Bromazepam i alkohol iskustva

Svaki lek, pre nego što se odobri od strane bilo koje agencije za lekove, prolazi niz dugih kliničkih ispitivanja kojima se potvrđuje njegovo dejstvo, ali i bezbednost tokom duže terapije, interakcija sa drugim lekovima ali i supstancama kao što je alkohol. Zbog toga svi ovi podaci mogu da se pronađu u uputstvu, a brojne ljude veoma često zanimaju interakcije sa alkoholom. Iskustva govore da alkohol može znatno da pojača ili skroz anulira dejstvo lekova, što nikako nije dobro jer može doći do predoziranja ili poništavanja dejstva terapije, zbog čega ni jedan lekar ne preporučuje mešanja lekova i alkohola. To je posebno slučaj kada se koriste ozbiljni lekovi kao što su antidepresivi ili lekovi za spavanje, koji sami po sebi nose niz nuspojava i rizika, zbog čega se mnogi pitaju šta se dešava kada se pomešaju bromazepam i alkohol. Iskustva govore da alkohol može znatno da pojača dejstvo bromazepama, zbog čega se nikako ne preporučuje ova kombinacija.

Lekari u internet diskusija na provom mestu objašnjavaju kako dolazi do reakcije lekova i alkohola. Naime, lek nakon uzimanja odlazi u stomak, odakle ga telo prenosi u jetru, gde se metaboliše i razlaže pre nego što uđe u krvotok. Lekari tokom terapije određuju određenu dozu, čije će razlaganje i metabolisanje imati pozitivne rezultate po zdravlje i određeni problem, ali tu nastaju problemi kada se uvede alkohol. Alkohol se takođe razlaže u jetri, pa može da utiče na to koliko se leka metaboliše. Prema iskustvima, alkohol može znatno da pojača dejstvo leka i tada dolazi do predoziranja i intenziviranja njegovog dejstva, ali može i potpuno da poništi njegovo dejstvo, zbog čega telo ostaje bez terapije. Iako stepen interakcije lekova i alkohola zavisi od pola, doze lekova, količine unetog alkohola, gena, opšteg zravlja i stanja jetre, gotovo svi se slažu da ne treba mešati antidepresive kao što su bromazepam i alkohol.

Bromazepam je prema rečima lekara lek koji sadrži istoimenu aktivnu supstancu i pripada grupi lekova koji se nazivaju benzodiazepini. On se koristi u lečenju teškog oblika anksioznosti, odnosno simptoma kao što su veoma jak, neopravdan strah ili duboka zabrinutost bez konkretnog razloga, do te mere da narušavaju normalno funkcionisanje, ponašanje, raspoloženje i razmišljanje. Ovaj lek deluje tako što umiruje centralni nervni sistem, odnosno njegove burne reakcije koje se javljaju kod jake anksioznosti, pa samim tim ima i umirujuće dejstvo. On smanjuje krvni pritisak, usporava dizanje, rad srca i temperaturu, koji su povišeni usled neprestanog stanja uznemirenosti. Veliki problem uzimanja bromazepama i alkohola jeste to što su oba depresori centralnog nervnog sistema. To znači da alkohol može da pojača, odnosno ima podjednako umirujuće dejstvo po organizam, zbog čega nastaju kratkoročni i dugoročni simptomi, koji mogu čak da imaju za rezultat i smrtni ishod ili izazovu tešku zavisnost zloupotrebe bromazepama i alkohola.

I dok se na internet forumima sreću komentari ljudi koji uzimaju bromazepam i alkohol i koji navode da ih takva kombinacija dodatno umiruje, ističe se činjenica da kombinacija može da ima veoma negativne posledice po ceo organizam. Zbog prirode njihove strukture, ove dve supstance međusobno pojačavaju dejstvo, zbog čega se kratkoročno javljaju letargija, oštećenje motoričkih sposobnosti, usporen rad srca i otežano disanje. Velike doze obe supstance mogu da izazovu predoziranje, koje za rezultat imaa veoma jaku sedaciju, konfuziju, dezorijentaciju, srčani i moždani udar, uz komu i na kraju smrt. Zbog ovakve reakcije i sličnog dejstva alkohola i antidepresiva, ni jedan lekar neće preporučiti uporednu upotrebu, što je često i jasno ljudima koji nisu primetili nikakve neželjene reakcije već i sami preferiraju zloupotrebu.

Pored toga bromazepam i alkohol mogu da imaju dugoročno negativne posledice. Na prvom mestu se ističe zavisnost od ove kombinacije, koja nastaje postepenom tolerancijom tela. Razvoj tolerancije od tela zahteva sve veće doze alkohola i bromazepama kako bi se postigao željeni efekat, sa čime nastaje sve veća psihička i fizička zavisnost. Zavisnost nastaje zbog povećanja nivoa dopamina i GABA neurotransmitera, koji stvaraju osećaj zadovoljstva i smanjene reakcije na stres, a koje se dodatno pojačava unošenjem alkohola. Osećaj zadovoljstva stvara potrebu za ponovnim uzimanjem, sve dok se ne razvije teška zavisnost koja kasnije mora da se leči u određenim klinikama za to jer samostalno odvikavanje može da ima i smrtni ishod. Pored toga, dugoročno uzimanje bromazepama i alkohola može još da poveća rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i raka, oštećenja jetre, razvoja poremećaja ishrane, ali i pojačavanje simptoma koji su inicijalno lečeni, odnosno pojačavanje depresije i anksioznosti, uz razvoj suicidnih misli i želje za samopovređivanjem.

Uopšteno, na internetu se često sreću komentari i pitanja ljudi koji su uzeli bromazepam i alkohol, i koji strahuju od mogućih nuspojava. I dok mnogi svedoče da nisu primetili nikakve neželjene efekte, ističe se činjenica da to sve zavisi od konkretnih doza, pola, životnih navika, genetike pojedinca, ali klinička ispitivanja su pokazala da čak i oni najotporniji mogu povremeno da iskuse veoma negativne nuspojave, razviju bolesti, ili čak rezultira smrtnim ishodom, zbog čega se i u samom uputstvu leka ni u kom slučaju ne preporučuje uzimanje bromazepama i alkohola.

BROMAZEPAM I ALKOHOL – KRATKOROČNE REAKCIJE:

• Usporen rad srca
• Usporeno disanje
• Letargija
• Snižen krvni pritisak
• Gubitak svesti
• Problemi sa pamćenjem
• Nesposobnost kontrolisanja emocija
• Oštećenje motoričkih i kognitivnih sposobnosti
• Nemogućnost rasuđivanja i donošenja racionalnih odluka

BROMAZEPAM I ALKOHOL – DUGOROČNE REAKCIJE:

• Razvoj teške zavisnosti sa odvikavanjem u klinici
• Povećan rizik od srčanih oboljenja
• Povećan rizik od moždanog udara ili demencije
• Oštećenje organa, ponajviše jetre
• Intenziviranje simptoma anskioznosti, suicidalne misli i ponašanje
• Gojaznost, neuhranjenost ili dijabetes
• Neželjene društvene posledice