Višak plodove vode iskustva

Plodova voda, poznata i kao amnionska tečnost, bistra je, providna tečnost koja okružuje i štiti fetus u materici tokom trudnoće. Ova tečnost se nalazi unutar amnionske membrane, koja obavija fetus i stvara amnionski prostor. Plodova voda igra važnu ulogu u zaštiti fetusa od spoljnih povreda, održava konstantnu temperaturu oko fetusa, obezbeđuje mu potrebne hranljive materije i omogućava slobodno kretanje i razvoj. Plodova voda se sastoji pretežno od vode, ali takođe sadrži elektrolite, proteine, hormone, enzime i druge hranljive materije koje su važne za razvoj fetusa. Njena količina i sastav se menjaju tokom trudnoće, sa vrhuncem obično dostignutim oko 34. do 36. nedelje trudnoće. Funkcije plodove vode su raznovrsne. Plodova voda pruža mehaničku zaštitu fetusu od spoljnih udaraca i povreda. Takođe omogućava fetusu slobodno kretanje unutar materice, što je važno za razvoj mišića i kostiju. Ova tečnost održava konstantnu temperaturu oko fetusa, što je ključno za normalan razvoj fetusa. Ovo je posebno važno jer plodova voda pomaže u održavanju optimalne temperature fetusu čak i ako temperatura majčinog tela varira. Plodova voda sadrži hranljive materije poput elektrolita, proteina, hormona i drugih supstanci koje su neophodne za rast i razvoj fetusa. Ove hranljive materije se apsorbuju kroz kožu fetusa i pluća. Amnionska tečnost pruža potrebnu "podlogu" fetusu, čime se smanjuje pritisak na meka tkiva i omogućava mu da se udobno pozicionira unutar materice.

Razvoj Pluća: Plodova voda igra važnu ulogu u razvoju pluća fetusa. Udisanje i izdisanje amnionske tečnosti pomažu u jačanju i razvoju mišića respiratornog sistema fetusa. Prisustvo plodove vode omogućava ultrazvučne preglede tokom trudnoće, što omogućava lekarima da prate razvoj fetusa, identifikuju eventualne anomalije i dijagnostikuju komplikacije trudnoće. U suštini, plodova voda je esencijalna za normalan razvoj fetusa i zdravlje trudnoće. Bilo kakve promene u količini, kvalitetu ili funkciji plodove vode mogu biti znak problema tokom trudnoće, te je stoga važno redovno pratiti stanje plodove vode tokom trudnoće putem ultrazvučnih pregleda i konsultacija s lekarom.

Normalna količina plodove vode može varirati tokom trudnoće, ali se obično kreće između 800 ml do 1000 ml u kasnoj trudnoći. Ta količina se postiže tokom sredine trudnoće i dostiže vrhunac oko 34. do 36. nedelje trudnoće. Međutim, važno je napomenuti da tačna količina plodove vode može da varira između individualnih trudnoća i tokom različitih faza iste trudnoće. Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, količina plodove vode postepeno se povećava kako fetus raste i razvija se unutar materice. U trećem trimestru, količina plodove vode obično dostiže svoj vrhunac. Nakon toga, količina plodove vode može se postepeno smanjivati do kraja trudnoće.

Ginekolozi obično prate količinu plodove vode tokom rutinskih ultrazvučnih pregleda kako bi procenili normalan razvoj trudnoće. Ako postoji prekomerna količina (polidramnion) ili nedovoljna količina (oligohidramnion) plodove vode, to može biti znak određenih komplikacija trudnoće i zahteva dalje procene i upravljanje od strane medicinskog tima.

Polidramnion, poznat i kao višak plodove vode, je stanje u kojem postoji prekomerna količina plodove vode oko fetusa u materici. Ovo stanje može biti posledica različitih faktora, a može predstavljati određene komplikacije tokom trudnoće. Višak plodove vode se obično definiše kao količina plodove vode koja prelazi 2 litra ili 2,5 litra, iako tačne definicije mogu varirati u zavisnosti od medicinskog pristupa i kriterijuma. Nastanak viška plodove vode može uzrokovati nekoliko činilaca. Na primer, trudnice koje imaju gestacijski dijabetes imaju povećan rizik od polihidramniona. Visoke nivoe šećera u krvi mogu uticati na proizvodnju plodove vode od strane fetusa. b Određene anomalije kod fetusa, kao što su gastrointestinalne opstrukcije (poput atrezije jednjaka ili creva), može dovesti do prekomerne proizvodnje plodove vode. U slučaju blizanačkih trudnoća, posebno ako je jedan blizanac zahvaćen određenim zdravstvenim stanjem koje dovodi do polihidramniona. Zatim, infekcije materice, poput infekcije amnionske tečnosti (amnionitisa), mogu izazvati upalu i povećanu proizvodnju plodove vode.  Nepravilnosti u placenti, kao što su placentalne ciste ili nepravilnosti u protoku krvi između majke i fetusa, srčani problemi kod fetusa, poput fetalnog hidropsa ili srčanih defekata ili određene neurološke anomalije kod fetusa mogu povećati proizvodnju plodove vode, iako je ovo relativno retka situacija. Ponekad polihidramnion može biti povezan sa genetskim faktorima ili naslednim stanjima. Višak plodove vode može biti asimptomatski i otkriven samo rutinskim ultrazvučnim pregledima tokom trudnoće, ali u nekim slučajevima javljaju se određeni simptomi koji ukazuju na polihidramnion. Učesnice u internet diskusijama napominju da trudnice s polihidramnionom mogu primetiti značajno povećanje obima trbuha koje se brzo dešava, i nije uobičajeno za određenu fazu trudnoće. Višak plodove vode može izazvati pritisak na dijafragmu i smanjiti kapacitet pluća, što može rezultirati otežanim disanjem, a može izazvati i povećanu aktivnost materice i bolne ili nelagodne nepravilne kontrakcije. Povećanje količine plodove vode može izazvati pritisak na unutrašnje organe i strukture u trbušnoj šupljini, što rezultira osećajem pritiska ili boli. Neke trudnice s polihidramnionom mogu doživeti probavne smetnje, poput gorušice, nadutosti ili otežane probave, a može dovesti i do zadržavanja tečnosti u telu, što može rezultirati oticanjem nogu, članaka i stopala. 

Višak plodove vode može izazvati različite komplikacije tokom trudnoće, kako za majku tako i za fetus. Pre svega, može povećati rizik od prevremenog porođaja, što ponekad dovodi do različitih problema za fetus, uključujući nezrelost pluća i drugih organa. Polihidramnion može povećati rizik od razvoja preeklampsije,  ozbiljnog medicinskog stanja karakterizovanog visokim krvnim pritiskom i prisustvom proteina u urinu. Polihidramnion može otežati proces porođaja zbog povećanog volumena plodove vode, što može povećati rizik od komplikacija kao što su nepravilnosti u kontrakcijama materice ili prolaps pupčane vrpce. Takođe, u nekim slučajevima izaziva kompresiju krvnih sudova u pupčanoj vrpci i posteljici, što može dovesti do ograničenja rasta fetusa, poznatog kao intrauterina restrikcija rasta. Višak plodove vode može izazvati pritisak na stomak i creva, što dovodi do povećanog osećaja mučnine kod nekih trudnica. Ima tvrdnji i da povećava rizik od kompresije fetalnih pluća i respiratornih puteva, što može otežati disanje fetusa.

Ukoliko je višak plodove vode posledica osnovnog medicinskog stanja, kao što je gestacijski dijabetes ili infekcija, lečenje tog problema može pomoći u kontroli nivoa plodove vode. U nekim slučajevima pristupa se amnioredukciji,  postupku u kojem se kroz trbušni zid trudnice uzima deo plodove vode pomoću igle. Cilj amnioredukcije je smanjenje količine plodove vode kako bi se smanjili simptomi i rizici povezani s polihidramnionom. Ovaj postupak se obično izvodi pod nadzorom ultrazvuka. Ako je polihidramnion težak i postoji značajan rizik od komplikacija, lekar može preporučiti kontrolisani porođaj u bolnici. Ovo omogućava medicinskom osoblju da pruži hitnu medicinsku negu ako dođe do komplikacija tokom porođaja. Trudnice ističu da redovno praćenje trudnoće putem ultrazvučnih pregleda i drugih testova omogućava lekaru da prati količinu plodove vode i proceni rizik od komplikacija, tako da žene kojima je dijagnostikovan višak plodove vode češće posećuju ginekologa tokom trudnoće, kako bi se pravovremeno identifikovale eventualne promene i komplikacije. Ako trudnica ima simptome povezane s polihidramnionom, kao što su otežano disanje ili nelagodnost, lekar može preporučiti odgovarajuće mere za ublažavanje simptoma, poput promene položaja tela ili terapije disanja. U nekim slučajevima, terapija kiseonikom može biti korisna ako višak plodove vode izaziva probleme s disanjem fetusa. Na nekim forumima trudnice napominju da ih lekari obično posavetuju da urade tesdt opterećnje glukozom kada se utvrdi postojanje viška plodove vode. Ukoliko šećer u krvi nije povišen, niti u daljim pretragama postoji ozbiljnije medicinsko stanje, ginekolozi uglavnom prate trudnicu, smatrajući da to ipak nije problem koji će uticati na zdravlje deteta i majke. Takođe, trudnice koje su imale ovaj problem savetuju da je potrebno korigovati iskranu i smanjiti unos šećera, što je u nekim slučajevima dovelo do regulisanja plodove vode u uterusu.