Diazepam iskustva

Diazepam je lek iz grupe benzodiazepina, koji ima sedativno, anksiolitičko, miorelaksantno, antikonvulzivno i hipnotičko dejstvo. Ovaj lek se često koristi u medicini za tretiranje različitih stanja, uključujući anksioznost, nesanicu, epilepsiju, mišićne grčeve i alkoholnu apstinenciju. U kliničkoj praksi najvažnije dejstvo diazepama je anksiolitičko. Diazepam deluje povećavajući aktivnost neurotransmitera poznatih kao GABA (gama-aminobutirna kiselina) u centralnom nervnom sistemu. Povećana aktivnost GABA-a ima inhibicioni efekat, što može smanjiti nervozu, napetost mišića i smanjiti rizik od epileptičkih napada. Diazepam obično prodaje pod generičkim imenom, što znači da postoji više verzija ovog leka koje ne nose specifičan brend. Neki od poznatih brendova diazepama su Valium ili Diastat.

U kojim slučajevima se prepisuje diazepam?

Diazepam, kao lek iz grupe benzodiazepina, može se propisivati u različitim medicinskim situacijama. Često se prepisuje u slučajevima anksioznosti. Upotrebljav se za lečenje različitih oblika anksioznosti, uključujući generalizovanu anksioznost, panične napade i socijalnu anksioznost. Na forumima se komentariše da diazepam može pružiti brzo olakšanje od simptoma anksioznosti, ali nije dugoročno rešenje i ne leči uzrok anksioznosti. Pored toga, može izazvati pospanost, smanjenje pažnje i koordinacije, pa je važno koristiti ga prema uputstvima lekara. Zbog svojih sedativnih svojstava, diazepam može biti propisan za lečenje nesanice, posebno ako je nesanica povezana sa anksioznošću. Koristi se i za opuštanje mišića i lečenje različitih stanja koja dovode do mišićnih grčeva, uključujući povrede, neurološke poremećaje ili druge stanja. U nekim slučajevima, diazepam se može koristiti za smanjenje simptoma alkoholne apstinencije, posebno u situacijama gde postoji rizik od ozbiljnih komplikacija poput delirijuma tremensa. Takođe, postoji potencijal za stvaranje zavisnosti, pa se treba pridržavati uputstava lekara u vezi sa doziranjem i trajanjem terapije. Ovaj medikament se koristi i za opuštanje nervoznih pacijenata pre hirurških intervencija.

Diazepam ima antikonvulzivna svojstva i može se primenjivati za kontrolu epileptičkih napada. Takođe se može koristiti u hitnim situacijama kao deo terapije za akutne epileptičke napade. Upotreba diazepama u obliku rektalnih supozitorija može se razmotriti kod dece, posebno u hitnim situacijama, kao što su epileptički napadi nakon febrilnih napada (frasa). Diazepam se u ovim situacijama može koristiti za zaustavljanje aktivnog epileptičkog napada ili kako bi se sprečili dalji napadi. Roditelji koji imaju iskustva sa frasom kod dece, ističu da se rektalni gel koji sadrži diazepam preporučuje za decu koja su podložna febrilnim napadima, i to čim tempetratura pređe 39 stepeni. Ova forma leka omogućava brzu apsorpciju diazepama kroz rektalnu sluzokožu, što može brzo dovesti do sedacije i zaustavljanja potencijalnog febrilnog napada.

Sastav i delovanje leka diazepam

Diazepam je aktivna supstanca svih lekova koji sadrže ovu supstancu, bez obira na njihov generički naziv. Pomoćne supstane ovog leka su mikrokristalna celuloza, laktoza, monohidrat, kukurozni skrob, talk; silicijum-dioksid, koloidni,bezvodni, magnezijum-stearat, FDC Yellow No. 6 lack C.I. 15985.1 (11%). Mehanizam delovanja diazepama uključuje interakciju s neurotransmiterom GABA (gama-aminobutirna kiselina), koji je inhibirajući neurotransmiter u CNS-u. Diazepam pojačava dejstvo GABA na receptore, što rezultira smanjenjem neuronalne aktivnosti u mozgu. Ovo smanjenje aktivnosti može dovesti do sedacije (umirenja), opuštanja mišića, smanjenja anksioznosti i kontrolisanja epileptičkih napada. Diazepam dolazi u vidu okruglih, bikonveksnih tableta, i tri različite miligramaže. Tablate diazepama od 2 mg su svetlonarandžaste boje, tablete od 5 mg su svetlozelene, a od 10 mg, bele boje. Unutrašnje pakovanje je PVC-aluminijumski blister koji sadrži 10 tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera, ukupno 30 tableta, i uputstvo za upotrebu leka. U internet diskusijama, neki od pacijenata napominju da usled srčanih ili drugih problema piju diazepam duže vreme, a da ne osećaju nikakve posledice kada ga ne uzimaju. Međutim, veliki broj pacijenata ističe upravo obnuto. Ako naglo prekinu terapiju diazepamom koju, uglavnom samoinicijativno uzimaju, pacijenti napominju da im se dešava gubitak volje, pad raspoloženja, nervoza, a ponekad i drhtavica i drugi  simptomi apstinentske krize. Pacijenti, kao i lekari, izričito upozoravaju da su terapije diazepamom uvek vremenski ograničene, i da se moraju striktno slediti uputstva lekara, da ne bi došlo do zavisnosti od ovog leka.

Zavisnost od diazepama

Trajanje terapije diazepamom zavisi od različitih faktora, uključujući dijagnozu, ozbiljnost simptoma, individualne karakteristike pacijenta, plan lečenja i druge relevantne faktore. Diazepam se obično prepisuje kao kratkoročna terapija, a dugotrajna upotreba može povećati rizik od zavisnosti i drugih neželjenih efekata. Preporučeno vreme terapije ovim medikamentom je najduže četiri nedelje. Doza diazepama varira u zavisnosti od dijagnoze. U lečenju anksioznosti, tipična početna doza diazepama može se kretati od 2 do 10 miligrama, primenjivanih oralno 2 do 4 puta dnevno. Terapija diazepamom za anksioznost može trajati nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Za nesanicu, doza diazepama obično se kreće od 2 do 10 miligrama, uzimanih pre spavanja, a terapija obično traje kraće vreme, često nekoliko dana do nekoliko nedelja. U lečenju epilepsije, doze diazepama mogu biti više i prilagođene individualnoj potrebi pacijenta. Terapija diazepamom za epilepsiju može biti dugotrajna, ali lekar će pažljivo pratiti pacijenta i može razmatrati postepeno smanjenje doze ili prelazak na druge terapijske opcije kako bi se smanjio rizik od zavisnosti i drugih neželjenih efekata.Svaka upotreba diazepama koja odstupa od prepisane doze, kao osnovnu kontraindikaciju ima zavisnost pacijenta od ovog medikamenta. Zavisnost od diazepama, kao i od drugih benzodiazepina, može se manifestovati na različite načine. Osoba koja razvija zavisnost može primetiti da postepeno postaje otporna na efekte diazepama, što može dovesti do povećanja doze kako bi se postigao isti efekat. Pacijenti koji su fizički zavisni od diazepama mogu iskusiti apstinencijalne simptome kada prestanu uzimati lek ili smanje dozu. Ovi simptomi mogu uključivati anksioznost, nesanicu, povećanu napetost mišića, tremor, znojenje i druge simptome. Osim fizičke zavisnosti, može se razviti i psihološka zavisnost, gde osoba oseća jaku potrebu ili želju za uzimanjem diazepama radi smanjenja anksioznosti ili nekog drugog osećaja. Osobe zavisne od diazepama mogu pokazivati promene u ponašanju, uključujući povećanu potrebu za uzimanjem leka, upotrebu leka izvan medicinskih smernica, gubitak kontrole nad upotrebom, i zanemarivanje drugih oblasti života. Takođe, može dovesti do povlačenja iz socijalnih aktivnosti, porodičnih odnosa i profesionalnih obaveza.

Kontraindikacije

Diazepam se ne preporučuje za osobe koje boluju od miastenije gravis, autoimune bolesti koja dovodi do slabosti mišića, pacijentima sa određenim vrstama glaukoma, sa teškom respiratornom insuficijencijom, trudnicama i dojiljama. Neke od nuspojava ovog leka su sedacija, pospanost i smanjenje budnosti, što znači da pacijenti na terapiji dijazepamom ne treba da upravljaju motornim vozilima. Neki pacijenti mogu doživeti promene u raspoloženju, uključujući osećaj euforije ili depresije, a može se javiti i vrtoglavca. Moguća stanja su mučnina, povraćanje, konstipacija ili dijareja, osećaj suvoće u ustima, a retko se mogu javiti alergijske reakcije na koži. Na forumima, često se diskutuje o razlici između bromazepama i diazepama, te stručnjaci obrazlažu da s u pitanju dva različita leka koji pripadaju istoj klasi lekova poznatoj kao benzodiazepini.Razlikuju se prema aktivnoj supstanci koju sadrže, po vremenu poluraspada, po brzini dejstva (diazepam brže deluje nego bromazepam). Diazepam Može se koristiti kako u kratkoročnoj, tako i u dugotrajnoj terapiji, dok se bromazepam koristi samo kratkoročno. Diazepam može interagovati sa drugim lekovima, uključujući druge sedative, antidepresive i alkohol, što može pojačati sedativne efekte i izazvati ozbiljne nuspojave.

DIAZEPAM - PREDNOSTI:

• uspešno leči različita psihosomatskih stanja
• kod frasa kod dece, preporučuje se upotreba rektalnog gela
• dovodi do sedaticije (umirenja)

DIAZEPAM - NEDOSTACI:

• izaziva zavisnost
• česte nuspojave
• lek se uzima isključivo na način koji odredi lekar