Turistička viza za Ameriku iskustva

Ukidanjem viza, poseta stranim država je znatno olakšana, ali na žalost, tek mali broj država ima privilegiju, odnosno pasoš uz pomoć kojeg mogu da uđu u Ameriku bez validne vize. Ljudi iz Srbije pre nego što uopšte razmišljaju o poseti Americi moraju prvo da apliciraju za vizu, a iskustva govore da je nakon administracije predsednika Trampa, ceo proces znatno pooštren. Razlog je velika broba protiv neželjenih migranata koji naseljuju Ameriku, pa se stiče utisak i da se turistička viza za Ameriku veoma teško dobija. Iskustva putnika koji su aplicirali za turističku vizu govore da svi koji žele da posete Ameriku bez namere da tamo rade ili ostanu zauvek, moraju da uvere konzule u tako nešto, a ceo proces može da bude prilično komplikovan.

Učesnici diskusije objašnjavaju da turistička viza za Ameriku garantuje potencijalnim putnicima da mogu da uđu u državu i tamo posećuju znamenitosti, svoju rodbinu, ili odu na određene medicinske intervencije, kongrese ili konferencije ili amaterska sportska putovanja. Zbog toga se prema njihovim rečima razlikuju tri različite turističke vize. B-1 viza je namenjena poseti Amerike iz poslovnih razloga, i za nju apliciraju putnici koji žele da prisustvuju konferencijama, kongresima, seminarima ili psolovnim sastancima. B-2 turistička viza je namenjena upravo u turističke svrhe, odnosno ljudima koji posećuju porodicu, idu na lečenje ili amaterska sportska putovanja. Na kraju B1-b2 viza predstavlja kombinaciju dva tipa.

Iskustva pokazuju da svi koji žele da apliciraju za turističku vizu za Ameriku, moraju prvo da ispune određene uslove. Na prvom mestu, potencijalni putnici moraju da imaju status u zemlji iz koje dolaze, što znači da su zaposleni, u penziji ili još pohađaju školu ili studije. Status garantuje administraciji da imate razloga da se vratite, odnosno da nećete ostati u Americi nelegalno. Putnici koji posećuju porodicu ili prijatelje moraju da pribave poziv za posetu, čime se ograđuju da putnici stvarno imaju rodbinu koju žele da posete. Na kraju, potencijalni putnici moraju da dokažu da oni ili prijatelji koji ih pozivaju imaju dovoljno finansijskih sredstava za putovanje, odnosno da neće biti teret države i tražiti pomoć ili posao kako bi se vratili u zemlju iz koje dolaze.

Aplikanti koji ispunjavaju ove uslove, kreću u proceduru za dobijanje turističke vize za Ameriku, koja prema iskustvima mnogih, može da bude veoma naporna, i ne garantuje da će viza biti odobrena. Svi potencijalni putnici moraju da na sajtu imigracione službe podnesu online zahtev za neuseljeničke vize i plate taksu za obradu aplikacije. Zahtev se podnosi posebnim obrascem, a taksa za obradu košta oko 160 dolara. Dalje sledi zakazivanje intervuja u ambasadi Amerike, što prema iskustvima mnogih, zbog velikih gužvi, može da bude i šest meseci unapred. Oni nešto iskusniji objašnjavaju da se termini veoma često otvaraju, ali veoma brzo popunjuju, pa oni dovoljno ažurni koji redovno posećuju aplikaciju i sajt za prijavljivanje mogu da dođu i do nešto bržeg termina. U međuvremenu, vreme od podnošenja aplikacije do samog konzularnog intervjua se opisuje kao vreme obrade zahteva, i većina se slaže da za to vreme treba veoma temeljno pripremiti interviju i svu dodatnu dokumentaciju, kao što su dokazi o statusu ili poziv za boravak prijatelja, rodbine, ili poziv na konferenciju ili kongres.

Intervju za turističku vizu za Ameriku, prema iskustvima brojnih putnika koji se prvi put susreću sa nečim takvim, može da bude veoma stresno iskustvo. Sam poziv nakon zakazivanja navodi da na intervju treba doći makar 15 minuta ranije, a ulazak u ambasadu može da potraje zbog temeljne bezbednonosne provere. Mere opreza su slične kao na aerodromu, pa svi putnici prolaze kroz skener, ostavljaju mobilni ili laptop i ostale elektronske uređaje. Nakon toga, osoblje upućuje putnike u zgradu u kojoj se održava intervju. Na samom ulasku, svi putnici sa šaltera dobijaju svoj redni broj, a zatim sede u čekaonici koja liči na banku, sve dok se na jednom od šaltera ne pojavi njihov broj. Iskustva pokazuju da osoba može biti prozvana i više puta, kako bi dostavila dokumentaciju, otiske prstiju ili sam intervju. Intervju je prema rečima mnogih veoma stresan, i može da potraje od svega 2-3 do čak 15 minuta. Iskustva govore da tokom intervuja treba biti maksimalno opušten, ali i pripremljen u smislu jasnih odgovora na pitanja. Najčešća pitanja se odnose na razlog posete Americi, vreme trajanja putovanja, mesta koja se posećuju, porodici ili prijateljima koji pozivaju, fakultetu ili školi. Na kraju intervjua, konzul sapoštava rezultate koji mogu da budu viza je odobrena, zahtev za vizu je odbijen, ili administrativno procesuiranje.

Uopšteno, većina se slaže da konzuli i pre intervjua, odnosno na osnovu statusa samog aplikanta, znaju da li će on dobiti vizu, ali intervju može da posluži za ubeđivanje konzula u suprotno. U slučaju da postoji bilo kakva sumnja da aplikant može ostati nelegalno u zemlji, bez obzira na svu pribavljenu dokumentaciju i intervju, konzul može da odbije zahtev za vizu, i to bez obaveze da objasni zašto je zahtev odbijen. U slučaju da status aplikanta odgovara, odnosno da je reč o starijim ljudima koji su zaposleni ili u penziji i posećuju decu ili rodbinu koja je u Americi, šanse za odobravanje vize su velike, iako čak u nekim slučajevima fali dodatna dokumentacija. U nekim slučajevima, turistička viza za Ameriku može da ode dalje na administrativno procesuiranje, što znači da su potrebna dalja razmatranja u kojima ambasada dalje obrađuje zahtev, a to može da potraje i do 60 dana.

U slučaju da je viza odbijena, korisnici mogu ponovo da apliciraju ukoliko se njihov status u međuvremenu promeni, o čemu svedoče ljudi koji su i 4-5 puta podnosili zahtev. Ako je viza odobrena, ambasada zadržava pasoš, a korisnici mogu da ga preuzmu u DHL predstavništu sa vizom. Viza se dobija na period od 1 do čak 10 godina, ali to ne znači da turisti mogu toliko da ostanu u Americi. To označava samo period u kome imaju dozvoljen ulazak u državu, dok imigracioni službenici određuju koliko dugo turisti mogu ostati u zemlji. To maksimalno iznosi šest meseci, ali veoma je važno ispoštovati datum do kada putnici moraju da napuste zemlju. Učesnici diskusije navode da službenici čak mogu i da odbiju ulazak u zemlju iako putnici imaju vizu, ali takva iskustva su veoma retka.

TURISTIČKA VIZA ZA AMERIKU – PREDNOSTI:

• Dozvoljava putnicima da prisustvuju poslovnim sastancima i kongresima
• Dozvoljava putnicima da posete rodbinu
• Dozvoljava puitnicma da odu na ameterske sportske manifestacije ili lečenjei procedure
• Zaposleni aplikatni koji imaju dobro finansijsko tanje i rodbinu ili prijatelje koji ih pozivaju imaju velike šanse za vizu
• Može da traje od 1 do 10 godina
• Dozvoljen boravak do 6 meseci

TURISTIČKA VIZA ZA AMERIKU – NEDOSTACI:

• Zbog oštrih mera, zahtevi se lako odbijaju
• Ukoliko status putnika ne odgovara zahtevima, zahtev se lako odbija
• Čekanje na intervju može da bude dugo
• Novac za obradu aplikacije se ne refundira
• Intervju može da bude stresno iskustvo
• Konzuli uglavnom na osnovu dostavljenih dokumenata znaju da li je zahtev odbijen ili odobren