Hipnoza iskustva

Hipnoza je stanje promijenjene svesti koje karakteriše povećana sugestibilnost, koncentracija i opuštenost. Tokom hipnoze, osoba je obično fokusirana na određene misli ili osećaje, dok je manje svesna svoje okoline. Hipnoza se često koristi u terapijske svrhe, ali može biti korišćena i za zabavu. Hipnoza ima dugu i raznoliku istoriju koja se proteže kroz vekove. Postoje dokazi da su drevni Egipćani koristili trance sličan stanju hipnoze u svojim „sanatorijumima za spavanje“ (Temple Sleep), gde su sveštenici koristili sugestije za lečenje. Grci su takođe koristili tehnike slične hipnozi, posebno u Asklepijevim hramovima, gde su ljudi dolazili na isceljenje kroz snove i sugestivne rituale. U 19. veku, škotski lekar James Braid koji je skovao termin „hipnoza“ (od grčke reči „hipnos“ što znači san). Razvio tehniku fiksacije pogleda kao metod za indukovanje hipnotičkog stanja, i smatra se ocem moderne hipnoze. Jean-Martin Charcot, francuski neurolog koji je proučavao hipnozu kao sredstvo za lečenje histerije i popularizovao hipnozu u medicinskoj zajednici. Danas se hipnoza koristi u medicinske, terapeutske i istraživačke svrhe širom sveta. Primene uključuju lečenje bolova, anksioznosti, depresije, ovisnosti, poremećaja sna i mnogih drugih stanja. Takođe se koristi za poboljšanje performansi, smanjenje stresa i kao dodatak različitim terapijskim metodama. Iako je hipnoza vekovima poznata kao vid zabave ili lečenja, forumaši ne ispoljavaju preveliko poverenje u ovaj način povezivanja sa sobom ili traženja uzroka psihičkim poremećajima, prvenstveno jer su saznanja o hipnozi prilično mala, a onda i zbog  straha koji izaziva pomisao da se neko drugi "igra" sa našim podsvesnim. Ima korisnika koji ističu da uopšte ne veruju u hipnozu, dok su oni koji su se podvrgli ovoj metodi u najvećoj meri zadovoljni rezultatima. Danas se hipnoza najčešće koristi u terpijske svrhe, kao deo psihoterapije, kao metoda nazvana hipnoterapija.

Osnovne karakteristike hipnoze

Osnovne karakteristike hipnoze uključuju stanje promijenjene svesti, povećanu sugestibilnost, opuštenost, i fokusiranu pažnju. Hipnoza podrazumeva stanje svesti različito od normalnog budnog stanja. To je stanje u kojem osoba može doživeti promene u percepciji, mišljenju, i svesnosti, a oseća se kao da je u polusnu ili u stanju dubokog opuštanja, često sa smanjenom svesnošću o okolini. Tokom hipnoze, osoba je otvorenija za prihvatanje sugestija, što znači da je verovatnije da će prihvatiti i reagovati na predloge hipnotizera. Osoba može doživeti promene u osećanjima, mislima i ponašanju kao odgovor na sugestije. Hipnoza često uključuje stanje duboke fizičke i mentalne opuštenosti. Osoba se oseća mirno i opušteno, sa smanjenim fizičkim naporom i anksioznošću. Korisnici ovaj osećaj relaksacije i smirenosti, često opisuju kao prijatan i osvježavajući. Tokom hipnoze, osoba je često usmerena na određenu misao, osećaj ili cilj, sa smanjenom svesnošću o distrakcijama iz okoline, a potrebno je da bude duboko usmerena na glas hipnotizera ili na određene vizualizacije, ignorišući spoljne smetnje. Ova tehnika može izazvati promene u percepciji i pamćenju. To uključuje halucinacije (vizuelne, slušne, itd.) ili amneziju (zaboravljanje određenih događaja). Hipnotisana osoba može doživeti senzacije koje nisu stvarne ili može zaboraviti informacije koje su doživeli tokom hipnotičkog stanja. Učesnici u internet diskusijama obaveštavaju da Iako su ljudi pod hipnozom često veoma opušteni i podložni sugestijama, oni zadržavaju osećaj svesnosti i kontrole i mogu prekinuti hipnozu ako i kad god to žele. Osoba je svesna da je u hipnotičkom stanju i može odgovoriti na pitanja i uputstva, ali istovremeno oseća povećanu spremnost da prati sugestije. Osobe koje imaju iskustva sa hipnozom ističu da hipnotizabilnost, ili sposobnost da se uđe u hipnotičko stanje, varira među pojedincima. Neki ljudi su prirodno više sugestibilni i lakše ulaze u stanje hipnoze i mogu vrlo lako i duboko ući u hipnozu, dok drugi mogu imati poteškoća ili doživeti samo blago stanje opuštenosti. Glavne karakteristike uključuju stanje promijenjene svesti, povećanu sugestibilnost, duboku opuštenost, i fokusiranu pažnju. Ova stanja omogućavaju terapeutske intervencije koje mogu pomoći u lečenju različitih psiholoških i fizičkih problema. 

Primena hipnoze

Hipnoza se primenjuje u različite svrhe, koje obuhvataju medicinske, psihološke, terapijske i rekreativne aspekte. 

Kada je reč o medicinskim aspektima, hipnoza može pomoći u smanjenju percepcije bola i upravljanju hroničnim bolom. Koristi se kod pacijenata sa migrenama, artritisom, fibromialgijom, bolovima u leđima i tokom postoperativnog oporavka. Hipnoza se koristi kao dopuna ili zamena za konvencionalne anestetike tokom medicinskih i stomatoloških zahvata, ili za manju hirurgiju, stomatološke intervencije i porođaj. Pomaže u upravljanju simptomima raznih stanja kao što su sindrom iritabilnog creva (IBS) i astma. Hipnoza može da se koristi za smanjenje intenziteta simptoma i poboljšanje kvaliteta života.

Najčešća primena hipnoze poslednjih decenija vezuje se za psihološke i terapijske svrhe. Hipnoza može smanjiti simptome anksioznosti i stresa, pružajući tehnike za opuštanje.  Koristi se kod generalizovanog anksioznog poremećaja, paničnih napada, fobija i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Hipnoza može pomoći u tretiranju depresivnih stanja povećanjem pozitivnog razmišljanja i smanjenjem negativnih misli. Koristi se kao dodatak konvencionalnim terapijama za depresiju. Takođe, pomaže u prevazilaženju negativnih navika kao što su pušenje, prejedanje, i zloupotreba supstanci. Koristi se u programima za prestanak pušenja, gubitak težine i lečenje zavisnosti. U nekim slučajevima, može poboljšati koncentraciju, pamćenje i učenje, pa se može primeniti kod studenata i profesionalaca za poboljšanje performansi. Hipnoza se može primenjivati i kao regresiona terapija, za istraživanje prošlih iskustava i trauma koje mogu uticati na sadašnje ponašanje. Koristi se u psihoterapiji za razumevanje i rešavanje duboko ukorenjenih problema. U nekim diskusijama napominje se da ovaj tretman pomaže sportistima u poboljšanju performansi kroz mentalnu pripremu, povećanje fokusa i smanjenje stresa. Osim za lečenje bolesti zavisnosti, korisnici se najčešće odlučuju za hipnozukada žele da reše probleme sa spavanjem kao što su nesanica i noćne more. Hipnoza se može koristiti u rekreativne svrhe, za zabavu, gde hipnotizer izvodi predstave pred publikom. Koristi se u predstavama gde se dobrovoljci hipnotišu i izvode zabavne radnje pod uticajem sugestija. Njena primena u terapijske svrhe može značajno poboljšati kvalitet života pacijenata suočenih sa bolom, anksioznošću, stresom, depresijom i različitim navikama ili zavisnostima. Važno je napomenuti da hipnoza treba biti vođena od strane kvalifikovanih profesionalaca kako bi se osigurala sigurnost i efikasnost, jer se korisnici često osvrću na činjenicu da se putem interneta vrlo često reklamiraju nedovoljno obučeni hipnotizeri. Sugerišu da je najbolje podvrći se hipnozi ukoliko tom savetuje kvalifikovani lekar specijalista.

Ključni aspekt hipnoze je povećana spremnost osobe da prihvati sugestije, što omogućava terapeutu da predloži pozitivne promjene u ponašanju ili percepciji. Hipnotičko stanje podrazumeva usmerenu pažnju, često na glas hipnotizera ili određenu vizualizaciju. Prema rečima hipnotizera, ova tehnika smanjuje distrakcije i omogućava dublje uranjanje u podsvest. Tokom hipnoze, osoba može doživeti promene u percepciji vremena, prostora, i tela. Olakšava terapeutsku intervenciju i omogućava iskustvo koje bi inače bilo teško postići u budnom stanju.

Zablude i istine o hipnozi

Mnogi korisnici smatraju da je hipnoza beskorisna i da je mnogo učinkovitija klasična psihoterapija. Često ističu da su čuli da hipnotisana gubi kontrolu nad sobom. Istina je da je osoba pod hipnozom obično svesna i može prekinuti hipnozu ako to želi. Jedna od čestih zabluda je da hipnoza ima veze sa magijom ili nadprirodnim. Zapravo, hipnoza je psihološki proces koji se koristi u medicini i psihoterapiji. Međutim, iako mnogi smatraju da  se hipnozom mogu izvući tačne i nepogrešive informacije iz podsvesti. Međutim, sećanja dobijena pod hipnozom mogu biti netačna ili iskrivljena.

Negativni aspekti hipnoze

Hipnoza nije jednako efikasna za sve ljude; neki su prirodno manje sugestibilni i stoga manje podložni hipnotičkim sugestijama. Neki ljudi možda neće doživeti nikakve značajne promene ili koristi od hipnoze, što može dovesti do razočaranja. Hipnoza može povećati rizik od stvaranja lažnih sećanja ili distorzija postojećih sećanja. To može biti problematično, naročito u pravnim situacijama ili tokom terapije, gde tačnost sećanja može biti kritična. Hipnoza može biti zloupotrebljena od strane nekvalifikovanih ili neetičkih praktičara. Pacijenti mogu biti podvrgnuti štetnim sugestijama ili manipulacijama koje mogu pogoršati njihovo stanje ili izazvati emocionalne probleme. Takođe, može izazvati neprijatne emocionalne reakcije, posebno kod osoba sa određenim mentalnim poremećajima. Osobe sa ozbiljnim psihološkim problemima, kao što su disocijativni poremećaji ili psihoze, mogu doživeti pogoršanje simptoma ili emocionalnu nestabilnost.  Iako su retke, nuspojave hipnoze mogu uključivati glavobolje, vrtoglavicu, anksioznost i osećaj konfuzije ili dezorijentacije nakon seanse. Takođe, postoji rizik da pacijent postane previše zavistan od terapeuta koji koristi hipnozu, što može ograničiti sposobnost pacijenta da se nosi sa problemima bez terapeutske podrške i može ometati razvoj samostalnih strategija suočavanja. Hipnoza u terapeutsje svrhe mnogo češće se upotrebljava u svetu, pogotovo u SAD, nego na našem podneblju, gde su pacijenti još uvek skeptični prema ovom načinu lečenja.

HIPNOZA - PREDNOSTI:

• pacijent ne gubi kontrolu nad sobom
• zbog pojačane sugestije prodire se u više nivoe svesti
• nema nuspojave

HIPNOZA - NEDOSTACI:

• ne daje uvek i kod svakog željene rezultate
• ponekad stvara lažna sećanja
• pacijenti mogu biti podvrgnuti štetnim sugestijama