograma, a često se nakon vađenja štitne žlezde preporučuje i odlazak na planinu ili vazdušne banje, što može da ubrza oporavak i vraćanje normalne funkcije.

ŽIVOT BEZ ŠTITNE ŽLEZDE – POTEŠKOĆE:

• Doživotna terapija hormonima ili jodom
• Potrebno privikavanje i prilagođavanje doza
• Neprijatnosti, bolovi, krvarenje ili promuklost nakon same operacije
• Problemi sa gubitkom viška kilograma
• Prilagođena i regulisana ishrana

ŽIVOT BEZ ŠTITNE ŽLEZDE – OLAKŠANJA:

• Regulisan rad žlezde
• Oporavak je uglavnom brz
• Pacijenti već sledećeg dana idu kući
• Nakon par nedelja se vraćaju normalnom funkcionisanju