Komisija za VTO iskustva

Vantelesna oplodnja (VTO) je medicinska procedura koja se koristi kako bi se pomoglo parovima koji imaju problema sa začećem i trudnoćom. Ova tehnika uključuje kombinaciju uzimanja jajnih ćelija i spermatozoida izvan tela (vantelesno) i njihovo spajanje u laboratorijskim uslovima kako bi se stvorila oplodnja. Nakon toga, oplodjena jajna ćelija se vraća u matericu žene, gde se, ukoliko je procedura uspešna nastavlja razvoj fetusa. U našoj zemlji i regionu sve je više parova koji se prijavljuju za postupak vantelesne oplodnje. Konktretno u Srbiji, prema poslednjim podacima, preko 100.000 parova bori se sa problemom neplodnosti. U Beogradu se svaki peti par opredeljuje na vantelesnu oplodnju, dok je na niou države to slučaj sa svakim sedmim parom. Najčešća forma vantelesne oplodnje je In vitro fertilizacija koja podrazumeva uzimanje jajnih ćelija i spermatozoida, spajanje istih u laboratorijskim uslovima kako bi se ostvarila oplodnja, a zatim vraćanje embrija u matericu. Intracitoplazmatska injekcija spermatozoida se koristi kada postoji problem sa kvalitetom ili brojem spermatozoida. Jedan spermatozoid se direktno ubrizgava u jajnu ćeliju kako bi se postigla oplodnja. Ako par ima problema s vlastitim jajnim ćelijama ili spermatozoidima, mogu se koristiti donirane jajne ćelije ili spermatozoidi, što je od nedavno omogućeno i u našoj zemlji.

U Srbiji, postoje razlike između vantelesne oplodnje (VTO) u državnim i privatnim bolnicama, kako u pogledu pristupa tako i u pogledu dostupnih usluga. Jedna od najuočljivijih razlika između državnih i privatnih bolnica je cena. VTO procedure u privatnim klinikama obično su znatno skuplje u poređenju sa državnim bolnicama. Državne bolnice obično nude VTO po znatno nižim ili čak subvencionisanim cenama za pacijente. Državne bolnice u Srbiji obično imaju ograničene resurse i kapacitete za VTO procedure, što podrazumeva da su liste čekanja duže ili ograničene u vezi s brojem pacijenata koji mogu biti primljeni. Privatne klinike obično imaju veću fleksibilnost u vezi sa terminima, kao i kraće liste čekanja. Iako postoje izuzeci, privatne klinike obično imaju reputaciju pružanja višeg nivoa usluge i brige o pacijentima. To može uključivati personalizovan pristup, bolju dostupnost lekara, moderniju opremu i veći stepen udobnosti za pacijente. S druge strane, državne bolnice mogu imati ograničenije resurse i infrastrukturu. Kriterijumi za prijem pacijenata mogu se razlikovati između državnih i privatnih bolnica. Državne bolnice obično pružaju usluge na osnovu određenih medicinskih kriterijuma i često imaju ograničenja u vezi sa godinama pacijentkinje ili drugim faktorima. Privatne klinike obično imaju fleksibilnije kriterijume i mogu prihvatiti pacijente koji možda ne ispunjavaju stroge medicinske kriterijume za VTO u državnim bolnicama.Pacijenti sugerišu da bi zainteresovani trebalo da detaljno istraže obe opcije pre donošenja odluke o VTO i da uzmu u obzir svoje finansijske mogućnosti, medicinske potrebe i preferencije u pogledu pružanja usluga.

Međutim, upravo zbog finansijskog momenta, mnogi parovi koji ispunjvaju uslove za VTO o trošku RFZO-a, odlučuju se za državne klinike ne bi li se ostvarili kao roditelji. Učesnici u internet diskusijama obaveštavaju da se postupci vantelesne oplodnje o trošku države mogu uraditi u svim klinikama iz plana mreže za vantelesnu oplodnju u Srbiji, što uključuje 7 državnih i 15 privatnih ustanova, a na komisiju za te postupke parovi idu u okviru državnih Centara u kojima se obavljaju postupci BMPO. U njima se nalaze stručne komisije.

Komisija za VTO

Da bi se došlo do komisije koja će odobriti postupak vantelesne oplodnje, pre svega treba sakupiti neophodne analize, a uputi za obpartnera overavaju se u nadležnoj filijali kojoj parovi teritorijalno pripadaju. Stručne komisije primaju parove prema mestu boravka, i to Klinički centar Vojvodine, Opšta bolnica Subotica, Klinički centar Niš, Klinički centar Srbije u Beogradu, Ginekološko akušerska klinika Narodni front, Opšta bolnica Valjevo i Klinički centar Kragujevac. Komisija za vantelesnu oplodnju (VTO) u Srbiji igra ključnu ulogu u procesu regulisanja i nadgledanja VTO procedura širom zemlje. Ova komisija, koja funkcioniše pod okriljem Ministarstva zdravlja ili drugih nadležnih tela, obično ima ključnu ulogu i odgovornost da odobri početak procesa parovima. Jedna od dužnosti stručne komisije je regulisanje VTO procedure. Regulisanje VTO procedure podrazumeva postavljanje smernica, propisa i standarda koji definišu način pružanja vantelesne oplodnje (VTO) u određenoj jurisdikciji. Ovaj proces obuhvata uspostavljanje pravnih, etičkih, medicinskih i proceduralnih smernica kako bi se osigurala sigurnost, kvalitet i transparentnost VTO tretmana. Regulisanje VTO procedure ima za cilj osigurati sigurnost i kvalitet tretmana. To može uključivati zahteve za redovne inspekcije klinika i laboratorija koji pružaju VTO usluge, kao i zahteve za obuku i sertifikaciju osoblja koje učestvuje u tretmanu. Komisija takođe izdaje dozvole i licence privatnim klinikama ili bolnicama koje žele pružati VTO usluge. Takođe, nadgleda VTO klinike i bolnice kako bi osigurala poštovanje propisa i pravilnu primenu procedura. To može uključivati inspekcije klinika, pregled medicinske dokumentacije i praćenje ishoda VTO tretmana. Komisija može biti odgovorna za donošenje odluka o etičkim pitanjima i kontroverzama koje se tiču VTO, kao što su pitanja vezana za donaciju jajnih ćelija ili embriona, ili upotrebu određenih tehnika poput genetskog testiranja embriona, a pruža i edukaciju i informacije lekarima, osoblju i pacijentima o VTO procedurama, kao i o pravima i obavezama u vezi sa ovim tretmanom.

Odluka o tome koji parovi mogu ući u proces vantelesne oplodnje (VTO) obično se donosi na osnovu medicinskih, etičkih i pravnih kriterijuma koji su postavljeni od strane regulatornih tela, tačnije stručne komisije za VTO. Komisija će prvo proceniti medicinske indikacije i potrebe para. To može uključivati procenu reproduktivnih problema, kao što su blokirane jajovode, niska plodnost kod muškaraca, endometrioza ili neplodnost neobjašnjivog uzroka. Parovi će obično morati da prođu određene medicinske testove kako bi se utvrdilo da li su kandidati za VTO tretman. U nekim jurisdikcijama postoji starosna granica za ulazak u VTO tretman. Ovo može varirati u zavisnosti od lokalnih zakona i smernica, ali neke komisije mogu ograničiti VTO na parove određene starosne dobi zbog povećanog rizika za majku i dete kod starijih trudnica. troškovi VTO tretmana mogu biti visoki, posebno u privatnim klinikama. Komisija može razmotriti finansijsku sposobnost para da pokriju troškove tretmana pre nego što im dozvoli da uđu u proces VTO. Parovi koji ulaze u VTO proces često prolaze kroz psihološku procenu kako bi se utvrdilo da li su emocionalno i mentalno spremni za ovu vrstu tretmana. To uključuje procenu emocionalne stabilnosti, sposobnost upravljanja stresom i podršku porodice. Komisija takođe može razmotriti etičke i pravne aspekte vezane za VTO, kao što su prava i obaveze donora, postupci čuvanja i upotrebe reproduktivnih materijala, i pitanja vezana za donaciju embriona ili jajnih ćelija. U Srbiji, komisija za vantelesnu oplodnju (VTO) obično se sastoji od stručnjaka iz različitih oblasti relevantnih za VTO procedure. Tačan sastav komisije može varirati, ali uobičajeno uključuje ginekologe, endokrinologe, genetičari, psihijatri, stručnjaci za bioetiku, ali i pravnici. Korisnici su uglavnom zadovoljni radom stručnih komisija u Srbiji. S druge strane, smatraju da se ponekad predugo čeka na papirologiju koja stiže iz RFZO. U toku procene kod komisije, pacijentkinje napominju da između ostalog, radi se ultra zvuk, pa je pregled moguć i u toku ciklusa. Jedan od glavnih izvora nezadovoljstva može biti dug period čekanja na VTO tretman u državnim klinikama. Lista čekanja uglavnom je dugačka zbog ograničenih resursa i kapaciteta, što može dodatno produžiti proces već emotivno napornog putovanja parova ka roditeljstvu. Neki parovi nezadovoljni su zbog nedostatka pristupa informacijama o VTO procedurama ili nedovoljnom podrškom od strane klinika. Nedostatak jasnih smernica i pravovremene komunikacije može otežati parovima da se osećaju podržano tokom ovog procesa.

KOMISIJA ZA VTO - PREDNOSTI:

• satavljena od stručnjaka
• prati jesne zakonske regulative
• profesionalno obavlja svoj posao

KOMISIJA ZA VTO - NEDOSTACI:

• nedovoljno informacija o radu komisije
• predugačke liste čekanja na komisiju za državne bolnice