Hiruško vađenje umnjaka iskustva

Umnjaci su osmi i poslednji par zuba koji rastu u vilici. Oni obično niču krajem druge ili u trećoj deceniji života, i oni su se zadržali iz vremena kada su ljudi morali da drobe tvrdu hranu. Zbog evolucije u ishrani, umnjaci su postali nepotrebi, odnosno gube svoju primarnu ulogu. Štaviše, iskustva pokazuju da oni mogu da naprave znatno veću štetu nego korist, zbog čega se neretko preporučuje vađenje umnjaka. Stručnjaci u internet diskusijama navode da postoje klasično, odnosno nehiruško vađenje umnjaka, koje je isto kao i vađenje bilo kog zuba, ali i hiruško vađenje umnjaka, koje se predlaže u slučajevima da umnjaci nisu adekvatno izrasli. Stiče se utisak da su brojni korisnici neopravdano uplašeni, ali u većini slučajeva vađenje prolazi bez većih posledica.

Stručnjaci u internet diskusijama ističu da se vađenje umnjaka preporučuje kada oni izrastaju neadekvatno, ili vrše pritisak na ostale zube. Naime, umnjaci rastu veoma kasno, odnosno u trenutku kada su izrasli i smestili se svi ostali zubi u vilici. To znači da umnjaci nemaju dovoljno mesta da slobodno izrastu, odnosno rastu pod uglom ili se zaglavljuju. Kao takvi, umnjaci mogu da otežaju svakodnevno održavanje oralne higijene, čima se povećava rizik od karijesa, zapaljenje desni ili se javljaju jaki bolovi. Iskustva korisnika foruma govore da im je stomatolog preporučio vađenje umnjaka kada su oni izazvali infekciju desni, propadanje zuba, oštećenje sedmica, bolove ili čak formiranje cista. Stručnjaci ističu da se nešto lakše uklanjaju gornji umnjaci jer se ređe glave u vilici, ali sve zavisi od konkretnog stanja. I u zavisnosti od samog stanja i problema koji umnjaci izazivaju, predlaže se nehiruško ili hiruško vađenje umnjaka.

Učesnici diskusije ističu da se nehiruško uklanjanje umnjaka najčešće predlaže kada je umnjak vidljiv u vilici, a cela procedura izgleda kao klasično vađenje bilo kog druga. Lekari primenjuju lokalnu anesteziju, a zatim koriste različite poluge i klešta za podizanje i vađenje zuba. Zub se dalje pomiče napred-nazad, sve dok lekar ne prekine ligamente koje drže zub. Nakon što se prekine, zub se vadi i cela procedura je gotova. U zavisnosti od prirode vilice svakog čoveka i stanja samog umnjaka, procedura traje između 15 i 45 minuta, što je donekle isto kao i kod vađenja svakog zuba. Iskustva mogu da budu prilično negativna, pre svega jer je potrebno dosta sile i agresivnih pokreta kako bi se izvadio zub, što može da izazove jake bolove, otoke i druge neprijatne reakcije.

Hiruško vađenje umnjaka se prema iskustvima predlaže kada zub nije lako dostupan, što je najčešće slučaj kod potpuno zaglavljenih, ili delimično izniklih umnjaka. Sama procedura je nešto složenija, pre svega jer je i sama situacija komplikovana. Hiruško vađenje obavlja specijalista za oralnu hirurgiju, koji na osnovu snimaka planira operaciju. Nakon anestezije, hirurg pravi mali rez na desnima, kroz koji se dalje koriste pomagala koja lome zub na manje komade. Pošto nije moguće klasično vađenje, zub se uklanja u komadićima, što traje između 20 i 45 minuta. Nakon toga se šije rana, i nastavlja proces oporavka. Iskustva mogu takođe da budu veoma negativna, jer mnogi strahuju od hiruških procedura, ali pacijenti navode da je danas to gotovo rutinska procedura koja nema značajnijh komplikacija.

Iako uglavnom nema komplikacija, iskustva korisnika govore da vađenje umnjaka može da prati nešto duži period oporavka. Nakon vađenja, bilo da je ono hiruško ili nehiruško, javljaju se bolovi koji mogu da traju tri do sedam dana nakon procedure. Ukoliko su zubi zaglavljeni, oporavak može da traje i više od nedelju dana. U veoma retkim slučajevima, može doći do infekcije alveolitisa, kada nestane krvni ugrušak koji štiti ranu. Pored toga, javlja se otok, i to tri do četri dana nakon vađenja, kao i ukočenost i bolovi koji traju 7-10 dana nakon vađenja.

Iskustva govore da tokom oporavka treba pratiti preporuke lekara, koje mogu da olakšaju proces. Pacijenti navode da ne treba ispirati krv vodom i drugim tečnostima, kako bi se što pre stvorio ugrušak koji štiti ranu. Prve noći ne treba spavati na strani na kojoj je umnjak izvađen, a preporučuje se i odmor nekoliko prvih dana nakon vađenja. Za ublažavanje bola se preporučuju lekovi protiv bolova, ali samo oni koje predlaže lekar, odnosno nikako aspirin, analgin ili lekovi koji produžavaju krvarenje. Hladne obloge mogu da umanje otok, a ne preporučuje se ni pušenje prvih 24h nakon vađenja.

Pacijenti koji su morali da izvade umnjak ističu da su bili veoma uplašeni. Umnjaci mogu da predstave problem i kod mladih ljudi koji drže do oralne higijene, i izazovu velike nelagodnosti. Oni opisuju celo iskustvo kao veoma stresno, često bolno i neprijatno, ali ističu da sve prolazi nakon 7-10 dana. S obzirom da su bolovi, propadanje zuba i brojne druge nuspojave uraslih umnjaka znatno veće od bola koji izaziva vađenje, većina ističe da ne treba odlagati. Što se pre obavi vađenje, to su rizici po zdravlje zuba manji. Vađenje umnjaka je danas prilično rutinska procedura, tako da ne treba biti uplašen.

KAD A SE PREPORUČUJE HIRUŠKO VAĐENJE UMNJAKA:

• Kada on krivo raste
• Kada vrši pritisak na ostale zube
• Kada otežava vođenje svakodnevne oralne higijene
• Kada izazovu upalu, bolove i oticanje
• Kada dođe do propadanje umnjaka i okolnih zuba

KOMPLIKACIJE KOJE PRATE HIRUŠKO VAĐENJE UMNJAKA:

• Izaziva bolove koji traju do 10 dana
• Moguće infekcije
• Izaziva oticanje
• Moguć dug oporavak