Sirdalud iskustva

Sirdalud (tizanidin) je lek koji lekari prepisuju osobama sa jakim mišićnim spazmima, ukočenošću i bolovima koji nastaju zbog neuroloških ili ortopedskih problema. Lek utiče na prenaglašenu vezu između nerava i mišića i smanjuje bolno stezanje mišića koje telo samo proizvodi. Pacijenti ga najčešće dobijaju u situacijama kada se mišić ne opušta sam, kada se bol širi duž kičme ili noge i kada je pokret postao težak ili skoro nemoguć.

Najčešći prvi kontakt pacijenata sa ovim lekom je kod intenzivnih bolova u leđima ili vratu. Opisuju stanje kao ukočen deo tela koji ne reaguje na masažu, istezanje ili obične analgetike. Kod takvih slučajeva Sirdalud se pokazuje kao lek koji može da otkoči mišić, tako da već posle sat vremena mišići postanu mekši, a pokret manje bolan. Narednog dana pacijenti često primećuju lakši ustanak iz kreveta i niži niži opšti nivo bola.

Slično je i kod uklještenog nerva ili išijasa. Tizanidin ne može rešiti izvor pritiska na nerv, ali smanjuje sekundarni grč koji pojačava sve simptome. Mnogi pacijenti opisuju da im nakon nekoliko doza hod postaje izvodljiviji, da više nemaju stalni osećaj zatezanja u nozi i da lakše podnose fizikalnu terapiju. Očekivanja moraju biti realna: lek smanjuje mišićnu kontrakciju, ali ne rešava uzrok kao što su diskus hernija ili upala nervnog korena.

Kod hroničnih neuroloških bolesti njegovo dejstvo je još očiglednije. Pacijenti sa multiplom sklerozom često imaju probleme sa nevoljnim grčenjem nogu, ukočenošću i noćnim spazamima. Sirdalud ublaži te epizode i omogući mirniji san. U rehabilitaciji posle moždanog udara smanjuje preteranu napetost u ruci ili nozi, što pomaže i rehabilitatorima i samom pacijentu. Kod osoba sa cerebralnom paralizom doprinosi tome da pokret bude manje „zaključan“, a sedenje i održavanje položaja udobnije. Prilikom korišćenja leka često se javlja i pospanost, koja je očekivana, posebno prvih dana. Manje mobilnost može delovati čudno onima koji prvi put piju ovakav lek, jer telu treba vremena da se navikne na novi raspon pokreta.

Iako se nuspojave ne javljaju kod svih, najčešće su pomentua pospanost, slabost mišića, vrtoglavica i suva usta. U većini slučajeva nuspojave su blage i prolaze posle nekoliko dana. Kada se koristi u malim dozama (npr. 2 mg uveče kod ukočenih leđa), ljudi ih često i ne primete. Veće doze koje se koriste kod teških neuroloških spastičnosti mogu izraženije da uspore reakcije, pa lekari tada pažljivo podižu dozu i prate pacijenta. Važno je naglasiti da nagli prekid leka nije preporučen, jer može izazvati povratni porast pritiska ili lupanje srca.

Terapija se obično postepeno uvodi. Kod običnih bolnih spazama lek se pije kratko, dok se stanje ne smiri. Kod neuroloških poremećaja koristi se duže vreme, ali pod nadzorom lekara, jer doza zavisi od intenziteta grča, fizikalne terapije i dnevnih aktivnosti pacijenta. Većina pacijenata primeti najjači efekat u prvoj nedelji, kada telo odgovori na opuštanje i dozvoli normalnije pokrete.

U realnoj primeni Sirdalud najviše koristi osobama kod kojih je bol posledica mišićnog spazma. Ako je problem čista upala diska bez spazma, neuropatski bol ili oštećenje tetiva, efikasnost će biti manja. To je i razlog zbog kojeg neki pacijenti prijave da im „nije pomoglo“ – jednostavno nije bio pravi lek za njihov tip bola.

Alternativa postoji, i lekari ih biraju prema vrsti simptoma. Umesto tizanidina, često se koriste baklofen ili diazepam, a kod nekih pacijenata i metokarbamol. Razlika je u načinu delovanja i podnošljivosti – diazepam je efikasan, ali izaziva pospanost i nije za dugotrajnu upotrebu, baklofen je snažniji kod neuroloških spastičnosti, dok je Sirdalud generalno bolji izbor kada treba pogoditi balans između opuštanja mišića i zadržavanja funkcionalnosti