Flekanid iskustva

Flekanid je antiaritmik koji se koristi za kontrolu određenih poremećaja srčanog ritma, pre svega supraventrikularnih aritmija. Reč je o aritmijama koje nastaju u gornjim delovima srca, iznad srčanih komora. One se manifestuju kao iznenadno lupanje, ubrzan ili nepravilan rad srca, i iako mogu biti vrlo neprijatne, ali uglavnom nisu povezane sa trajnim oštećenjem srca. Konkretnije, najčešće se propisuje osobama koje imaju paroksizmalnu atrijalnu fibrilaciju, atrijalni flutter ili druge epizodne poremećaje ritma koji se javljaju naglo i remete svakodnevno funkcionisanje.

Flekanid spada u lekove koji direktno utiču na električnu provodljivost srca i zbog toga se ne uvodi olako, već tek kada je jasno da blaže mere ili drugi lekovi nisu dali stabilan rezultat. Pacijenti navode da im je flekanid obično prepisan posle barem 2-3 druga leka. Pacijenti obično prvo prolaze fazu povremenih preskakanja srca, lupanja ili ubrzanog ritma, zatim Holter monitoringe, EKG snimanja i pokušaje sa beta-blokatorima ili sporijim antiaritmicima. Kada se ispostavi da se epizode ponavljaju, traju dugo ili se ne mogu držati pod kontrolom, kardiolog razmatra flekanid kao sledeći korak.

Lek deluje tako što usporava provođenje električnih impulsa kroz srčani mišić. Time se prekida ili sprečava nastanak nepravilnog ritma. Važno je naglasiti da se flekanid daje uglavnom osobama koje nemaju strukturnu bolest srca, odnosno nemaju značajno oštećen srčani mišić, preležan infarkt ili tešku srčanu slabost. Upravo zbog tog uslova, pre uvođenja terapije se često rade dodatni pregledi, uključujući ultrazvuk srca i testove opterećenja.

Kada se flekanid propiše, obično se uzima u tačno određenim dozama i razmacima. Kod nekih pacijenata koristi se i tzv. “pill in the pocket” pristup, gde se lek uzima samo u trenutku pojave aritmije, ali isključivo uz prethodno odobrenje i nadzor kardiologa. Pacijenti koji su prošli kroz ovaj proces često navode da su se u početku plašili jačeg leka, ali i da im je jasno objašnjenje razloga za uvođenje terapije pomoglo da se opuste i pridržavaju uputstava.

Što se tiče efekata, kod velikog broja pacijenata flekanid značajno smanjuje učestalost i jačinu aritmija. Osobe koje su imale česte napade lupanja srca opisuju da im se ritam stabilizovao i da su se vratili normalnijem načinu života, bez stalnog straha od iznenadnih epizoda. Ipak, lek ne deluje isto kod svih, i kod nekih se aritmije samo ublaže, ali ne nestanu potpuno. Kod tipičnih stanja, poput paroksizmalne atrijalne fibrilacije, flekanid može da skrati trajanje napada ili da ih u potpunosti spreči. Kod supraventrikularnih tahikardija pomaže u stabilizaciji ritma i smanjenju učestalosti epizoda. Pacijenti često navode da razlika nije samo u broju napada, već i u osećaju sigurnosti, jer znaju da imaju terapiju koja drži stanje pod kontrolom.

Među pacijentima se često pominju nuspojave, koje su i očekivane kod ovog leka. Flekanid može izazvati vrtoglavicu, zamućen vid, osećaj slabosti ili nelagodnost u grudima. Ređe, može i sam da izazove nove poremećaje ritma, što je razlog zašto se uvodi oprezno i uz praćenje. Pacijenti često ističu da su u prvim nedeljama pažljivije slušali svoje telo i prijavljivali svaku promenu lekaru, dok se organizam ne navikne na terapiju.

Pacijenti koji su menjali lekove navode da postoje i relativno efikasne alternative. U zavisnosti od tipa aritmije i profila pacijenta, to mogu biti beta-blokatori, propafenon, sotalol ili amiodaron. Svaki od ovih lekova ima drugačiji mehanizam delovanja i drugačiji profil rizika. Flekanid se obično bira kada se traži efikasna kontrola ritma kod pacijenata bez ozbiljnih oštećenja srca, dok se, na primer, amiodaron češće koristi kod složenijih slučajeva, ali to je i lek sa izraženijim nuspojavama.

Tokom uzimanja flekanida važno je obratiti pažnju na redovne kontrole, EKG provere i striktno pridržavanje doze. Ne preporučuje se samostalno povećavanje doze ili preskakanje tableta. Posebno su osetljive starije osobe, kao i pacijenti sa poremećajima funkcije bubrega ili jetre, jer se kod njih lek sporije eliminiše iz organizma.

Za deo pacijenata postoje i operativne, odnosno intervencione alternative. Kateterska ablacija je postupak kojim se ciljano uklanja deo srčanog tkiva koji izaziva aritmiju. Kod osoba kod kojih lekovi ne daju zadovoljavajući efekat ili izazivaju nuspojave, ablacija može biti trajno rešenje. Mnogi pacijenti navode da su se na ovaj korak odlučili tek nakon što su neko vreme živeli sa terapijom i bolje razumeli svoje stanje.