Palexia iskustva

Bolovi su neizostavni ali veoma neprijatni deo života, i oni se javljaju kao alarmni sistem tela na povrede ili oštećenja nerava, tkiva, kostiju i mišića. Najveći broj bolova svrstava se u grupu akutnih, odnosno povremenih bolova koji se upravo javljaju kao reakcija na povrede i prelome, a oni prema intenzitetu variraju od blagih do jakih bolova, koji umnogome mogu da naruše normalno funkcionisanje. Kada se jave jaki akutni bolovi koji ne mogu da se kontrolišu drugim lekovima, ili oni nemaju izraženo dejstvo, lekari prepisuju opioidne analgetike kao što je Palexia. Reč je o leku protiv jakih, akutnih bolova koji deluje analgetski putem centralnog nervnog sistema, zbog čega ima i opioidno dejstvo, što plaši brojne konzumente. Iskustva govore da je lek u velikoj meri ublažio bolove, ali uz nuspojave i potencijalne rizike koje donose lekovi iz ove grupe.

Lekari u internet diskusijama ističu da lek Palexia sadrži aktivnu supstancu tapentadol, koja ga svrstava u grupu lekova koji se nazivaju opioidni analgetici. Ovaj aktivni sastojak aktivira nervne ćelije u mozgu, odnosno u centralnom i perifernom nervnom sistemu, i deluje na deo koji se naziva opioidni receptori. Aktivna supstanca blokira signale između receptora i tela, odnosno neurotransmitera, čime se kontroliše i umanjuje bol. Međutim, ovakvim dejstvom na centralni nervni sistem, lek može da ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti, tako da može da izazove jaku pospanost, dezorijentaciju, vrtoglavicu ili glavobolju. Zbog toga se na gotovo svim forumima ističe da treba biti oprezan tokom terapije, i lek uzimati strogo prema uputstvima lekara.

S obzirom na mehanizam delovanja leka Palexia, ističe se činjenica da treba biti u potpunosti otvoren tokom razgovora sa lekarom. Naime, lek ima brojne interakcije sa drugim lekovima, posebno sa lekovima za sedaciju i smirenje, antidepresivima, lekovima protiv bolova i drugim lekovima koji se prepisuju ili izdaju bez recepta. Tako stručnjaci ističu da Palexia uz antidepresive i antipsihotike može da poveća rizik od nastanka konvulzija. Kod pacijenata koji uzimaju lekove za smirenje i uspavljivanje, kao što su benzodiazepini, anksiolitici, morfin ili opioidi, lek može da poveća rizik od nastanka teškoća pri disanju, dremljivost, kome ili čak životno ugrožavajuće nuspojave. Uz lekove koji utiču na nivo seratonina, Palexia može da izazove takozvani seratoninski sindrom, koji je retko, ali životno ugrožavajuće stanje koje podrazumeva nevoljne, ritmičke kontrakcije mišića, uznemirenost, znojenje, visoka temperatura.

Kod pacijenata koji moraju da uzimaju navedene lekove, lekari odlučuju o bezbednosti i smanjuju doze na najmanje bezbedne a delotvorne. Ukoliko su nuspojave jake, lekari mogu predložiti ukidanje ili promenu terapije. Lek Palexia ne sme da se uzima uz alkohol, jer može da pojača dejstvo pospanosti. Zbog dejstva na psihofizičke sposobnosti, za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilima. Uobičajna doza kod odraslih je jedna tableta svakih 4-6 sati, a ne preporučuju se dnevne doze veće od 700 mg dnevno. Lekar može da prilagodi vremenski interval između dve tablete konkretnom stanju, a postoji i retard varijanta sa dužim oslobađenjem, koja se preporučuje kod hroničnih bolova i uzima se ređe. Iskustva ističu da treba biti oprezan, jer postoji rizik od predoziranja. U tom slučaju se javljaju promena izgleda zenice, povraćanje, ubrzano lupanje srca, epileptični napadi i slično.

Iako su iskustva sa dejstvom leka Palexa pretežno pozitivna, te brojni pacijenti ističu da su primetili olakšanja, oni pozivaju na oprez tokom terapije, posebno za vreme ukidanja. Naime, prerani ili nagli prestanak terapije može da izazove ponovu pojavu boli, ali može da stvori i zavisnost, sa simptomima apstinencije. Kod pacijenata se nakon naglog ukidanja leka mogu javiti osećaj nemira, suzenje očiju, znojenje, drhtavica, razdražljivost, uznemirenost, slabost, grčevi, ubrzan puls i slični. Zbog toga lekari najčešće preporučuju postepeno smanjenje doza, sve do potpunog “skidanja” sa leka. Iskustva zato govore da nikako ne treba prekidati terapiju na svoju ruku.

Pored rizika od zavisnosti, iskustva govore da lek Palexia može da izazove različite nuspojave, koje su uglavnom povezane sa mehanizmom delovanja na CNS. Lek može da izazove ozbiljne nuspojave koje zahtevaju posebnu pažnju, i to su najčešće jake alergijske reakcije sa otežanim disanjem, oticanjem i crvenilom na koži. Kod starijih i iscrpljenih pacijenata lek može da izazove usporeno ili plitko disanje, i to su stanja o kojima odmah treba obavestiti lekara, koji dalje odlučuje o terapiju. Znatno blaže, ali veoma česte nuspojave jesu mučnina, povraćanje, uz vrtoglavicu, pospanost i glavobolju. O tome veoma često govore pacijenti koji su koristili lek, ali ističu da je potrebno privikavanje. Česte nuspojave su smanjeni apetit i stomačni problemi kao što su proliv, zatvor ili loše varenje. Pacijenti često prijavljuju i uznemirenost, probleme sa spavanjem, grčeve u mišićima i osećaj umora i iscrpljenosti, dok povremeno mogu da se jave poremećaji pažnje, depresija, euforija, razdražljivost ili utrnulosti.

Zadovoljni pacijenti kojima je lek Palexia pomogao kod jakih, akutnih bolova, a koji su iskusili određene nuspojave ističu da je potrebno nešto vremena na privikavanje. Međutim, oni ističu da im je lek znatno umanjio bolove, zbog čega su zadovoljni. Sa druge strane, organizam svakog pacijenta je jedinstven, što znači da jedan lek ne mora da deluje isto kod svih. Kod nekih je samo izazvao pospanost i neznatno umanjenje bolova, tako da je potrebno prilagođavanje i eksperimentisanje.

PREDNOSTI LEKA PALEXIA:

• Preporučuje se kod jakih, akutnih bolova
• Deluje na centralni i periferni nervni sistem i blokira prenos signala
• Preporučuje se kod jakih bolova nakon preloma, operacija, povreda ili stanja kao što je diskus hernija
• Postoji i retard varijanta sa produženim oslobođanjem za hronične bolove
• Deluje veoma brzo i ublažva bolove

NEDOSTACI LEKA PALEXIA:

• Utiče na psihofizičke sposobnosti
• Može da izazove brojne nuspojave
• Može da izazove zavisnost, pa je neophodno povremeno ukidanje terapije