Biološka terapija iskustva

Dostignuća u svetu medicine su poslednjih godina omugućila lečenje brojnih i do sada neizlečivih bolest, a jedan od tretmana koji je poslednjih godina sve češće korišćen u lečenju brojnih i teških oboljenja jeste biološka terapija. Biološka terapija je poseban vid terapije koji je osmišljen tako da stimuliše ili obnovi sposobnost imunološkog sistema samog pacijenta, kako bi se on sam izborio sa bolestima i oboljenjima. Ovakav pristup je prvi put primenjen 1922. godine kada je iz organizma životinja izdvojen insulin, koji se i danas koristi u tretmanu dijabetesa, a pronalazači su te godine i dobili nobelovu nagradu. Međutim, zvanično biološki lek je odobren tek 1982. godine, a i danas se radi na unapređenjima.

Stručnjaci u internet diskusijama objašnjavaju da biološka terapija podrazumeva upotrebu posebnih lekova koji su nastali razvojem tehnologije rekombinatorne DNK. Ovi lekovi koriste proteinske strukture, koje se proizvode metodama rekombinatorne DNK tehnologije u kulturi živih ćelija. Proizvodnjom se stvaraju doze humanog proteina, na koje su pacijenti vremeno razvili imunološku reakciju. Jednostavnije objašnjeno, kada se u telu javi određeno oboljenje ili infekcija, telo proizvodi određena antitela, ali u znatno manjim količinama, zbog čega ne može da spreči razvoj bolesti. Uz pomoć rekombinatorne DNK tehnologije, izdvajaju se proteini i supstance, i unose u većim dozama, zbog čega se javlja odgovor samog tela, odnosno sam imuni sistem se bori protiv bolesti. Zbog takve primene, biološka terapija danase se koristi u lečenju malignih bolesti, reumatskih bolesti, upalnih bolesti creva, kožnih bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema, kardiovaskularnih bolesti, endokrinoloških, imunoloških i infektivnih bolesti.

Stručnjaci objašnjavaju da se biološka terapija najčešće deli na imunoterapiju i citotoksičnu terapiju. Imunoterapija je poslednjih godina jedna od najpogodnijih u lečenju hroničnih alergija koje narušavaju svakodnevnu funkcionalnost ljudi. Dodavanjem samih agensa koji izazivaju alergije, u strogo ograničenim količinama, telo postepeno samo razbija imunitet na određene alergije, zbog čega se smanjuju simptomi i alergije postepeno potpuno nestaju. Sa druge strane, citotoksična terapija se koristi u terapiji tumora i raka, kada aktivne supstance deluju na ćelije raka i tumora, tako što ih ubijaju ili sprečavaju njihov dalji razvoj. Iskustva govore da se najveći deo biološke terapije uglavnom koristi u onkologiji, u lečenju samih bolesti ili smanjenju nuspojava terapije malignih bolesti. Krajni cilj je da se unese lek koji će aktivirati imuni sistem tako da se sam bori protiv neželjenih ćelija u telu, ili da se prekine veza i smanje upale i imunološke reakcije. Iskustva pokazuju da su ovo samo neke vrste biološke terapije, dok postoji još veliki broj istraživanja i studija koje su još uvek u toku i u kojima se čekaju rezultati.

Kada je reč o lekovima, odnosno aktivnim agensima biloške terapije, oni stu takođe brojni, ali se trenutno najčešće koriste monoklonska antitela i citokini. Monoklonska antitela su dobijena rekombinantnom tehnologijom, i selektivno se vezuju za delove tumorskih ćelija. One su posebnim tehnologijama razvijene tako da se vezuju i unište samo ćelije raka, ali za razliku od hemoterapije, da ne oštete zdrave ćelije u tom procesu. Ova antitela tako smanjuju toksični uticaj na organizam, što je veoma važno u borbi sa nuspojavama trenutnih terapija. Kao takva, ova antitela se koriste samostalno ili u kombinaciji sa hemoterapijom, kako bi se smanjili simptomi i nuspojave hemoterapije. Danas postoje brojni biološki lekovi sa ovim antitelima, a veliki broj njih je još u kliničkim ispitivanjima. U terapiji maligniteta se još koriste i citokini, koji su međućelijski glasnici koji regulišu upalu, imunološke reakcije i hematopoezu. Kako je većina citokina produkt leukocita (T ćelija i ređe makrofaga) i da deluju na druge leukocite oni se nazivaju i interleukini.

Iskustva govore da se biološka terapija primenjuje kod bolesnika koji nisu reagovali na hemijske lekove, kao i kod onih kod kojih terapija izaziva nuspojave. Međutim, ističe se činjenica da se pre uvođenja biološke terapije rade se brojne pretrage kako bi isključili postojanje bilo kakve infekcije, virusne bolesti ili tumorske bolesti. Ukoliko se takva kontraindikacija previdi, uvođenje ovog leka u terapiju može za bolesnika biti opasno, odnosno može da ispolji znatno veću štetu nego korist po telo obolelog. Zbog toga se ovi lekovi predlažu tek veoma ograničenim grupama pacijenata. Zbog činjenice da se proizvode veoma složenim procesima, tehnikama i tehnologijama, lekovi u bioterapiji mogu da budu izuzetno skupi. Zbog visoke cene i sama količina ovih lekova je prilično ograničena, a negativna iskustva izaziva činjenica da terapija nekada traje i godinama. Ukoliko se terapija prekine prevremeno, odnosno pre izlečenja, bolest se ponovo aktivira, zbog čega celokupna terapija može da bude veoma skupa i ograničavajuća za mnoge, zbog če ga se nakon brojnih istraživanja predlaže samo najugroženijim pacijentima.

S obzirom da biološki lekovi često predstavljaju izolovana antitela i druge supstance, oni mogu da izazovu niz nuspojava. Nuspojave mogu da budu veoma ozbiljne ukoliko se prethodno ne analiziraju detaljno sva stanja u organizmu pacijenata, ali postoje i blagi simptomi kod ljudi bez ozbiljnijih oboljenja. Pre svega, na mestu uboda može da se razvije jako crvenilo i zapalenje vena na samoj površini kože. Ljudi koji uzimaju interferone, mogu da razviju simptome slične gripu, koji podrazumevaju curenje iz nosa, povišena temperatura, bolovi, hladnoća i drugo. Kod nekih pacijenata mogu da se pojave i blaži oblici simptoma hemoterapije, kao što je umor, depresiju, dezorijentaciju i slično, a kod nekih čak mogu da postanu i hronični, odnosno nakon terapija. Zbog toga se ističe činjenica da se ova terapija predlaže samo kod pacijenata koji ne reaguju na druge terapije, kada nema kontraindikacija, i kada je korist veća od potencijalnih nuspojava.

PREDNOSTI TRETMANA BIOLOŠKA TERAPIJA:

• Podstiče imuni odgovor tela kako bi se samo borilo protiv bolesti
• Može da se koristi u lečenju najrazličitijih malignih bolesti, reumatskih bolesti, upalnih bolesti creva, kožnih bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema, kardiovaskularnih bolesti, endokrinoloških, imunoloških i infektivnih bolesti
• U tretmanu malignih bolesti su nuspojave znatno blaže u odnosu na hemoterapiju
• Može da ima jako protivupalno dejstvo
• Predlaže se kada bolesnici ne reaguju na konkretnu hemijsku terapiju
• Više stotina tretmana se i dalje razvija i prolazi studije i klinička ispitivanja

NEDOSTACI TRETMANA BIOLOŠKA TERAPIJA:

• Može da bude veoma skupa
• Nekada traje i više godina, a prevremenim prekidom se potovo aktivira bolest
• Moguće nuspojave i ozbiljnije reakcije organizma