Šta je, zapravo, štucanje?

Svako od nas, povremeno, se susreće sa dosadnim, ponekad veoma upornim i neprijatnim – štucanjem. Štucanje izaziva grčenje dijafragme, tačnije nadražaj nerva pod nazivom “Nervus phrenicus“. Štucanje je najčešće potpuno bezazlena reakcija našeg organizma do koje može doći usled različitih okolnosti i prestanak štucanja se najčešće dešava sam od sebe nakon određenog vremena. Ipak, postoje i brojna, ozbiljna, medicinska stanja koja mogu izazvati štucanje, a neka od njih su tumor na mozgu, dijabetes, hepatits, pankeatitis. Takođe, štucanje može biti povezano sa visokim ili niskim nivoom šećera, astmom, problemima sa bubrezima i jetrom ili iritacijama bešike ili čak trudnoćom. Kao što smo već pomenuli, najčešće štucanje nema veze ni sa jednim od ovih stanja , ali ukoliko samo od sebe ili usled praktikovanja određenih “narodskih“ metoda štucanje ne prolazi u periodu od 48 sati potrebno je obratiti se lekaru kako bi se ustanovio potencijalni uzrok koji izaziva štucanje.

Nacionalna organizacija za retke poremećaje (National Organization for Rare Disorders) opisuje štucanje kao “nehotično grčevito stezanje mišića u dnu pluća, odnosno dijafragme, praćeno brzim zatvaranjem glasnih žica.“

Kako zaustaviti štucanje?

Do štucanja može doći iz više različitih razloga, ali ipak tačan uzrok nastanka štucanja nije poznat. Najčešće do štucanja dolazi usled brzog jedenja i gutanja vazduha, konzumiranja hladnih napitaka ili ljutih jela, ili usled uzbuđenja i stresnih situacija. Usled takvih situacija dolazi do grčenja dijafragme koje dovodi do širenja pluća uz trzaj, dok se deo dušnika u kome se nalaze glasne žice zatvara velikom brzinom. Taj proces dovodi do prekida dotoka vazduha i na taj način se proizvode veoma karakteristični “hik“ zvukovi.

Štucanje je stanje koje se može javiti kod ljudi svih uzrasta, ali su deca čak najsklonija štucanju i to za vreme ili posle obroka. Kao i kod odraslih, do štucanja i kod dece najčešće dolazi usled prebrzog unošenja hrane ili ukoliko dođe do prejedanja, pa je tako štucanje često znak da je bebe sita. Zbog nedovoljne sinhronizacije disanja i gutanja, bebe istovremeno udišu vazduh i gutaju hranu zbog čega dolazi do štucanja. Jedini savet kojim se može izbeći štucanje jeste raspoređivanje hrane na manje obimne obroke kao i pravljenje češćih pauza za podrigivanje.

Kako zaustaviti štucanje?

U narodu postoje brojna verovanja i metode za prestanak štucanja, većina njih je banalna i kose se sa mitom, ali ljudi tvrde da im određene metode zaista pomažu.

Zadržavanje daha

Visoka koncentracija ugljen-dioksida u krvi inhibira štucanje dok niska koncentracija ugljen-dioksida podstiče štucanje. Upravo na ovaj način se dijafragma opušta što pomaže u zaustavljanju štucanja. Na ovaj način funckionišu mnoge jednostavne metode koje se smatraju veoma učinkovitim za zaustavljanje štucanja. Najpopularnija metoda jeste zadržavanje daha nakon dubokog udisaja, a pored nje disanje u papirnu kesu je takođe jedna od veoma popularnih metoda. Obe metode je, za postizanje rezultata, potrebno ponoviti po nekoliko puta.

Mehaničko opuštanje dijafragme

Za razliku od prethodnog saveta, kod mehaničkog opuštanje dijafragme ne koristi se ugljen-dioksid već se mehaničkim pokretima vrši pritisak na dijafragmu koji rezultira istim ishodom – zaustavlja štucanje.

Prvi način je da, nežno, rukama pritiskate dijafragmu, jer pritisak na mišić, odnosno dijafragmu, može pomoći u njegovom opuštanju što će dovesti do zaustavljanja štucanja. Drugi način je da se postavite u položaj u kome sklupčani grlite svoja kolena. Ovaj način radi po istom princpi – vršenja pritiska na dijafragmu, ali se čak smatra učinkovitijim od prvog. Poslednji primer mehaničkog opuštanja jeste naginjanje napred čime takođe vršite istim tip pritiska na dijagrafmu, opušteta je i polako zaustavljate štucanje.

Stimulisanje vagalnog živca

Iako vam najverovatnije ova metoda zvuči potpuno nepoznato, uskoro ćete saznati da pod nju spadaju koraci koje ste sigurno nekada primenili. Počećemo od toga šta je, odnosno gde se nalazi, vagalni živac – vagalni živac ili živac lutalac je živac koji se proteže od mozga do stomaka prolazeći kroz dijafragmu. Zbog pozicije vagalnog živca se, njegovom stimulacijom, zapravo stimuliše i sama dijafragma čime se može smanjiti ili zaustaviti štucanje. Stimulacija vagalnog živca, odnosno nerva može se postići na nekoliko načina.

• Brzo ispijanje vode - Ovo je metoda koju ste do sada sigurno već primenjivali, samo niste znali na koji tačno način funkcioniše. Zapravo je brzo ispijanje vode jedan od najčešćih i najpopularnijih načina za stimulisanje vagalnog nerva i zaista su velike šanse da će vam ova metoda pomoći da umanjite ili zaustavite štucanje.

Kad je reč o brzom ispijanju vode, postoji nekoliko varijacija koje nemaju konkretna objašnjenja, već se zasnivaju na tome da je baš taj način nekome pomogao. U vezi sa tim postoje preporuke da se voda ispija brzo dok je zapušen nos ili čak da se voda pije dok ste savijeni čime se zapravo povezuje nekoliko različitih metoda u jednu.

• Grgutanje vodom - Ova metoda pre svega stimulište mišiće nepca koji su povezani sa vagalnim nervom što znači da i ova metoda može pomoći kod stimulacije vagalnog nerva – odnosno kod zaustavljanja štucanja.

• Povlačenje jezika - Iako zvuči suludo, povlačenje za jezik takođe stimuliše vagalni nerv. Kod ove metode morate biti veoma oprezni kako bi imalo efekta, a ipak prošlo bez povreda. Povlačenje jezika mora biti dovoljno odsečno i snažno kako bi se stimulisao vagalni nerv, ali ne preterano snažno kako se ne biste povredili. Ukoliko bismo birali, ovo je poslednja metoda koju bismo odabrali za stimulisanje vagalnog nerva, jer postoje velike šanse da ćete nastaviti sa štucanjem, samo uz bolove.

• Strahom se podstiče vagalni živac - Jedna od najpoznatijih metoda jeste – uplašiti nekoga. Ono što verovatno niste znali jeste da je uloga vagalnog živca da reaguje na strah. Pa tako, ukoliko vas neko uplaši vaš vagalni nerv će odreagovati i tako stpirati štucanje.

Medicinski načini

Poslednji, ali ponekad neophodan način jeste korišćenje lekova. Potrebu da se zbog štucanja obrate lekaru imalo je veoma malo ljudi, jer su prethodno navedene metode u najvećem broju slučajeva učinkovite, ili štucanje prolazi samo od sebe. Ipak, ukoliko je štucanje povezano sa nekim od zdravstvenih problema što u početku ne možete samostalno proceniti, neophodno je da se obratite lekaru. Ukoliko do toga dođe, najčešće se propisuju lekovi čije dejstvo pomaže u opuštanju mišića, a samim tim i kod zaustavljanja štucanja. Lekovi koji se u najvećem broju slučajeva preporučuju su antipshilotici ili antiemetici (koji su primarno namenjeni zaustavljanju povraćanja), odnosno: hlorpromazin, haloperidol i metoklopramid. Ukoliko lekar posumnja da je štucanje povezano sa nekim od težih zdravstvenih stanja moguće je da će vas uputiti na dalje ispitivanje kako bi se, pored zaustavljanja štucanja otkrio i uzrok njegovog nastanka.

Štucanje ume da bude veoma iritantno onome kod koga se javlja, dok okruženju “hik“ zvukovi mogu biti veoma zabavni. Ukoliko je štucanje veoma intenzivno može doći do bolova u stomaku izazvanih jakim grčenjem stomačnih mišića, odnosno dijafragme, te može biti veoma iritantna pojava. Iako se kod nekih ljudi štucanje javlja češće, kod nekih ređe, ne postoje neka konkretna pravila i šeme kojima možete biti sigurni da do štucanja neće doći, zato ukoliko dođe posegnite za nekom od navedenih metoda ili iskombinujte više njih i pomolite se da će štucanje nestati što pre.

Da li ste vi do sada isprobali neki od navedenih saveta za zaustavljanje štucanja? Ukoliko jeste, podelite sa nama vaša iskustva ili, ukoliko imate neke druge metode podelite ih sa nama.